Medicina i starenje: Lek produžio život miševima u laboratoriji, može li i ljudima

Jedan lek produžio je životni vek laboratorijskih životinja za skoro 25 odsto, a naučnici se nadaju da bi mogao i da uspori starenje ljudi.

Miševi kojima je dat ovaj lek bili su nazvani „bake supermodeli" zbog mladalačkog izgleda.

Oni su bili zdraviji, jači i manji broj ih je dobio rak u poređenju sa životinjama kojima nije dat lek.

Lek je već počeo da se ispituje među ljudima, ali nije poznato da li će na isti način usporiti starenje.

• Čovek koji troši milione da bi se podmladio
• „Starenje je bolest“ i to izlečiva, tvrdi naučnik sa Harvarda
• Kako se naša ličnost menja dok starimo

Istorija čovečanstva prožeta je potragom za dužim životom.

Naučnici znaju da se na starenje može uticati - laboratorijske životinje žive značajno duže ako jedu manje hrane.

Istraživanje ove oblasti cveta pošto istraživači pokušavaju da otkriju, i da utiču na proces starenja na molekularnom nivou.

Tim koji čine istraživači iz MRC Laboratorije medicinskih nauka, londonskog Imperijal koledža i Djuk - NUS Medicinske škole iz Singapura ispitivao je protein interleukin-11.

Nivo ovog proteina, koji raste kako ljudi stare, doprinosi stvaranju zapaljenskih procesa.

Istraživači kažu i da pokreće nekoliko bioloških okidača koji kontrolišu brzinu starenja.

Duži, zdraviji život

Naučnici su sproveli dva eksperimenta.

U prvom eksperimentu su genetski modifikovali miševe tako da ne mogu da proizvedu interleukin 11.

U drugom eksperimentu su čekali dok miševi napune 75 nedelja (što je u ljudskom svetu okvirno 55 godina) i potom im redovno davali lek kako bi izbacili interleukin 11 iz tela.

Rezultati, koji su objavljeni u časopisu Priroda (Nature), pokazali su da se životni vek miševa produžio između 20 i 25 odsto u zavisnosti od eksperimenta u kome su učestvovali, i njihovog pola.

Miševi su imali i bolju mišićnu funkciju - bili su mršaviji, imali su zdravije krzno i pokazali su bolji rezultati na mnogim proverama rizika ozbiljnih zdravstvenih stanja.

Pitao sam jednog od istraživača, profesora Stjuarta Kuka, da li su podaci suviše dobri da bi bili istiniti.

„Pokušavam da ne budem previše uzbuđen iz istog razloga koji ste pomenuli - da li je suviše dobro da bi bilo istinito?

„Postoji mnogo primera 'šećerne vodice' tako da se trudim da se držim podataka."

Kaže da je „definitivno" mislio da vredi istražiti uticaj leka na starenje ljudi, navodeći da bi lek, ako bi delovao, imao „transformišući uticaj".

Dodaje i da bi bio spreman i sam da ga uzme.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Ali, šta je sa ljudima?

Veliko pitanje na koje nije dat odgovor jeste da li bi lek mogao da ima isti efekat na ljudi i da li bi neželjena dejstava bila podnošljiva.

Interleukin 11 ima određenu ulogu tokom ranog razvoja.

Mali broj ljudi rađa se bez sposobnosti da proizvede ovaj hormon.

To menja način na koji kosti lobanje srastaju, utiče na zglobove i kako zubi rastu, kao i na pravljenje ožiljaka.

Naučnici misle da kasnije tokom života interleukin 11 igra negativnu ulogu utičući na starenje.

Lek, koji sadrži veštački napravljeno antitelo koje napada interleukin 11, ispituje se među pacijentima sa fibrozom pluća.

Ova bolest dovodi do stvaranja ožiljaka na plućima zbog čega je ljudima teško da dišu.

Profesor Kuk kaže da ispitivanje nije završeno, ali da podaci sugerišu da je lek bezbedan.

Ovo je poslednji pokušaj da se starenje „leči".

Lekovi za dijabetes tip 2, metformin i rapamicin, koji sprečava odbacivanje transplantiranih organa, takođe se ispituju zbog njihovog uticaja na usporavanje starenja.

Profesor Kuk smatra da je ljudima lakše da uzimaju lek nego da ograniče unos kalorija.

„Da li od 40. godine želite da živite polugladni, imate potpuno neprijatan život, kako biste živeli pet godina duže na kraju?

„Ja ne bih to želeo", kaže.

Profesorka Ilaria Belantuno, sa Univerziteta Šefild, rekla da ovo može biti još jedna potencijalna terapija koja utiče na mehanizme starenja.

Ipak, dodala je da postoje problemi, među kojima i nedostatak dokaza o njegovom dejstvu među pacijentima i troškova proizvodnje takvih lekova.

„Nezamislivo je da svakog 50-godišnjaka lečite do kraja života", rekla je.

Pogledajte video: Čovek koji pokušava da premota godine unazad

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.22.2024)