Revizijski izveštaj: EU pred „egzistencijalnim rizikom” i mora da poveća ulaganja
Izveštaj upozorava da bi Evropska unija, ukoliko ne promeni politiku, mogla da se nađe pred teškim izborom između klimatskih, ekonomskih i spoljnopolitičkih ciljeva.
Evropska unija (EU) je suočena sa „egzistencijalnim izazovom", a kako bi ga prevazišla, mora da poveća ulaganja i reformiše politike u oblasti industrije, navodi se u novom izveštaju.
Opsežnu reviziju, koju je naručila Evropska komisija, predvodio je Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke.
EU mora da poveća potrošnju za 800 milijardi evra godišnje, ili će zaostajati za SAD i Kinom, navodi se u izveštaju.
Ukoliko ne poveća produktivnost, mogla bi da se nađe pred teškim izborom između klimatskih, ekonomskih i spoljnopolitičkih ciljeva.
- Makron u Srbiji: O Novaku Đokoviću, rafalima, Kosovu i vladavini prava
- Novi težak izborni poraz stranke Olafa Šolca i vladajuće koalicije u Nemačkoj
- Šta se menja uz nova pravila putovanja u zemlje EU
Izveštaj je objavljen samo nekoliko dana pred potvrđivanje novog sastava Evropske komisije.
Dosadašnja predsednica Komisije, Ursula fon der Lajen, u julu je izabrana za još jedan, petogodišnji mandat.
Zatim je zatražila od Dragija da uradi reviziju prošlogodišnjih rezultata, a na čemu je tajnovito radio mali tim.
Preporuke o povećanju potrošnje su „bez presedana", smatra se.
Bez dodatnih investicija, EU neće moći da finansira trenutni društveni model i moraće da „smanji pojedine ambicije, ako ne i sve", upozorava se u izveštaju, koji nije obavezujući.
Takođe se poziva na povećanje zajedničkog zaduživanja članica EU radi finansiranja investicija, čemu bi se neke zemlje članice mogle suprotstaviti.
„Po prvi put od Hladnog rata, moramo se iskreno zabrinuti za samoodržanje - nikada nismo imali ubedljivije razloge da nastupamo kao jedan", rekao je Mario Dragi povodom objavljivanja izveštaja.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Kao poseban problem, naglašava se da EU ne prodaje dovoljno roba i usluga, s obzirom na uložene resurse.
Zbog toga, životni standard raste mnogo sporije nego u Americi, a cenu plaćaju evropska domaćinstva.
Dragi je takođe rekao da Unija ne uvodi inovacije tako brzo kao Amerika, gde ima nekoliko velikih tehnoloških kompanija.
Ocenio je da je Evropa „u velikoj meri propustila digitalnu revoluciju" i da se „zaglavila", pa inovativne kompanije radije otvaraju predstavništva van EU, zbog boljeg pristupa subvencijama i uprošćenije regulative.
Takođe navodi da je EU suočena sa ozbiljnom pretnjom u sektoru zelene tehnologije i električnih vozila, a glavni konkurent su kineske državne kompanije.
Govoreći za BBC, Lorenco Kodogno, gostujući profesor na Londonskoj školi ekonomije i bivši šef italijanskog trezora, upozorio je da bi prikupljanje neophodne političke podrške za sprovođenje preporuka iz Dragijevog „provokativnog i smelog" izveštaja bilo „izuzetno izazovno ".
Nemački ministar finansija Kristijan Lindner ocenio je da zajedničko zaduživanje EU članica neće rešiti strukturne probleme i da glavni problem nije nedostatak subvencija, već birokratija i ekonomsko planiranje.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 09.10.2024)