Kako je zločin doveo do nereda: Šta se dešava u Velikoj Britaniji
Ubistvo tri devojčice u gradu u blizini Liverpula bio je okidač za proteste širom Velike Britanije, koji su prerasli u nerede, mržnju prema migrantima i pljačku.
Neredi koji su izbili u Sautportu u blizini Liverpula pre nedelju dana nakon što su tri devojčice ubijene u dečijem plesnom klubu proširili su se na druge gradove u Britaniji i iznenadili zemlju.
Sve je počelo posle teškog zločina kada je mladić ušao u plesnu radionicu koja nosi ime popularne pop pevačice Tejlor Svift i nožem ubio tri devojčice, a još nekoliko dece i odraslih ranio.
Iako je u početku u protestima učestvovalo malo ljudi, sada su se neredi proširili po čitavoj zemlji.
Mnogi političari su događaje nazvali pogromima, a neki su tražili od premijera da pošalje vojsku u pojedine gradove jer smatraju da policija ne može da se nosi sa nasiljem.
- Tri devojčice ubijene u napadu na plesnu radionicu 'Tejlor Svift', sedmoro ranjenih kritično
- Žestoki sukobi u Engleskoj posle ubistva troje dece, desetine povređenih policajaca
- Albanske bande regrutuju migrante za trgovinu drogom u Velikoj Britaniji
- Albanci najbrojniji migranti koji preko Lamanša stižu do Engleske, London i Tirana razmenili oštre reči
Šta se zapravo dešava u Britaniji i kako će uticati na politiku zemlje, pogotovo u vezi sa migrantskim problemima?
Pogledajte video o neredima u Britaniji:
Od društvenih mreža do periferije radničkih gradova
Tokom proteklih pet dana, u delovima zemlje od Liverpula, Bristola, Mančestera i drugih engleskih gradova sve do Belfasta u Severnoj Irskoj, grupe ljudi su uništavali hostele za migrante, palili džamije, gađali ciglama, flašama i kamenicama policajce i uzvikivali slogane protiv muslimana i migranata.
U nedelju je gomila od 500 ljudi opkolila hotel u gradu Roteramu u Jorkširu gde je privremeno boravilo više od 100 migranata.
Policija je izgubila kontrolu nad situacijom i masa je gađala hostel kamenicama i molotovljevim koktelima.
U drugim gradovima nemire su pratili sukobi nacionalista sa antifašistima, kao i pljačkanje prodavnica.
U Liverpulu, izgrednici su zapalili biblioteku.
Povređeno je više desetina policajaca, a do ponedeljka uveče uhapšeno je skoro 400 ljudi.
Proteste su pokrenule lažne informacije da je zločin počinio mladić od 17 godina po imenu Ali al-Šakati i da je musliman imigrant.
U stvari, osumnjičeni je 17-godišnji Britanac Aksel Muganva Rudakubana, čiji su roditelji iz Ruande.
Porodica je hrišćanska.
Policija još nije utvrdila motiv zločina, ali je isključila terorizam.
Prošlo je neko vreme pre nego što je policija otkrila identitet osumnjičenog jer su maloletnici zaštićeni zakonom.
Tek kada je sud odlučio da je to u javnom interesu, policija je saopštila ko je osumnjičeni.
Sve vreme na društvenim mrežama su se širile dezinformacije o muslimanskom migrantu.
Društvene mreže su postale i ključni način koordinacije nemira.
Posle prvih nereda u Sautportu, severno od Liverpula, gde su ubijena deca, policija je saopštila da su umešane pristalice Engleske odbrambene lige.
Ali antiimigrantska i islamofobična grupa se odavno raspala, a analiza BBC-a je otkrila da nije postojao nijedan organizator nereda u različitim gradovima.
Glavni hešteg nereda, #Sadjestvarnodosta (#EnoughlsEnough), koji se širi društvenim mrežama, plasirala je malo poznata neonacistička grupa.
Iks, bivši Tviter, glavna je platforma za širenje informacija (ili dezinformacija), kao i fotografija i video zapisa, ali se i na drugim mrežama i platformama, od Fejsbuka, preko TikToka, Telegrama i Vocapa, šire pozivi za učešće u protestima.
Veliki test za premijera i novu vladu
Pre mesec dana u Britaniji su održani parlamentarni izbori.
Laburistička partija se vratila na vlast posle 14 godina vladavine konzervativaca.
Novi premijer, Kir Starmer, obećao je da će vratiti pristojnost i poštenje u politiku, a zemlja je bila spremna da mu da vremena da to učini.
Ove nedelje je trebalo da ode na odmor u Kornvol, ali ga je otkazao.
Nemiri su prekinuli medeni mesec nove vlade i britanskih glasača.
Iako je Starmer na vlasti tek mesec dana, i čak ni opozicija ne može da ga okrivi za ove događaje, reakcija na ono što se dešava izaziva mnoga pitanja.
Starmer se u četvrtak sastao sa šefovima policije širom zemlje i obećao punu podršku borbi protiv „ekstremista koji pokušavaju da šire mržnju".
Poručio je i da će uspostaviti novu jedinicu za koordinaciju napora u prevenciji i borbi protiv ekstremizma širom zemlje, kao i da će proširiti ovlašćenja policiji u korišćenju tehnologije prepoznavanja lica sa nadzornih kamera.
Za razliku od mnogih evropskih zemalja, Britanija nema ni jednu nacionalnu policiju, poput francuske Žandarmerije ili italijanskih karabinjera.
U Engleskoj i Velsu, policija je podeljena na teritorijalna odeljenja, dok Škotska i Severna Irska imaju sopstvene policijske službe.
Starmer je izjavio da ono što se dešava na ulicama zemlje nije legitiman protest već „krajnje desničarska razbojništva" koja se ne mogu opravdati.
Ali zemlja ne traži izjave i reforme od vlade, već hitnu akciju za okončanje nemira.
I ovde se Starmeru može suditi još oštrije od njegovih prethodnika.
Pre nego što je ušao u politiku, bio je na čelu Krunskog tužilaštva, a za uspeh u toj ulozi, kraljica Elizabeta Druga proglasila ga za viteza, a sa tim je dobio i titulu „Ser".
U predizbornoj kampanji, Starmer je često podvlačio sopstvene rezultate u borbi protiv kriminala, a sada birači traže od njega da reši krizu.
Hamza Jusaf, bivši škotski premijer, pozvao je Starmera da rasporedi vojsku jer smatra da policija ne uspeva da se nosi sa situacijom.
Međutim, za sada vlada ne planira da angažuje vojsku da suzbije nemire.
Kakve veze Rusija ima sa ovim?
U četvrtak je engleski Dejli mejl objavio udarni naslov: „Rusija povezana sa sajtom lažnih vesti koji je izazvao nerede ispred džamija".
List je pisao o sajtu Channel3now na kojem su lažne vesti i tekstovi koje generiše veštačka inteligencija, kao i vesti sa drugih sajtova.
Tviter nalog sajta bio je važan izvor širenja lažnih informacija o muslimanskom migrantu koji je navodno izvršio zločin u plesnoj radionici u Sautportu.
Veza sajta sa Rusijom je u tome što je nastao na osnovu Jutjub kanala koji je pre jedanaest godina postavljao video snimke uličnih trkača iz Iževska.
O umešanosti Rusije u nemire na osnovu ovih informacija pisao je i Dejli telegraf.
Međutim, stručnjaci za dezinformacije i ruske informativne operacije drugačije tumače ove podatke.
Skeptici ističu da se prvobitni Jutjub kanal kasnije praktično preorijentisao na pakistansku publiku, a sajt napravljen na njegovoj osnovi izgleda kao običan agregator neželjene pošte.
Smatraju da sve ovo ukazuje na to da je sajt nekoliko puta menjao vlasnike.
Pozivajući se na Channel3now, ruski kanal Raša tudej, objavio je informaciju da je osumnjičeni za ubistva dece muslimanski migrant.
Međutim, tekst na sajtu RT-a je kasnije ispravljen uz napomenu da je prethodna verzija sadržavala pogrešne informacije.
Budućnost (ilegalnih) migracija
Ako je početni uzrok nereda bilo ubistvo dece u Sautportu, onda potonji napadi na džamije i hotele u kojima su smešteni migranti nisu ni imali veze sa tim, jer desničari nisu ni pominjali taj grad u skandiranjima.
Oni su izrazili nezadovoljstvo imigracijom i multikulturalizmom uopšte.
Situacija u Britaniji se veoma razlikuje od Francuske, Italije, Nemačke i drugih evropskih zemalja, gde je porast ilegalnih migracija doveo nacionalističke populističke partije u parlament.
Pozicija ostrva daje britanskim vlastima mogućnost da bolje kontrolišu granice, ali nivoi legalne imigracije su dugi niz godina ostali izuzetno visoki, što je nameran izbor svake vlade, kako laburističke tako i konzervativne.
Prošle godine je oko 29.000 ljudi prešlo kanal Lamanš između Francuske i Engleske bez viza i dokumenata.
A više od 1,2 miliona ljudi došlo je u zemlju legalno, sa radnim, studentskim i porodičnim vizama.
To, međutim, ne znači da se stanovništvo povećalo za ovaj broj.
Uzimajući u obzir one koji su otišli, neto porast stanovništva usled imigracije iznosio je 685.000 ljudi.
Neki od doseljenika stigli su na poziv vlasti i uz odobrenje većine građana.
Čak se ni protivnici migracija ne protive dolasku ukrajinskih izbeglica, stanovnika Hongkonga, kao ni lekara i medicinskih sestara, bez kojih nacionalni zdravstveni sistem (NHS) jednostavno ne može da postoji u sadašnjem obliku.
Nadalje, neće svi oni koji dođu moći legalno da ostanu u Britaniji - na primer, vize za ukrajinske izbeglice su vremenski ograničene i trenutno ne pružaju put do stalnog boravka i državljanstva.
Ipak, ovo su rekordni nivoi migracije - nikada ranije nije toliko stranaca dolazilo u Britaniju.
Konzervativci, pod čijim rukovodstvom je došlo do ovog vrhunca migracije, stalno su obećavali da će smanjiti legalnu imigraciju, s vremena na vreme uvodili nove mere, ali su na kraju postigli ne pad, već brz porast.
- Da li je Bregzit pojačao imigraciju u Velikoj Britaniji
- Zašto albanski migranti odlaze u Veliku Britaniju i koliko ih je pristiglo
- Šta je evropski migracioni pakt za koji mađarski premijer Viktor Orban kaže da je propao
- Italija u Albaniji otvorila kontroverzni centar za migrante
Što se tiče islamofobije, većina muslimana koji žive u Britaniji rođena je tamo, a mnoge zajednice - poput pakistanske - upravo su pozivane od britanskih vlasti, koje su koristile imigrante iz bivših kolonija da popune nedostatak radne snage posle Drugog svetskog rata.
„Ponosan sam što sam Englez. Ali neki ljudi misle da nisam", rekao je taksista Sanderlenda Zaf Ikbal za BBC, reagujući na napad na džamiju u njegovom rodnom gradu.
„Rođen sam i odrastao u Sanderlendu. Ovde živim ceo život."
Sastav britanskog parlamenta se znatno razlikuje od nekih drugih evropskih zemalja, pogotovo posle jačanja desničarskim populističkim snagama čiji su izborni rezultati odraz raspoloženja raspoloženje stanovništva i prave razmere nezadovoljstva migracionom politikom.
Sve do sada, britanska verzija većinskog izbornog sistema obezbeđivala je dominaciju dve glavne političke partije.
I dalje je tako, ali na poslednjim izborima glavni zagovornik izlaska Velike Britanije iz EU (Bregzit) Najdžel Faraž uspeo je da uđe u parlament iz osmog pokušaja, zajedno sa još četiri saveznika iz nove stranke Reformisti UK.
Faraž kritikuje i tradicionalne partije i pozicionira se kao glas običnog naroda, što elite u Vestminsteru ne žele da čuju.
Glavna tačka njegovog programa je radikalno smanjenje migracija.
Komentarišući događaje poslednjih dana, on je osudio nasilje i nemire, ali je istovremeno izjavio da je potrebno da se parlament vrati sa pauze i da se ozbiljno razgovara o migracionoj politici.
I mnogi drugi poslanici, među kojima i oni iz vladajuće Laburističke partije, takođe su pozvali da parlament prekine letnju pauzu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 08.06.2024)