Kozmetika: Kako su se menjala saznanja, od ručno pravljenih krema do TikToka

Kolagen, retinol, bakučiol, nijacinamid, hijaluron, vitamin C.

Imena ovih hemijskih jedinjenja, ispisana na pakovanjima proizvoda, obećavaju zdravu kožu i lep ten.

Iako nije bila sigurna šta tačno svi ovi nazivi znače, Katarina Caković je do 22. godine isprobala nekoliko desetina različitih preparata za negu lica.

„Imala sam probleme sa aknama i bubuljicama, pa sam nabavljala sve za šta bih čula", kaže Caković za BBC na srpskom.

Preporuke su dolazile sa različitih strana, od prijateljica do internet portala.

• Organska kozmetika iz Sibira pravi hit
• Po nove zube i zatezanje lica u Srbiju
• Šta je lupus i kako se leči

Za razliku od Katarine, šezdesetogodišnja Biljana Jočić koristi istu kremu već dvadeset godina.

„Ima previše proizvoda na tržištu, možda postoji neki bolji, ali bi mi trebalo vremena da ga pronađem", ističe ona.

Dodaje i da bi to bilo „prilično naporno".

„Trendovi u nezi kože se stalno menjaju i to je dobro.

„Pre dvadeset godina nisu postojale mnoge kreme i serumi koji se sada aktivno koriste, ali ljudi su nekada neupućeni i to može dovesti do problema", kaže dermatološkinja Nevenka Dokmanović za BBC na srpskom.

Uverenja, mitovi i nova saznanja

Katarina objašnjava da je korišćenje velikog broja proizvoda u isto vreme samo zakomplikovalo stanje njene već problematične kože.

„Saveti sa interneta nisu pomogli, pa sam odlučila da posetim dermatologa", naglašava ova studentkinja.

Mitovi i uverenja u skinker industriji (proizvoda za negu kože) se stalno menjaju, smatra doktorka Dokmanović.

Kao primer navodi upotrebu vitamina C.

Danas se za serum s ovim vitaminom veruje da dodatno štiti kožu od štetnog zračenja, a nekada se upotrebljavao samo u toku večeri, jer je vitamin C nestabilan na sunčevoj svetlosti.

„Pre 2010. godine, znanja iz medicine su se duplirala na svakih sedam godina, a od 2020. mi dobijamo nove informacije na svaka 72 dana.

„Što se nege kože tiče, ljudi su vremenom uočili vezu između sopstvenog ponašanja, odnosno načina na koji svakodnevno, u kućnim uslovima, tretiraju kožu i toga kako ona izgleda", smatra Dokmanović.

Kao važan napredak, Dokmanović izdvaja razvijeniju svest da i zdrava koža treba da se neguje, ali i da se to sada može lakše postići.

„Ranije, kada bih želela da pomognem pacijentu, morala bih da sastavim recept na osnovu kojeg bi krema bila napravljena, dok sada mogu da preporučim već gotov proizvod.

„Osim toga, zaštitni faktor od UV zračenja se pre dvadeset godina nije koristio, a danas je sastavni deo većine proizvoda", kaže ona.

Kreme sa zaštitnim faktorom sada imaju drugačiju formulaciju, pa nisu „teške" i ne ostavljaju trag na koži, objašnjava Dokmanović.

Dodaje da se čitav niz uverenja u dermatologiji izmenio.

Akne, oboljenje koje karakteriše zapušenost pora i crvenilo, pre dvadeset godina su tretirane kao „prolazno stanje", a danas se leče, kaže dermatološkinja.

Koji su bitni sastojci kozmetike za lice?

Za pravilnu negu kože, najbitnije je koristiti kreme sa visokim faktorom zaštite koje kožu štite od štetnog uticaja sunčeve svetlosti, smatra Nevenka Dokmanović.

Izdvaja i retinol, koji ubrzava obnavljanje kože i smanjuje nepravilnosti.

„Retinol je zapravo vitamin A, koji pospešuje proizvodnju kolagena, najzastupljenijeg proteina u ljudskom telu sa gradivnom funkcijom, jer ulazi u sastav kostiju, kože, mišića, tetiva i hrskavice", kaže hemičarka Milica Miljković za BBC na srpskom.

„Nekada se nije koristio hemijski naziv za kolagen, pa je bio poznat kao goveđi želatin", dodaje.

Koži je potrebna i jaka zaštitna barijera, pa se preporučuju i hidrantna sredstva, poput hijalurona.

„Postoji nekoliko vrsta hijalurona, visokomolekularni i niskomolekularni, oni lepo hidriraju, jer privlače molekule vode.

„Ovo je bitna promena, jer su se ranije koristile kreme sa teškim voskovima koje su sprečavale normalan rad žlezda i izazivale upalne procese", kaže Dokmanović.

U poslednjih godinu dana, na tržištu su se pojavili i peptidi, koji su po hemijskom sastavu kratki lanci aminokiselina.

Imaju molekule koji mogu da uđu u kožu i stimulišu proizvodnju kolagena, kaže doktorka Dokmanović.

Od lekovitih biljaka do moćne industrije

Koreni kozmetičke industrije sežu do davnina i oslanjaju se na znanja o lekovitim svojstvima listova i cveća različitog bilja, navodi se u knjizi Džefrija Džonsa Zamišljanje lepote: Istorija svetske kozmetičke industrije.

„Verovanje u korisna dejstva biljaka i njihov uticaj na lepotu zadržao se i danas i nalazi se u temelju savremene kozmetičke industrije.

„Gotovo je neverovatno kako se od krema pravljenih u kuhinjama, preko malih lokalnih apoteka u kojima su se pripremali proizvodi za sugrađane, razvila moćna industrija", piše ovaj stručnjak za marketing.

Za kozmetičke proizvode, na godišnjem nivou, Amerikanci potroše oko 1,754 dolara, a od toga 30 odsto odlazi na negu kože i toliko na kosu.

Brojne poznate ličnosti na internetu govore o kremama i serumima koji su im pomogli da hidriraju kožu ili da spreče prve znake starenja.

„Kozmetički preparati su usko povezani sa modnim trendovima", smatra Džons.

I ne samo sa modom, već i sa geografijom.

Često brendovi ime vezuju za Pariz ili Njujork, čak i oni koji nemaju veze sa Amerikom i Francuskom, poput nekih japanskih proizvođača.

Time žele da obezbede mesto na tržištu, povezujući proizvode sa gradovima mode, objašnjava Džons.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

'Na stalnoj vezi' sa kupcima

Prodaja u kozmetičkoj industriji raste, na šta je prvenstveno uticao razvoj interneta, smatra ekonomistkinja Marina Knežević.

„Jedan od strategija marketinga je slanje poruke da je proizvod namenjen svima, bez obzira na rod, rasu, jezik, prihode, seksualnu orijentaciju, starost, religiju, sposobnosti i etničku pripadnost", kaže Knežević za BBC na srpskom.

Tako se na reklamama pojavljuje grupa ljudi različitog izgleda,

Na ovaj način je brend The fenty beauty pevačice Rijane zaradio 72 miliona dolara, smatra Knežević.

Neki od kozmetičkih sastojaka su dugogodišnjim korišćenjem dovodili do zdravstvenih problema, pa se tako razvio još jedan način da se pridobiju kupci - proizvodnja takozvanih „čistih" proizvoda (clean beauty).

„Takođe, sve je veći broj ljudi koji imaju veganski način života, pa kompanije naglašavaju kada u određene proizvode ne stavljaju sastojke životinjskog porekla", dodaje Knežević.

Brz način života koristi još jednoj od strategija: marketingu nestašice.

„Brendovi ciljano proizvode premali broj proizvoda u odnosu na potražnju i tako se stvara imidž, ekskluzivnost, a i prodaja ide brže", zaključuje Knežević.

Kako je nega kože postala viralna?

„Ako imate akne i bubuljice, morate ovo da probate", često se čuje tokom listanja video sadržaja na društvenoj mreži TikTok.

Među influenserima koji preporučuju različite proizvode za negu lica je i Lazar Filipović, čiji profil prati oko 520.000 ljudi, uglavnom tinejdžera.

Lazar kaže da je imao problematičnu kožu i da je napravio profil da pomogne drugima.

„Takvog sadržaja nije bilo na Balkanu, a kako sam učio o nezi kože gotovo dve godine, poželeo sam da podelim sve što znam", kaže Filipović za BBC na srpskom.

Filipović pronalazi proizvode, isprobava ih, a o onima koje smatra dobrim, snima videe za TikTok.

U njima detaljno objašnjava kom tipu kože je sredstvo namenjeno, ali i koji je brend u pitanju i gde se može kupiti.

„Ukoliko je neki proizvod jeftiniji, posle moje preporuke nestane sa rafova u roku od 48 časova", dodaje.

Kako nije dermatolog, kaže da su njegovi saveti samo preporuke, a ne mišljenje lekara.

Za uticajne profile na društvenim mrežama, ovaj način komunikacije sa publikom je i značajan izvor zarade.

Zašto se deca bave negom kože?

Na snimcima na TikToku iz kozmetičkih radnji sa heštegom #sephorakids vide se deca mlađu od 12 godina kako kupuju antiejdž (protiv starenja) proizvode za negu lica koja sadrže retinol, serume i kiseline namenjene mnogo starijim kupcima.

Ovo bi moglo da ih ostavi sa nepovratnim problemima kože, upozorava Britansko udruženje dermatologa.

„Roditelji me često pitaju kako njihova deca od 11 ili 12 godina treba da neguju kožu.

„Oni su, gledano iz perspektive dermatologa, bebe, a čak ni stariji tinejdžeri sa zdravom kožom ne bi trebalo da koriste ništa, sem umivalice i hidrirajuće kreme", kaže doktorka Nevenka Dokmanović.

Opčinjena time da nabave ono što žele, deca ostavljaju nered i ispražnjene police prodavnica, često otimajući proizvode iz ruku drugih kupaca.

Brend Drunk Elephant, sa logom nacrtanog slona i raznobojnim pakovanjima, jedan je od popularnijih među decom ispod 12 godina, pa je, posle javnih prozivki roditelja, na Instagramu objavio spisak kozmetičkih proizvoda namenjenih deci.

Podaci pokazuju da će tržište za negu kože beba i dece porasti 7,71 odsto do 2028. godine, dok će broj korisnika ovih proizvoda dostići 160 miliona.

„Neke kozmetičke kuće imaju dizajn koji podseća na igračke, pakovanja su roze, obla, sa crtežima životinja i to je način na koji se manipuliše najmlađim kupcima", zaključuje Dokmanović.

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 06.16.2024)