Nobelova nagrada za medicinu američkim naučnicima za otkriće mikroRNK
Rad američkih naučnika objašnjava kako se ljudski organizam razvija.
Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu 2024. godine pripala je američkim naučnicima Viktoru Ambrozu i Geriju Ravkenu za njihovo otkriće mikroRNK, koje igraju ključnu ulogu u regulaciji gena.
Njihova otkrića pomažu da se objasni kako je na Zemlji nastao složen život i kako dovode do stvaranja različitih tkiva u ljudskom telu.
MikroRNK utiču na to kako se geni kontrolišu unutar organizama, među kojima i ljudski.
Pobednici će podeliti novčani deo nagrade od 965.000 evra.
- Da li je srpski genom mit
- Kako DNK test može da promeni nečiji život
- Može li sačuvana krv iz pupčane vrpce pomoći u lečenju određenih naslednih bolesti
- Kako DNK drevnih bakterija i virusa može da koristi današnjoj medicini
Svaka ćelija u ljudskom telu sadrži istu sirovu genetsku informaciju zadržanu u našem DNK.
Međutim, ćelije kostiju, kože, srca, nervne ćelije, bela krvna zrnca i mnoge druge koriste taj genetski kod na različite, veoma specijalizovane načine.
Rad američkog dvojca objašnjava kako se to dešava.
„Njihovo revolucionarno otkriće pokazalo je potpuno novi način regulacije gena za koji se ispostavilo da je ključan za višećelijske organizme, među kojima su ljudi.
„Sada je poznato da ljudski genom kodira više od hiljadu mikroRNK", saopštili su iz švedskog komiteta za dodelu Nobelove nagrade.
„MikroRNK je fundamentalno važna u razvoju i funkcionisanju organizama. Ćelije i tkiva se ne razvijaju normalno bez mikroRNK.
„Ako regulacija gena krene po zlu, može da dovede do ozbiljnih bolesti kao što su rak, dijabetes ili da izazove autoimune poremećaje", ističe se u saopštenju.
Viktor Ambroz je profesor prirodnih nauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Masačuset, dok je Geri Ravken profesor genetike na Harvardu.
Prethodni dobitnici
2023 - Katalin Kariko i Dru Vajsman koji su razvili tehnologiju koja je dovela do mRNK vakcine protiv kovida-19.
2022 - Švedski genetičar Svante Pabo koji istražuje DNK neandertalaca.
2021 - Dejvid Džulijus i Ardem Pataputijan za rad o tome kako telo reaguje na dodir i temperaturu.
2020 - Majkl Hjuton, Harvi Alter i Čarli Rajs za otkriće virusa hepatitisa C.
2019 - Piter Retklif, Vilijam Kelin i Greg Semenza otkrili su kako se ćelije osećaju i prilagođavaju nivoima kiseonika.
2018 - Džejms P. Alison i Tasuku Honđo za otkriće kako se boriti protiv raka koristeći imunološki sistem tela.
2017 - Džefri Hol, Majkl Rosbaš i Majkl Jang za otkrivanje kako tela održavaju cirkadijalni ritam ili telesni sat.
2016 - Jošinori Ohsumi za otkriće kako ćelije ostaju zdrave recikliranjem otpada.
2015 - Vilijam C. Kembel, Satoši Omura i Juju Tu za otkriće lekova protiv parazita.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.07.2024)