Албанија: Ко су бекташи муслимани и да ли ће добити микродржаву у Тирани

У главном граду Албаније Тирани, могла би да никне нова држава - најмања на свету.

Идеју да Бекташијски ред - исламско дервишко братство - добије суверену микродржаву налик на Ватикан у Риму, представио је премијер те земље Еди Рама.

„Наш циљ је да Светски центар бекташа претворимо у суверену државу - нови центар умерености, толеранције и мирне коегзистенције&qуот;, рекао је Рама пред Генералном скупштином Уједињених нација (УН) у Њујорку.

Уколико буде основана, нова држава би се простирала на 27 хектара територије данашњег Светског центра бекташа који се од 1930. године налази се у источном делу албанске престонице.

По површини би била готово пет пута мања него Ватикан.

„Доминација Бекташијског реда је важан корак ка јачању вредности као што су инклузија, верска хармонија и дијалог у све подељенијем свету&qуот;, наводи се у званичном саопштењу овог реда у Албанији.

• Ко су савремени балкански дервиши
• Како се на дервише гледа на Балкану
• Како изгледају часови веронауке на Балкану

Бекташи су исламски мистици који данас исповедају либералнији облик ислама.

Развој овог покрета повезан је са појавом јањичара у Османском царству и 'данком у крви' - одвођењем дечака и младића са Балкана на школовање у данашњу Турску.

Чине око пет одсто становништва Албаније, показују резултати последњег пописа у тој земљи, и представљају трећу највећу верску заједницу, после сунита и католика.

Рамина најава наишла је на оштре критике како у земљи, где би оснивање микродржаве захтевало уставне промене, тако и међу самим бекташима у Турској - који на албанске гледају као на претерано либералне - али и у исламској заједници у Србији.

Ко су бекташи?

Бекташи су дервиши - исламски мистици, чији је ред основан у 16. веку у Анадолији, одакле се проширио на Балкан током владавине Османлија, пише енциклопедија Британика.

Исповедају либералнији облик ислама, конзумирају алкохол, а женама је дозвољено да учествују у ритуалима и церемонијама, баш као и мушкарцима.

Поједини сунитски верски поглавари одбацују бекташе и кажу да они нису следбеници ислама, називајући их „верском сектом&qуот;.

„Нити посте Рамазан, нити клањају пет дневних молитви, нити било шта од муслиманских верских обреда. Онако како је то Алах драги у Курану објавио, они то не чине&qуот;, рекао је муфтија Мухамед Јусуфспахић, председник Врховног сабора Исламске заједнице Србије.

Међутим, албански премијер Рама каже да је идеја о оснивању нове микродржаве повезана са жељом да се „промовише толерантна верзија ислама, којом се Албанија поноси&qуот;.

„Морамо добро да се бринемо о овој ризници верске толеранције и да је никада не узимамо здраво за готово&qуот;, рекао је у интервјуу за Њујорк тајмс.

Бекташије су добиле име по туркменском дервишу Хаџи Бекташ И Вели из 13. века.

У Османском царству, на бекташизам се гледало „веома амбивалентно&qуот;, каже докторка Ајфер Каракија-Стамп са америчког Универзитета Вилијем и Мери, за ББЦ на турском.

Како је додала, Османска држава их је са „ једне стране прихватала и користила у политичке и војне сврхе, а са друге, сматрала је да имају потенцијал да буду девијантни&qуот;.

Развој бекташког покрета уско је повезан са редом јањичара, који су се у Османском царству називали још и Бекташки корпус, подсећа ова професорка.

Овај елитни војни одред формиран је одвођењем дечака и младића са Балкана на школовање у данашњу Турску, што је остало упамћено као данак у крви.

„Јањичарима, регрутованим из хришћанских породица, није било лако да одмах пређу на ислам&qуот;, појашњава професор Мехмет Али Бујукари, са Универзитета Мармара у Истанбулу, за ББЦ на турском. Бекташи се данас деле на две гране - бабагане, који су најбројнији на Балкану, и челебије, који су доминантни у Турској.

Бабагани и челебије су се раздвојили после 1826. године, када су Османлије почеле да затварају бекташке ложе, па су поједини представници побегли у Албанију. Бекташизам је постао важан део националног идентитета у Албанији, а предводили су и борбу за независност од Османлија, каже докторка Каракија-Стамп.

Како је замишљена микродржава у Тирани?

Алкохол ће бити дозвољен, жене неће имати ограничења у облачењу и људи ће бити слободни да живе како желе, рекао је Едмонд Брамихај, поглавар бекташа у Албанији познатији као Баба Монди.

„Бог ништа не брани, зато нам је дао разум.

„Све одлуке ће се доносити с љубављу и добротом&qуот;, додао је.

Према писању Њујорк тајмса, микродржава би се простирала на територији данашњег Светског центра бекташа, у источном делу Тиране.

На овом простору, од свега 27 хектара, живели би само бекташки верски званичници и јавни службеници.

На челу микродржаве би био поглавар бекташа, а државну управу чинио би савет.

Погледајте видео: Како изгледа дервишко пробадање без бола

У разговору за ББЦ на турском, албанско-амерички професор Елидор Мехили, каже да је најава премијера Раме дошла изненадно. „Искрено, мислим да заједница бекташа у Албанији није знала, јер су и они били изненађени&qуот;, додаје и каже да су поједини одбацили идеју као Рамин покушај да стигне на насловнице у западним медијима.

Како истиче, предлог је премијерно објављен у Њујорк тајмсу, а не у Албанији.

Професор Мехили подсећа да идеја није у складу са актуелним албанским уставом, који предвиђа унитарну државу, која је „правно недељива&qуот;. „Можда би могли да промене устав, али то би био огроман потез, и већина Албанаца то не би подржала&qуот;, оцењује професор. Како додаје, за Албанце је веома важно да „различите вере живе заједно, то је питање које они веома цене&qуот;.

Око 45 одсто становништва Албаније су сунити, нешто више од 8 одсто католици, а неопредељено је око 15 одсто, показују подаци последњег пописа из 2023. године.

'Питање којим се не треба играти' - какве су реакције?

Рамин предлог изазвао је подељена мишљења у Албанији, каже доктор Алберт Ракипи, председник Албанског института за међународне студије, за ББЦ на турском.

„То је питање којим се не треба играти.

„Део муслимана у Албанији је веома критички настројен&qуот;, истиче.

У Београду, предлог је наишао на осуду Исламске заједнице у Србији.

Муфтија Мухамед Јусуфспахић, председник Врховног сабора Исламске заједнице Србије, осудио је предлог у изјави за РТС, рекавши да се ради о покушају „снажења албанске државе&qуот;.

Оснивање нове микродржаве захтевало би међународно признање, а муфтија Јусуфспахић оценио је да „не верује&qуот; да ће до тога доћи.

Из Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, која се није до сада оглашавала овим поводом, кажу за ББЦ на српском да „неће коментарисати&qуот; најаву албанског премијера.

Бекташи у Турској такође критикују предлог, сматрајући да идеја државности и бекташизам не могу да иду руку под руку.

„Не желимо религију коју контролише држава, нигде у свету, ми смо против тога&qуот;, каже Озгур Каплан, генерални секретар Федерације алевита и бекташа, са седиштем у Турској.

Идеју су критиковали чак и бекташи бабагани из Турске, који су по веровањима најближи албанским бекташима.

Како су рекли за ББЦ на турском, вековна традиција налаже да поглавар бекташа борави у границама Турске.

Професорка Каракаја-Стамп сматра да идеја премијера Раме представља „империјалистичку замку&qуот; и „покушај кроћења ислама у Европи&qуот;.

„Свако ко зна макар и мало о исламском свету, зна да реформа и либерализација кроз бекташизам није могућа, јер они никада нису били општеприхваћени у исламском свету.

„Ако постоје империјалистичке силе које ово мисле, праве велику грешку&qуот;.

Погледајте видео: Завирите у свет сарајевских дервиша

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.26.2024)