Rusija i špijunaža: Zašto naučnici završavaju iza rešetaka

Ruski predsednik Vladimir Putin često se hvali da je njegova zemlja vodeća svetska sila u izradi hipersoničnog oružja, koje putuje pet puta brže od brzine zvuka.

Ali niz ruskih fizičara koji rade na nauci koja to omogućuje poslednjih godina je optužen za izdaju, završavajući u zatvoru, što grupe za zaštitu ljudskih prava vide kao preterano gušenje sloboda.

Većina uhapšenih su stariji ljudi, a trojica su sada mrtva.

Jedan je odveden iz bolničkog kreveta u poznom stadijumu bolovanja od raka i umro je ubrzo posle toga.

• Generali iza rešetaka: Putinova čistka u vojsci ima eho Prigožinovih zahteva
• Čekajući oslobađanje Evana Gerškoviča, Putinove 'valute za cenkanje'
• Ko je bila ubijena ruska filozofkinja i novinarka Darija Dugina
• Ruski novinar koji odbija da ćuti: „Mediji pripremaju narod na nuklearni rat"

Vladislav Galkin, 68-godišnji akademik, jedan je od uhapšenih, na čiji je dom u Tomsku u južnoj Rusiji izvršena racija u aprilu 2023. godine.

Naoružani muškarci sa crnim maskama upali su mu u četiri ujutro, preturali po ormanima i zaplenjivali papire sa naučnim formulama, kaže jedan njegov rođak.

Galkinova žena Tatjana kaže da je rekla njihovim unucima, koji su voleli da igraju šah sa njim, da je on na poslovnom putu.

Dodaje da joj je ruska bezbednosna služba FSB zabranila da govori o ovom slučaju.

Od 2015. godine, uhapšeno je 12 fizičara, koji su na neki način bili povezani sa hipersoničnom tehnologijom ili institucijama koje rade na njoj.

Svi su optuženi za veleizdaju, u koju može da spada i prosleđivanje državnih tajni stranim zemljama.

Ruska suđenja za izdaju održavaju se iza zatvorenih vrata, tako da nije najjasnije za šta su oni tačno optuženi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kremlj je samo rekao da su „optužbe ozbiljne" i da ne može da komentariše više od toga zato što su istragu upletene specijalne službe.

Ali kolege i advokati odbrane tvrde da ovi naučnici nisu učestvovali u radu na oružju i da su neki od slučajeva zasnovani na tvrdnji da su oni otvoreno sarađivali sa stranim istraživačima.

Kritičari tvrde da FSB želi da stvori utisak da se strani špijuni otimaju za tajne o ruskom oružju.

Hipersonična tehnologija odnosi se na projektile koji mogu da putuju izuzetno velikim brzinama i takođe menjaju pravac tokom samog leta, izbegavajući protivvazdušnu odbranu.

Rusija kaže da je koristila dva tipa ovog oružja u ratu u Ukrajini - kinžal, koji se ispaljuje iz letelica, i krstareću raketu Cirkon.

Međutim, Kijev tvrdi da su njegove snage oborile neke od projektila kinžal, dovevši u sumnju njegove mogućnosti.

Iako je tehnologija izrađena i primenjena, hapšenja su se nastavila.

Ubrzo posle Galkinovog hapšenja, pred sud je istog dana izveden još jedan naučnik, Valerij Zvegincev, sa kojim je Galkin zajednički napisao nekoliko studija.

Državna novinska agencija Tas navela je izvor koji tvrdi da je do hapšenja Zveginceva možda doveo članak objavljen u iranskom časopisu 2021. godine.

I Galkin i Zvegincev su imenovani u članku o mehanizmima usisavanja vazduha za ultrabrze letelice koji je objavio časopis.

U leto 2022. godine, FSB je uhapsio dvojicu kolega sa istog instituta, Zvegincevog direktora i bivšeg šefa laboratorije za rad na aerodinamici pri velikim brzinama.

Zaposleni na Institutu za teorijsku i primenjenu mehaniku (ITAM) napisali su otvoreno pismo podrške trojici uhapšenih kolega.

Sada uklonjeno sa internet stranice instituta, pismo je navodilo da su oni bili poznati po „briljantnom naučnom radu" i da su „oduvek bili verni" interesima njihove zemlje.

U pismu piše i da je ITAM-ova ekspertska komisija uporno proveravala rad koji je javno deljen u potrazi za poverljivim informacijama, ali da nije pronađena nijedna.

„Hipersonična tehnologija je tema za koju ste sada u obavezi da šaljete ljude u zatvor", kaže Jevgenij Smirnov, advokat Prve divizije, ruske organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Smirnov je branio naučnike i druge optužene za izdaju na sudu pre nego što se preselio iz Rusije u Prag 2021. godine, iz straha od reperkusija zbog svog rada.

On kaže da nijedan od desetak naučnika nije imao nikakve veze sa odbrambenim sektorom, već da su samo proučavali naučna pitanja poput deformacije metala pri hipersoničnim brzinama ili efekata turbulencije.

„Ovde nije suština u pravljenju raketa, već u proučavanju fizičkih procesa", objašnjava, ali ističe da bi eventualna otkrića kasnije mogli da koriste tvorci oružja.

Hapšenja su počela nekoliko godina ranije sa Vladimirom Lapiginom.

Lapigin, koji sada ima 83 godine, zatvoren je 2016. godine, ali je pušten na uslovnu slobodu četiri godine kasnije.

On je radio 46 godina za glavni istraživački institut ruske svemirske agencije TsNIIMash.

Lapigin je osuđen zbog softverskog paketa za aerodinamičke kalkulacije koji je poslao kineskom kontaktu.

On kaže da je demo verziju poslao u sklopu rasprave o potencijalnoj prodaji punog paketa u ime instituta.

Ali on stoji iza toga da verzija koju je podelio nije sadržala nikakve tajne informacije, već samo primer koji je „više puta opisan u otvorenim publikacijama".

Lapigin je za BBC rekao da svi koji su uhapšeni naizgled u vezi sa hipersoničnom tehnologijom „nisu imali nikakve veze" sa izradom oružja.

• Špijun KGB-a koji se decenijama družio sa francuskom elitom
• Američki špijun koji je Sovjetima odavao informacije o atomskoj bombi
• Ko je bio dvostruki agent Kim Filbi - engleski aristokrata i sovjetski špijun

Drugi privedeni naučnik je Dmitrij Kolker, specijalista sa Instituta za lasersku fiziku, takođe u Sibiru, koji je uhapšen 2022. godine dok je bio u bolnici u uznapredovalom stadijumu raka gušterače.

Njegova porodica je rekla da su optužbe protiv njega bile zasnovane na predavanju koje je održao u Kini, ali da je sadržaj predavanja odobrio FSB i da je sa njim putovao agent.

Kolker je umro dva dana posle hapšenja, u 54. godini.

„Postoji konflikt u okviru samog sistema", kaže kolega jednog od uhapšenih naučnika, koji je želeo da ostane anoniman.

Od naučnika se i dalje očekuje da objavljuju u inostranstvu i sarađuju sa stranim kolegama, „a za to vreme, FSB misli da je svaki kontakt sa stranim naučnicima i pisanje za inostrane časopise izdaja Domovine", kaže on.

Naučnici iz ITAM-a se slažu sa tim.

„Prosto ne razumemo kako možemo da nastavimo da obavljamo svoj posao", stoji u njihovom otvorenom pismu.

„Ono čime nas nagrade danas… sutra postaje razlog za krivično gonjenje."

Oni upozoravaju da se naučnici plaše da učestvuju u nekim oblastima istraživanja, dok talentovani mladi zaposleni napuštaju nauku.

Pismo je bio redak primer javne podrške.

Drugi instituti na kojima su radili uhapšeni naučnici nisu komentarisali.

Veruje se da i drugi slučajevi imaju veze sa međunarodnom saradnjom.

Istraga o drugoj dvojici naučnika imala je veze sa Heksaflajem, evropskim projektom za razvoj hipersoničnih civilnih letelica, prema Smirnovu, koji je radio na tom slučaju.

Taj projekat, sada završen, predvodila je Evropska svemirska agencija i započet je 2012. godine.

Agencija je za BBC rekla da su „svi tehnički doprinosi i razmene bili dogovoreni i predviđeni" u okviru sporazuma o saradnji Rusije i evropskih strana u projektu.

Obojica naučnika su prošle godine osuđena na 12 godina zatvora, mada je ruski Vrhovni sud naložio ponovno suđenje za jednog od njih.

Druga hapšenja su povezana sa studijom aerodinamike dok svemirska letelica ponovo ulazi u Zemljinu atmosferu.

Finansirao ju je program Evropske unije, a vodio Institut fluidne dinamike Fon Karman iz Belgije.

Istražitelji FSB-a bili su zabrinuti zbog zaobljenog kupastog oblika koji je izgledao kao bojeva glava u istraživanju koje je jedan od naučnika, Viktor Kudrjavcev, poslao Institutu Fon Karman, prema tvrdnjama njegove udovice Olge.

Institut kaže da program, koji je vođen od 2011. do 2013. godine, „vrlo nedvosmisleno isključivao vojna istraživanja".

On kaže da „nije mogao da nađe nikakvog traga otkrivanju informacija" kod Kudrjavcevljevog tima.

Grupe za zaštitu ljudskih prava primećuju obrazac.

Smirnov kaže da su mu u privatnim razgovorima oficiri FSB-a priznali da su slučajevi o deljenju hipersoničnih tajni otvarani „da bi zadovoljavali želje onih sa vrha".

On veruje da FSB želi da oda utisak da špijuni love ruske tajne o projektilima da bi „udovoljili Putinovom egu".

Ovi slučajevi se događaju usred opšteg rasta broja slučajeva izdaje.

Sergej Davidis, koji predvodi inicijativu podrške ruskim političkim zatvorenicima u centru za ljudska prava Memorijal, govori o „atmosferi špijunske manije i izolacionizma", naročito otkako je Rusija pokrenula totalnu invaziju na Ukrajinu.

Govoreći iz Litvanije, gde se njegova organizacija preselila pošto je zabranjena u Rusiji, Davidis kaže kako veruje da FSB, željan da pokaže kako dobro radi svoj posao, „budži statistiku u izveštajima preko fabrikovanja slučajeva".

Ali on veruje da bi u hapšenjima naučnika mogli da budu prisutni i drugi faktori, kao što je nadmetanje za državne ugovore ili čak poruka Kremlja koliko je nezadovoljan svim naučnicima koji rade ne hipersoničnoj tehnologiji.

Smirnov kaže da FSB ponekad nudi smanjene kazne ako osumnjičeni prizna krivicu i svali je na druge.

Kudrjavcev je dobio ponudu za sporazumno priznanje krivice prema kojem bi je priznao i uperio prstom u nekog drugog, prema rečima njegove udovice Olge.

On je to odbio.

Umro je od raka pluća u 77. godini, pre nego što je njegov slučaj dospeo na sud.

Penzionisani general FSB-a Aleksandar Mihailov kaže da FSB „mora da zaštiti poverljivost" vojne tehnologije i da „nesumnjivo" moraju postojati „čvrste osnove" za teške presude kao što je 14-godišnja zatvorska kazna izrečena u maju jednom od trojice naučnika iz ITAM-a Anatoliju Maslovu.

General Mihailov kaže da je trenutni skok broja slučajeva izdaje proizvod širenja slobode i demokratije iz devedesetih.

Dodaje da je to dovelo do promene u stavu u odnosu na sovjetska vremena, kad su oni sa pristupom državnim tajnama bili „temeljno proveravani" i „razumeli odgovornost" zbog njihovog obelodanjivanja.

„Neki ljudi su previše pričali i došlo je do curenja informacija", dodaje on.

Što se Galkina tiče, sada je prošlo više od godinu dana otkako su mu upali maskirani agenti.

Njegov rođak kaže da je proveo prva tri meseca u samici.

Tatjana, njegova supruga, otkriva da može da govori sa njim preko telefona ispred staklene pregrade i da je nedavno čak razmišljala da zatraži da i ona bude uhapšena „jer on samo sedi tamo, dan za danom".

„Mogla bih da tražim da me smeste u isti pritvor za pretkrivični postupak. Bilo bi to lako - samo treba da osumnjičite nekoga za nešto."

Drugi uhapšeni naučnici u Rusiji

• Aleksandar Šipljuk, 57, direktor ITAM-a, uhapšen 2022, iščekuje suđenje
• Aleksandar Kuranov, bivši direktor Naučnog istraživačkog preduzeća za hipersonične sisteme iz Sankt Peterburga, uhapšen 2021, osuđen na sedam godina zatvora u aprilu 2024.
• Roman Kovaljov, kolega Vladimira Kudrjavceva iz TsNNIIMash-a, osuđen 2020. godine na sedam godina zatvora, umro 2022. godine

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 06.09.2024)