Starović nije optimista o nastavku pregovaračkog procesa između Beograda i Prištine

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović rekao je danas da nije veliki optimista oko nastavka pregovaračkog procesa između Beograda i Prištine u okviru dijaloga pod okriljem EU posle najnovije runde održane na tehničkom nivou u Briselu.

Starović je gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS) rekao da su juče održani razgovori u Briselu na kojima su učestvovali glavni pregovarači Beograda i Prištine, Petar Petković i Besnik Bisljimi, uz posredovanje izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka bili, kao i svaki put, teški i naporni, da su trajali sedam časova i nisu proizveli rezutate.Po njegovim rečima, prištinska strana odbija da razgovara čak i o novom evropskom Nacrtu statuta Zajednice srpskih opština.

Starović, koji je ranije radio u Kancelariji za Kosovo i Metohiju i kasnije bio državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije, ukazao je da niko ne može očekivati od Beograda da se obaveže na primenu nečeg novog kao što su zaključci iz Ohrida prošle godine a da se ne naprave odlučni koraci u pravcu onog što predstavlja obavezu Prištine punih 11 godina, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.

"S tim u vidu ja ne mogu biti veliki optimista kada govorimo o nastavku pregovaračkog procesa, mada čujemo da su strane dobile rok do 18. jula da pošalju svoje pismena izjašnjenja na predloge koji su izneti", rekao je Starović.

On je naglasio i da Beograd ne sme da bude strana koja će odstupiti od  pregovaračkog stola jer bi posledice mogle biti "veoma drastične".

"Moje lično mišljenje o samom pregovaračko procesu, ono što predstavlja izraz mojih strahovanja, da pregovarački proces postaje sve više i više irelevantan s obzirom da sve ono što se dešava u Briselu ima sve manje refleksiju na stanje na terenu", rekao je Starović. Dodao je da se stanje na terenu menja isključivo jednostranim potezima prištinske administracije Aljbina Kurtija, i to sada već duže vreme.

Ocenio je da bi bila potrebna temeljna promena pristupa ključnih međunarodnih činilaca kako bi se vratio neki kredibilitet briselskom dijalogu, a da to može da se ostvari jedino ako se stane na put, kako je rekao, "obrascu jednostranih mera koje Priština sprovodi od dolaska Kurtija na vlast".

Starović je rekao da nije tajna da su povezana pitanja napretka u dijalogu i napredovanja Srbije na evropskom putu, pogotovo od promene pregovaračkog okvira u poglavlju 35.

Rekao je da je to "takozvano blokirajuće poglavlje u vezi sa napretkom" i da se napredak u dijalogu gleda u kontekstu otvaranja novih klastera ili u perspektivi zatvaranja pregovaračkih poglavlja.

"Ipak mi moramo stalno potencirati tu činjenicu da je Srbja puno toga učinila u procesu reformi od onog što predstavlja naš takozvani domaći zadatak i da postoji dobar razlog zbog čega Evropska komisija tri godine unazad svake godine preporučuje otvaranje novog pregovaračkog klastera sa Srbijom, klastera broj tri, ali da nažalost iz političkih razloga Evropski savet ne uvažava tu preporuku EK, i on nije još otvoren", rekao je Starović.

On je izrazio nadu da će tokom mađarskog predsedavanja Savetom EU, koje je počelo u julu, Beograd imati priliku konačno da otvori klaster tri i da krene polako ka zatvaranju pregovaračkih poglavlja, a, kako je dodao "sve u skladu sa kriterijumima koje je Srbija ispunila prethodnih godina".

To bi, rekao je, bila dodatna motivacija za državnu administraciju da sa dodatnom posvećenođću radi na ispunjavanju reformske agende.

"Nema nikakve koristi niti za Srbiju niti za EU, ukoliko ima stvarno nameru da radi na procesu proširenja, da se postavljaju nekakve prilično besmislene političke prepreke, a koje se tiču napretka u dijalogu kada je svima jasno da je ona strana koja taj dijalog blokira i obesmišljava zapravo prištinska strana, a da ne postoji ni najmanja odgovornost zvaničnog Beograda", rekao je Starović.

Posle jučerašnjeg zajedničkog sastanka u okviru dijaloga Beograda i Prištine izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčal je saopštio da su razgovori ukupno trajali sedam sati i da su na njima "dogovoreni naredni koraci".

Petković je posle sastanaka rekao da je za Beograd najvažnije pitanje formiranje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i optužio zvaničnu Prištinu da ne želi i neće da formira ovu zajednicu. Bisljimi je novinarima na kraju susreta rekao da je to ponovo bio susret na kojem je srpska strana potvrdila da neće primeniti sve elemente dogovora o putu ka normalizaciji odnosa, koji su lideri postigli prošle godine u Briselu i Ohridu.

(Beta, 03.07.2024)