Izbori u Francuskoj: Bez apsolutne većine, levica u vođstvu, ekstremna desnica ograničena
U drugom krugu vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj najviše glasova je danas dobila levičarska koalicija Novi narodni front, po prvim procenama izlaznih anketa, ispred tabora predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) i ekstremne desnice, tako da nijedan blok neće imati apsolutnu većinu za samostalnu vladavinu.
Danas se glasalo za 501 poslaničko mesto u Narodnoj skupštini Francuske koja ima 577 poslanika. U prvom krugu je 30. juna izabrano samo 76 poslanika.
Ekstremno desničarska stranka Nacionalno okupljanje ulazi u Parlament sa do sada najvećim brojem poslanika (između 115 i 155), ali ostaje daleko od preuzimanja vlasti, beležeći razočaravajući rezultat u poređenju sa prodorom u prvom krugu pre sedam dana.
Sa 172 do 215 poslanika prema prvim procenama instituta za ispitivanje javnog mnjenja, levi savez Novog narodnog fronta, koji čine stranke koje se ne slažu oko niza pitanja, iznenada postaje vodeća politička snaga u zemlji.
Mesec dana posle raspuštanja Parlamenta, Makron i njegova tabor Zajedno, imaće od 150 do 180 poslanika, a imali su 250 na parlamentarnim izborima u junu 2022.
Odziv birača bio je oko 67 odsto, što je najveća izlaznost od 1981. godine.
Za sada nije poznato kako će biti sastavljena nova vlada.
Premijer neće sigurno biti lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela (Jordan Bardella) koji je ranije pominjao da će biti premijer u slučaju apsolutne većine. Taj scenario bi otvorio put za liderku ekstremne desnice Marin Le Pen (Marine) da eventualno pobedi na predsedničkim izborima 2027. godine.
Mnoga pitanja se otvaraju u Francuskoj, zemlji stubu Evropske unije, uronjenoj u nepoznato, bez izvesnosti o budućoj vladi tri nedelje pre otvaranja Olimpijskih igara.
Pitanja su da li će levičarske stranke i Makronov tabor naći politički dogovor; Kakvo mesto će zauzeti radikalna levica i njen lider Žan Lik Melanšon (Jean-Luc Melenechon); a postavlja se i pitanje strategije desničarske stranke Republikanci posle izbacivanja lidera Erika Siotija (Eric Cioti) i osvajanja od 57 do 67 poslaničkih mesta.
Tri nedelje pre otvaranja Olimpijskih igara, koje će Francusku staviti u centar pažnje sveta, ona bi, pod uslovom da se postigne konsenzus, mogla da krene ka tehničkoj vladi, poput one koja je spasla Italiju od dužničke krize 2011.
U nejasnim uslovima Emanuel Makron bi takođe mogao biti naveden da odugovlačis odlukom o tome šta dalje, a sadašnji premijer Gabrijel Atal (Gabriel Attal) se izjasnio da je spreman da "obezbedi kontinuitet države koliko god je potrebno".
(Beta, 07.07.2024)