Demostat: Aplikacija Telegram propagandno sredstvo za širenje dezinformacija
U analizi su naveli da je tokom godine identifikovano oko 800 kanala koji podržavaju Kremlj, a koji funkcionišu na više od 30 jezika.
"Ovi kanali su postali zamena za zvanične ruske medije kao što su RT i Sputnjik, nakon što je njihov rad ograničen na području SAD, EU i drugih zemalja nakon početka ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. godine", piše u analizi.
Navodi se da su ti kanali "ključni za širenje dezinformacija koje podržava Kremlj, a cilj im je podrivanje poverenja u zapadne vlade i međunarodne organizacije, kao i smanjenje podrške Ukrajini od strane Evropske unije, NATO saveznika i drugih partnerskih država".
"Oni aktivno šire propagandni sadržaj koji opravdava rusku vojnu agresiju u Donbasu i promovišu razne teorije zavere koje služe interesima Kremlja", navodi Demostat.
Ciljna grupa Telegrama pre svega su mladi ljudi od 16 do 30 godina a pored informisanja, aplikacija služi i za međusobno komuniciranje korisnika, stoji u analizi.
"Ukupna publika na ovim kanalima doseže čak 15,7 miliona ljudi, dok se publikacije tj. objavljeni sadržaj pregleda gotovo 100 miliona puta dnevno. Upravo ovakav obim angažmana omogućava kanalima da efikasno šire dezinformacije i manipulišu javnim mnjenjem širom sveta a meta su im auditorijum u Evropi, Americi, Aziji i Africi", ocenio je Demostat.
Navodi se i da se Telegram kanali često fokusiraju na osetljive teme poput migracija, "kako bi se podstakli konflikti u društvu i podrilo poverenje u demokratske institucije država".
"Ovo predstavlja posebnu pretnju za zemlje u kojima su prisutne visoke društvene i političke tenzije. Na primer, tema migranata se aktivno eksploatiše kako bi se stvorio lažni utisak o haosu i neuspesima zapadnih vlada. Ne samo da to doprinosi porastu ksenofobije i rasizma, već i narušava jedinstvo unutar EU i drugih zemalja, što u konačnici ide na ruku Moskvi", piše u analizi.
Dodaje se da su britanske vlasi upozorile na moguću rusku umešanost u nedavne nemire u toj državi kroz kampanje dezinformacija koje bi mogle doprineti podsticanju tenzija u društvu i uličnog nasilja.
"Ako je međunarodna zajednica odlučna da se zaštiti od ruske umešanosti u unutrašnje poslove drugih zemalja i očuva stabilnost, potrebne su odlučne mere za borbu protiv širenja dezinformacija putem ruskih sajtova, društvenih mreža i Telegram kanala. To, na primer, može uključivati ograničavanje pristupa ovim platformama, aktivniji nadzor i blokiranje, kao i razvoj nacionalnih i međunarodnih strategija za suzbijanje napada u medijskom prostoru", piše u analizi Demostata.
(Beta, 16.08.2024)