Izrael se kocka čekajući krah Hezbolaha, ali se suočava sa dobro naoružanim, ljutim neprijateljem

Izraelski zvaničnici likuju zbog napretka ofanzive protiv Hezbolaha, libanske vojno-političke organizacije, koja je počela eksplozijama pejdžera i radio uređaja i nastavila se snažnim i smrtonosnim vazdušnim napadima.

Ministar odbrane Joav Galant nije mogao da sakrije oduševljenje posle vazdušnih udara u ponedeljak, 23. septembra.

„Danas je bilo remek-delo... Ovo je bila najgora nedelja za Hezbolah od njegovog osnivanja, a rezultati govore sami za sebe".

Galant je rekao da su u vazdušnim udarima unište hiljade raketa koje su mogle da ubiju građane Izraela.

Liban kaže da je Izrael ubio više od 550 ljudi, među kojima i 50 dece.

To je skoro polovina broja žrtava u Libanu tokom jednomesečnog rata Izraela i Hezbolaha 2006. godine.

Izrael veruje da će žestoka ofanziva primorati Hezbolah da uradi ono što Izrael želi, i da će mu naneta toliko boli da će vođa organizacije Hasan Nasralah i njegovi saveznici, kao oni koji ih podržavaju u Iranu odlučiti da je cena otpora previsoka.

• Strah i napetost u Libanu pod svakodnevnim izraelskim bombardovanjem
• Zašto Iran ne žuri da pomogne Hezbolahu u sukobu sa Izraelom
• Koliko se libanski Hezbolah promenio od rata sa Izraelom 2006.

Izraelskim političarima i generalima je potrebna pobeda.

Posle skoro godinu dana rata, situacija u Gaza je i dalje teška i opasna.

Borci Hamasa, ekstremističke palestinske grupe u Gazi, i dalje izlaze iz tunela i ruševina da ubijaju i ranjavaju izraelske vojnike i još drže izraelske taoce.

Hamas je prošlog oktobra uhvatio Izraelce nespremne.

Izraelci nisu Hamas smatrali značajnom pretnjom koja bi mogla da uzrokuje razorne posledice.

Liban je drugačiji.

Izraelska vojska i obaveštajna agencija Mosad su planirali novi rat protiv Hezbolaha još od poslednjeg sukoba koji je završen pat pozicijom 2006. godine.

Predsednik Vlade Izraela Benjamin Netanjahu veruje da se trenutnom ofanzivom čini veliki napredak ka ostvarenju njegovog deklarisanog cilja da se značajno oslabe moć i sposobnosti Hezbolaha.

On želi da spreči Hezbolah da ispaljuje rakete preko granice na Izrael.

Istovremeno, izraelska vojska kaže da je plan da se Hezbolah potisne iz graničnog područja i da se unište vojni objekti koji predstavljaju pretnju za Izrael.

Nova Gaza

Poslednja nedelja u Libanu podseća na poslednju godinu rata u Gazi.

Izrael je upozorio civile, kao i u Gazi, da se isele iz područja koja će biti napadnuta.

Krivi Hezbolah, kao što krivi Hamas, da koristi civile kao živi štit.

Neki kritičari, kao i neprijatelji Izraela rekli su da su upozorenja bila previše nejasna i da nisu izdata pravovremeno - porodice nisu imale dovoljno vremena da se evakuišu.

Ratno pravo zahteva da se civili zaštite i zabranjuje neselektivnu i nesrazmernu upotrebu sile.

Tokom nekih napada Hezbolaha na Izrael pogođena su područja u kojima žive civili, čime su prekršeni zakoni o zaštiti civila.

Hezbolah je takođe ciljao izraelsku vojsku.

Izrael i njegovi ključni saveznici na Zapadu, među kojima su Sjedinjene Države (SAD) i Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), smatraju Hezbolah terorističkom organizacijom.

Izrael tvrdi da se njegova vojska ponaša moralno i da poštuje pravila.

Ali veliki deo sveta je osudio ponašanje izraelskih snaga u Gazi.

Rat širih razmera duž granice produbiće jaz između veoma polarizovanih stavova.

Uzmimo za primer napad pejdžerima.

Izrael kaže da je ciljao operativce Hezbolaha kojima su podeljeni pejdžeri.

Ali Izrael nije mogao da zna gde će oni biti kada su aktivirane bombe unutar pejdžera, zbog čega su poginuli i ranjeni civili i deca u kućama, prodavnicama i drugim javnim mestima.

To, smatraju neki vodeći pravnici, dokazuje da je Izrael koristio smrtonosnu silu ne praveći razliku između boraca i civila, što predstavlja kršenje pravila ratovanja.

• Šta znamo o eksplozijama Hezbolahovih pejdžera
• Mosad: Kada je izraelska obaveštajna služba bila uspešna, a kada nije
• Eksplozija uređaja u Libanu: Šta ne znamo

Borba Izraela i Hezbolaha počela je 1980-ih.

Ali ovaj rat duž granice počeo je dan nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine kada je Hasan Nasralah naredio njegovim ljudima da počnu ograničene, ali skoro svakodnevne napade na Izrael, kao podrška Hamasu.

Tako je za sebe vezao izraelske trupe i primorao oko 60.000 ljudi u pograničnim gradovima da napuste njihove domove.

Senke prethodnih invazija

Nekoliko tekstova u izraelskim medijima uporedilo je uticaj vazdušnih udara na sposobnost Hezbolaha da vodi rat sa operacijom Fokus, iznenadnim napadom Izraela na Egipat u junu 1967. godine.

Bio je to čuveni napad u kom su uništeni egipatski avioni na zemlji.

Tokom narednih šest dana Izrael je pobedio Egipat, Siriju i Jordan.

Ta pobeda je uslovila razloge trenutnog sukoba jer je Izrael tada zauzeo Zapadnu obalu, Istočni Jerusalim, Pojas Gaze, i Golansku visoravan.

To nije dobro poređenje, jer su Liban i rat sa Hezbolahom drugačiji.

Izrael je naneo teške udarce Hezbolahu, ali nije uspeo da ga onesposobi da gađa Izrael, niti da ga odvrati od takvih akcija.

Raniji ratovi Izraela sa Hezbolahom bili su mukotrpni i iscrpljujući i nijedan nije doneo odlučujuću pobedu nijednoj strani.

Ovaj bi mogao da bude isti, ali je poslednja nedelja ofanzivnih akcija bila zadovoljavajuća za Izrael, njegove obaveštajne službe i vojsku.

Izraelska ofanziva počiva na pretpostavci - kockanju - da će doći trenutak kada će se Hezbolah slomiti, povući sa granice i prestati da ispaljuje rakete na Izrael.

Većina analitičara smatra da Hezbolah neće odustati, jer je borba protiv Izraela glavni razlog njegovog postojanja.

To znači da bi Izrael, koji takođe ne želi da prizna poraz, morao dodatno da pojača ratna dejstva.

Ako zbog napada Hezbolaha severni Izrael i dalje bude previše opasan za povratak izraelskih civila, Izrael će morati da razmotri pokretanje kopnene ofanzive, verovatno u cilju zauzimanja dela zemlje koji bi služio kao tampon zona.

Izrael je ranije upadao na teritoriju Libana.

Izraelske trupe su 1982. godine stigle do Bejruta u pokušaju da zaustave palestinske napade na Izrael.

Bili su primorani na sramotno povlačenje usled besa u zemlji i inostranstvu, nakon što su izraelske trupe obezbeđivale područje dok su njihovi hrišćanski saveznici u Libanu masakrirali palestinske civile u izbegličkim kampovima Sabri i Šatili u Bejrutu, prestonici Libana.

Širok pojas libanske teritorije duž granice bio je pod izraelskom okupacijom do 1990-ih.

Današnji izraelski generali su tada bili mladi oficiri koji su se borili u beskrajnim okršajima i vatrenim obračunima sa Hezbolahom koji je jačao u borbama čiji cilj je bio proterivanje Izraela sa tih teritorija.

Tadašnji premijer Izraela i bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske, Ehud Barak, se iz takozvane „zone bezbednosti" povukao 2000. godine.

Smatrao je da zbog nje Izrael nije bezbedniji i da to košta previše života vojnika.

U upadu Hezbolaha preko napete i veoma militarizovane granice 2006. godine, ubijeni su i zarobljeni izraelski vojnici.

Nakon završetka rata Hasan Nasralah je rekao da ne bi dozvolio napad da je znao kakav će biti odgovor Izraela.

Ehud Olmert, tada već premijer Izraela, pokrenuo je rat.

Izrael se u početku nadao da će vazdušne snage zaustaviti raketne napade na Izrael.

Kako to nije uspeo, kopnene trupe i tenkovi ponovo su prešli granicu.

Rat je bio katastrofalan za civile u Libanu, ali i poslednjeg dana rata, Hezbolah je ispaljivao mnoštvo raketa na Izrael.

• Šta je libanski Hezbolah i hoće li ući u potpuni rat sa Izraelom
• Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha blizak Iranu i čovek koji drži Liban u šaci

Trenutni i budući ratovi

Izraelski komandanti znaju da bi ulazak u Liban pod vatrom bio mnogo veći vojni izazov od borbe protiv Hamasa u Gazi.

Hezbolah takođe pravi planove od kraja rata 2006. godine i borio bi se na domaćem terenu, u južnom Libanu gde su mnoga područja neravna i brdovita, što je pogodno za gerilsko ratovanje.

Izrael nije uspeo da uništi sve tunele koje je Hamas iskopao u pesku Gazi.

U pograničnim oblastima južnog Libana, Hezbolah je proveo poslednjih 18 godina pripremajući tunele i položaje u stenama.

Poseduje ogroman arsenal oružja kojim ga snabdeva Iran.

Za razliku od Hamasa u Gazi, može da se snabdeva kopnom preko Sirije.

Centar za strateške i međunarodne studije, istraživački centar u Vašingtonu, procenjuje da Hezbolah ima oko 30.000 aktivnih boraca i do 20.000 u rezervnom sastavu, uglavnom obučenih kao male mobilne jedinice lake pešadije.

Mnogi imaju ratno iskustvo koje su stekli u borbama u kojima su podržavali režim sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Prema većini procena, Hezbolah ima između 120.000 i 200.000 projektila i raketa, od običnih do raketa većeg dometa koje bi mogle da pogode izraelske gradove.

Izrael se možda kocka mišlju da Hezbolah neće iskoristiti sve projektile iz straha da bi izraelske vazdušne snage mogle Libanu da učine isto što i Gazi, gde su čitave gradove pretvorili u ruševine i ubili hiljade civila.

Iran možda ne želi da Hezbolah koristi oružje koje bi voleo da sačuva kao osiguranje u slučaju izraelskog napada na iranska nuklearna postrojenja.

To je još jedno kockanje.

Hezbolah bi mogao da odluči da upotrebi više oružja iz svog arsenala pre nego što ga Izrael uništi.

S obzirom da se rat u Gazi nastavlja i da raste nasilja na okupiranoj Zapadnoj obali, Izrael bi takođe morao da razmišlja o trećem frontu ako odluči da uđe u Liban.

Izraelski vojnici su motivisani, dobro obučeni i opremljeni, ali rezervne jedinice koje obezbeđuju veći deo borbene moći Izraela već osećaju zamor posle godinu dana rata.

• Izrael i Iran: Od posrednog rata do mogućeg regionalnog sukoba
• Zašto je Bliski istok toliko važan za SAD

Diplomatski ćorsokak

Izraelski saveznici, predvođeni Sjedinjenim Državama, nisu želeli da Izrael intenzivira rat sa Hezbolahom i ne žele da kopneno napadne Liban.

Oni insistiraju da samo diplomatija može da učini granicu dovoljno bezbednom da bi civili na obe strane granice mogli da se vrate njihovim domovima.

Američki izaslanik je razradio sporazum koji je delimično zasnovan na Rezoluciji 1701 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) kojom je okončan rat 2006. godine.

Ali diplomatama su ruke vezane bez postizanja prekida vatre u Gazi.

Hasan Nasralah je rekao da će Hezbolah prestati da napada Izrael tek kada prestane rat u Gazi.

U ovom trenutku ni Hamas ni Izraelci nisu spremni da naprave neophodne ustupke koji bi doveli do sporazuma o prekidu vatre u Gazi i razmene izraelskih talaca za palestinske zatvorenike.

Dok Izrael nastavlja da vrši vazdušne udare na Liban, civili koji su se već mučili da izdržavaju njihove porodice u razorenoj ekonomiji suočavaju se sa strašnim bolom i neizvesnošću.

Strah se širi izvan linija fronta.

Izraelci znaju da bi Hezbolah mogao da im nanese mnogo veću štetu nego što su pretrpeli u poslednjih godinu dana.

Izrael veruje da je došlo vreme da bude agresivan i odvažan i da potisne Hezbolah sa njegovih granica.

Ali suočava se sa tvrdoglavim, dobro naoružanim i ljutim neprijateljem.

Ovo je najopasnija kriza tokom duge godine rata koji je počeo napadom Hamasa na Izrael, a koju trenutno ništa ne sprečava da se pretvori u nešto mnogo gore.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.26.2024)