Умрла Др Рут Вестхајмер (96), пионирка терапија проблема са сексом
Умрла је др Рут Вестхајмер (96), по стасу сиц́ушна, а по раду и значају дивовска терапеуткиња проблема са сексом, која је постала поп икона, медијска звезда и ауторка бестселера кроз искрене разговоре о некадашњим табу темама збивања у спавац́ој соби.
Вестхајмер је умрла у петак у свом дому у Њујорку, окружена породицом, рекао је њен публициста и пријатељ Пјер Леху.
Вестхајмер никада није препоручивала ризично сексуално понашање, већ је подстицала на отворен дијалог о претходно "забрањем" питањима која су утицала на њену милионску публику у САД и широм света. Њена једина тема која се понавља била је да се нема чега стидети.
"Још се држим старомодних вредности и помало сам четвртастог ума", рекла је ученицима средње школе Мичиген Сити 2002. "Секс је приватна вештина и приватна ствар. Али ипак, то је тема о којој морамо разговарати", подвукла је она.
Њен пискави глас с немачким нагласком, заједно са њеном висином од метар и 39 сантиметара, чинили су је мало вероватним, али веома упадљивим одговором на потребу "сексуалне писмености". Контрадикција њеног изгледа и тема о којима је причала била је један од кључева њеног успеха.
Али њено опсежно знање и школовање, заједно с њеним хумористичним, срдаћним маниром којим никога не осуђује, катапултирали су њен локални радио програм "Сексуално говорец́и" у жижу САД почетком 1980-их. Имала је отворен приступ, не оцењујући оно што две одрасле особе раде у приватности свог дома.
"Реци му да нец́еш иницирати секс", рекла је забринутој телефонској сагиоворници у јуну 1982, а другој: "Реци му да је др Вестхајмер рекла да нец́е умрети без секса недељу дана".
Њен успех на радију отворио је нова врата, а 1983. написала је прву од више од 40 књига: "Водич Др. Рут за добар секс", демистификујуц́и секс рационалношц́у и хумором. Настала је чак и друштвена игра "Др Рутх'с Гаме оф Гоод Секс".
Убрзо је постала редовна гошћа у касним ноц́ним телевизијским емисијама, изашавши на националну сцену САД. Њен успон се поклопио с раним данима епидемије сиде, када је искрен сексуални разговор постао неопходан.
"Када бисмо могли да покренемо разговор о сексуалној активности на начин на који говоримо о храни, а да то не изазива поимање да нешто није у реду с тим, наптавили бисмо корак даље. То морамо да урадимо, али с добрим укусом", рекла је Џонију Карсону 1982.
Она је нормализовала употребу речи "пенис" и "вагина" на радију и телевизији, уз помоц́ свог јеврејског нагласка говорећи као свачија бака, за који је "Волстрит џурнал" једном рекао да је "укрштање Хенрија Кисинџера и Мини Маус". Магазин "Пипл" ју је уврстио на своју листу "Најинтригантнијих људи века". Чак је стигла и у песму Шаније Твен: "Не, не треба ми доказ да ми покаже истину/Чак ни др Рут нец́е да ми каже како се осец́ам".
Вестхеимер је бранила права на абортус, препоручивала старијим људима секс после доброг сна и била је отворена заговорница употребе кондома. Веровала је у моногамију.
Осамдесетих година прошлог века залагала се за геј мушкарце на врхунцу епидемије АИДС-а и гласно говорила у прилог ЛГБТQ заједнице. Рекла је да је бранила људе које неки екстремно десничарски хришц́ани сматрају "подљудима" јер се она загала за њих с прошлошћу коју је имала.
Рођена као Карола Рут Зајгел у Франкфурту, Немачка, 1928. године, била је једино дете. Са 10 година, родитељи су је послали у Швајцарску да побегне од "Кристалне ноц́и" - нацистичког погрома 1938. који је послужио као претходница Холокауста. Никада више није видела своје родитеље. Вестхајмер је веровала да су убијени у гасним коморама у Аушвицу.
Са 16 година преселила се у Палестину и придружила се Хагани, подземном покрету за независност Израела. Била је обучена за снајперисткињу, иако је рекла да никада није пуцала ни у кога.
Тешко је рањена у ноге када је у Израелу бомба експлодирала у њеној спаваоници, убивши многе њене другарице. Рекла је да је само уз рад сјајног хирурга успела да поново хода и скија.
Удала се за свог првог мужа, израелског војника, 1950. године, а преселили су се у Париз док се она школовала. Иако није завршио средњу школу, Вестхајмер је примљена на Сорбону да студира психологију после положеног пријемног испита.
Брак је окончан 1955. године. Следец́е године, Вестхајмер је отишла у Њујорк са својим новим дечком, Французом који је постао њен други муж и отац њене ц́ерке Миријам.
Године 1961, после другог развода, коначно је упознала свог животног партнера: Манфреда Вестајмера, колегу избеглицу из нацистичке Немачке. Венчали су се и добили сина Џоела. Остали су у браку 36 година све док "Фред" - како га је назвала, није умро од срчане инсуфицијенције 1997.
Пошто је докторирала образовање на Универзитету Колумбија, наставила је да предаје на Колеџу Леман у Бронксу. Док је била тамо, развила је специјалност - подучавање професора како да предају сексуално образовање. То ц́е на крају постати срж њеног наставног плана и програма.
"Убрзо сам схватила да, иако знам довољно о образовању, нисам знала довољно о сексу", написала је у аутобиографији 1987. и одлучила да похађа часове са реномираном терапеуткињом секса, др Хелен Сингер Каплан.
Тако је открила свој позив. Убрзо је, како је једном рекла у свом уобичајено једноставном коментару којег свако може разумети, давала сексуалне савете "као рецепт за добру пилец́у супу".
"Дошла сам из ортодоксног јеврејског дома, а секс ми Јевреји никада нисмо сматрали грехом", рекла је она за Гардијан 2019.
Године 1984. њен радио програм је добио национални значај у САД. Годину дана касније, дебитовала је у свом телевизијском програму "Тхе Др. Рутх Схов" који је освојио награду "Аце" за изврсност у кабловској телевизији.
Писала је колумну преношену у националним медијима САД са саветима и касније била у низу видео снимака које је продуцирао "Плејбој", проповедајуц́и врлине отвореног говора о скесу и доброг секса.
Њен успон био је вредан пажње за културу тог времена, у којој је администрација тадашњег председника Роналда Регана била непријатељски настројена према Планираном родитељству и усклађена са проконзервативним гласовима.
Филис Шлафли, упорна антифеминисткиња, написала је у књизи из 1999. године "Опасности сексуалног васпитања" да Вестхајмер, као и Глорија Стајнем, Анита Хил, Мадона, Елен ДеЏенерес и други промовишу "провокативно секс брбљање" и "дивљање неморала".
Отац Едвин О’Брајен, директор комуникација Католичке надбискупије Њујорка, који ц́е касније постати кардинал, назвао је њен рад узнемирујуц́им и морално компромитованим.
"То је чисти хедонизам", написао је О’Брајен у мишљењу из 1982. које је објавио "Волстрит џурнал". "Порука је само се препустите себи; све што се осец́а као добро јесте добро. Не постоји виши закон надмоц́ног морала, а такође нема ни одговорности", оценио је он.
Вестхајмер је наступала у дугом низу ТВ-емисија, а чак је и глумила себе у епизодама неких ТВ-серија.
Њене књиге су "Секс за лутке", њена дела "Све у животу" (1987) и "Музички говорец́и: Живот кроз песму" (2003). Документарни филм "Питајте др Рут" емитован је 2019.
Као радио и телевизијска личност, остала је посвец́ена подучавању, са радним местима на универзитетима Јејл, Хантер, Принстон и Колумбија и густим распоредом предавања студентима. Уз то је одржавала приватну праксу читавог живота.
Вестхеимер је добила почасни докторат "Хебрев Унион Цоллеге" - Института за религију за свој рад на људској сексуалности и посвец́еност јеврејском народу, Израелу и религији. Године 2001. добила је почасну медаљу острва Елис и медаљу Лео Бек, а 2004. године стекла је звање доктора књижевности, хонорис цауса, на Колеџу Тринити.
Рајан Вајт, редитељ "Питајте др Рут", рекао је за портал "Вице" 2019. да Вестхајмер никада није пратила трендове. Увек је била савезница права хомосексуалаца и заговорница планирања породице.
"Она је била на челу обе те ствари целог свог живота. Упознао сам њене пријатеље из сиротишта у којем је била, који су рекли да је чак и када је упознавала геј људе 1930-их, 40-их и 50-их година увек их прихватала и увек говорила да према људима треба поступати с поштовањем".
Иза ње је остало двоје деце, Џоел и Миријам, и четворо унучади.
(Бета, 13.07.2024)