Majmunske boginje: Kako se prenose i koji su simptomi
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je epidemiju majmunskih boginja u delovima Afrike vanrednom situacijom za javno zdravlje od međunarodnog značaja.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je epidemiju majmunskih boginja u delovima Afrike vanrednom situacijom za javno zdravlje od međunarodnog značaja.
Ova veoma zarazna bolest do sada je ubila najmanje 450 ljudi u Demokratskoj Republici Kongo.
Pre dve godine, majmunskih boginja bilo je u 100 zemalja, među kojima i u Evropi - kao i u Srbiji - ali je širenje zaustavljeno vakcinacijom ranjivih grupa.
SZO je u međuvremenu preporučio promenu naziva u mpoks, kako bi se smanjila stigma i povezanost sa majmunima.
- Majmunske boginje i Srbija: Ima li razloga za brigu i ko je zaštićen
- Šta smo naučili od epidemije variole vere
- Variola vera: strašna rođaka malih boginja
- Kako je Tito vodio bitku sa variolom verom
Koliko su česte majmunske boginje?
Majmunske boginje izaziva pripadnik iste porodice virusa kao i velike boginje, mada su one mnogo manje ozbiljne.
Stručnjaci kažu da su šanse za zaražavanje majmunskim boginjama vrlo male.
Uglavnom se javljaju u zabitim delovima zemalja centralne i zapadne Afrike, blizu tropskih prašuma.
U ovim regionima godišnje ima na hiljade infekcija i stotine smrtnih slučajeva, a najteže su pogođena deca mlađa od 15 godina.
Posebno su prisutne u Demokratskoj Republici Kongo, a bolest je nedavno viđena u Burundiju, Ruandi, Ugandi i Keniji, gde inače nije endemska.
Trenutno postoji više različitih epidemija koje se dešavaju istovremeno.
Uopšteno govoreći, postoje dve glavne vrste majmunskih boginja.
Prva je često ozbiljnija i upravo se ona već decenijama sporadično širi po DR Kongu.
Prethodnu vanrednu situaciju za javno zdravlje, proglašenu 2022. godine, izazvao je relativno blaži drugi oblik.
Postoji zabrinutost da su mnogi od zaraženih u poslednjih godinu dana imali novi i još teži tip majmunskih boginja, koji se lakše širi i izaziva ozbiljniju bolest.
Afrički centri za kontrolu i prevenciju bolesti kažu da od početka 2024. do kraja jula ima više od 14.500 zaraženih, kao i više od 450 smrtnih slučajeva.
To je povećanje broja infekcija za 160 odsto, a smrtnih slučajeva od 19 odsto, u poređenju sa istim periodom 2023.
- Male boginje: Koji su simptomi i kako sprečiti zarazu
- Male boginje: Osam mitova o vakcinama
- Misterija poslednje žrtve velikih boginja
- Kako je nastala BCG vakcina koja je spasila čovečanstvo
Kakvi su simptomi?
Prvobitni simptomi su temperatura, glavobolja, oticanje, bol u leđima, bol u mišićima i opšta malaksalost.
Kad opadne temperatura, može da izbije osip.
Često prvo na licu, a potom i na drugim delovima tela, najčešće na dlanovima i tabanima.
Osip, koji ume izuzetno da svrbi, menja se i prolazi kroz različite faze pre nego što konačno formira krastu, koja kasnije otpadne.
Lezije mogu da ostave ožiljke.
Infekcija obično prođe sama od sebe i traje između 14 i 21 dan.
Kako se prenosi?
Majmunske boginje mogu da se prenesu bliskim kontaktom sa zaraženom osobom.
Za to postoji nekoliko načina.
Virus u telo može da uđe dodirom oštećene kože, preko respiratornog trakta tokom razgovora, kao i diranjem očiju, nosa ili usta.
Može se preneti i kontaktom tokom seksa, kao i preko zaraženih životinja, poput majmuna, pacova i veverica.
Takođe, može se preneti i kontaminiranim predmetima, kao što su posteljina, odeća i peškiri.
Tokom epidemije 2022, virus se širio uglavnom seksualnim kontaktom.
Trenutne epidemije u Demokratskoj Republici Kongo izazvane su takođe seksualnim kontaktom i drugim oblicima bliskog kontakta.
Koliko su opasne?
Većina slučajeva virusa je blaga, nešto slično varičelama, i prolaze sami od sebe u roku od nekoliko nedelja.
Majmunske boginje, međutim, ponekad umeju da budu i ozbiljnije, a ima navoda da su izazivale smrt u zapadnoj Africi.
Ko je najugroženiji?
Svako ko ima bliski kontakt nekim od simptoma može da se zarazi.
To znači da su posebno ugroženi zdravstveni radnici i porodice zaraženih.
Ipak, naučnici i dalje vrše ispitivanja oko toga ko je najugroženiji.
Deca mogu biti posebno ranjiva jer se njihov imuni sistem još uvek razvija, a nedostatak hrane u siromašnim delovima sveta dodatno otežava borbu.
Jedan od razloga zbog čega su deca u opasnosti je i način na koji se igraju i blisko komuniciraju.
Takođe nemaju pristup vakcini protiv malih boginja, koja je ukinuta pre više od četiri decenije, a koja starijima pruža određenu zaštitu.
Svako ko ima oslabljen imuni sistem takođe može biti u riziku, a postoji zabrinutost da su u toj grupi i trudnice.
Pogledajte video: Zašto je vakcinacija važna
Postoji li vakcina i kako se zaštititi?
Ne postoji konkretno lečenje za majmunske boginje, ali epidemije mogu da se zaustave prevencijom infekcije.
Vakcina protiv velikih boginja pokazala se 85 odsto efikasnom u prevenciji majmunskih boginja i još uvek se ponekad upotrebljava u tu svrhu.
Uglavnom ih dobijaju samo ljudi u riziku od zaražavanja ili oni koji su bili u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom.
Međutim, velika je zabrinutost da nema dovoljno sredstava za vakcine, kako bi stigle do svih kojima je potrebna.
SZO je nedavno zatražila od proizvođača lekova vakcine za hitnu upotrebu, čak i ako one nisu zvanično odobrene.
Sada kada je Afrički CDC proglasio vanrednu situaciju za javno zdravlje na celom kontinentu, vlade će potencijalno biti u stanju da bolje koordiniraju aktivnosti i povećaju priliv medicinskog materijala i pomoći u ugrožena područja.
Bez globalne akcije postoji velika zabrinutost i da bi trenutna epidemija mogla da se proširi izvan kontinenta.
Savet je svakako da izbegavate bliski kontakt sa zaraženima i da redovno perete ruke sapunom i vodom, posebno ako je virus zabeležen u vašoj zajednici.
Oni koji imaju majmunske boginje treba da se izoluju od drugih dok sve njihove lezije na koži ne nestanu.
Kondome takođe treba koristiti kao meru predostrožnosti.
Koliko su česte epidemije?
Virus je prvi put identifikovan kod majmuna u zatočeništvu i od 1970. godine prijavljene su sporadične epidemije u 10 afričkih zemalja.
U SAD je 2003. godine izbila epidemija, što je bilo prvi put da je ova bolest zabeležena van Afrike.
Pacijenti su se zarazili ovom bolešću preko bliskog kontakta sa prerijskim psima koje su se zarazili od raznih sitnih sisara uvezenih u zemlju.
Zabeležen je ukupno 81 slučaj, ali nijedan se nije završio smrću.
Nigerija je 2017. godine doživela do sada najveću zabeleženu epidemiju, otprilike 40 godina nakon što je zemlja imala poslednjih potvrđeni slučaj majmunskih boginja.
Bilo je 172 osumnjičena slučaja majmunskih boginja, a 75 odsto žrtava bili su muškarci starosti između 21 i 40 godina.
Pogledajte video: Kako su vakcine iskorenile mnoga teška oboljenja
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 08.16.2024)