Srbija i Rio Tinto: Opozicija protiv kopanja litijuma, vlast odgovara da će biti „otvorena nova radna mesta"
Posle velikih ekoloških protesta prethodnih godina i protivljenja projektu međunarodne kompanije Rio Tinto da u dolini Jadra na zapadu Srbije otvori rudnik i eksploatiše litijum, o ovom metalu se vodi žestoka rasprava u Skupštini Srbije.
Litijum, važna komponenta raznih savremenih uređaja, pa i telefona sa kojeg možda čitate ovaj tekst, postao je jedna od glavnih društveno-političkih tema u Srbiji.
Posle velikih ekoloških protesta prethodnih godina i protivljenja projektu međunarodne kompanije Rio Tinto da u dolini Jadra na zapadu Srbije otvori rudnik i eksploatiše mineral jadarit iz kojeg se dobija litijum, o ovom metalu se vodi žestoka rasprava u Skupštini Srbije.
Dok opozicija zahteva da se spreči istraživanje i iskopavanje litijuma i bora, vladajuća koalicija, koja ima većinu u parlamentu, kaže da je to istorijska razvojna šansa Srbije i optužuje protivnike da „rade na štetu zemlje".
„Otvoriće se hiljade radnih mesta od visoko kvalifikovanih do srednje kvalifikovanih, a i do niže kvalifikovanih radnih mesta", rekla je Dubravka Handanović Đedović, ministarka energetike, drugog dana skupštinske rasprave o predlogu opozicije o izmenama Zakona o rudarenju.
Opozicija optužuje vlast da je postala „lobista Rio Tinta", da bi rudnik uništio životnu sredinu ne samo lozničkog kraja, već i šire, kao i da Srbija od tog posla neće profitirati.
- Hoće li se u Srbiji ipak kopati litijum
- Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate
- Rio Tinto u Srbiji: Buna protiv rudnika litijuma - uhapšeni aktivisti oslobođeni
- Sve što treba da znate o boru, pratiocu litijuma u dolini Jadra
Sporenja oko mogućeg rudnika za iskopavanje litijuma na području Loznice na zapadu Srbije traju godinama.
Kompanija Rio Tinto je još pre skoro 20 godina dobila dozvolu za istraživanje terena na području oko reke Jadar.
Pre tri godine, u Srbiji su organizovani veliki ekološki protesti zbog mogućeg iskopavanja litijuma, a nastavljeni su i u ovoj, pod opštim sloganom: 'Nećete kopati'.
Prethodila im je odluka Vlade Srbije, čija je predsednica tada bila Ana Brnabić, da poništi raniju sopstvenu uredbu da se ceo projekat stopira.
Dok su poslanici raspravljali o litijumu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u Nemačkoj dao saglasnost da zemlja postane članica Globalne alijanse za baterije.
Pojedini iz Evropske unije i SAD podržavaju projekat iskopavanja litijuma u Srbiji.
Sredinom jula ove godine, samo nekoliko dana pošto je vlada odobrila kompaniji Rio Tinto da nastavi istraživanja na zapadu Srbije, nemački kancelar Olaf Šolc je u Beogradu rekao da „ima mnogo razloga da ovaj projekat bude urađen" i da je to „dobro za Srbiju".
Njegova izjava dodatno je raspirila vatru i bila povod za nove ekološke proteste širom Srbije.
Pogledajte BBC Jutjub prilog o litijumu:
https://www.youtube.com/watch?v=NtGPCivX8-E
Šta zamera opozicija i šta odgovara vlast?
Posle izbora za republičku skupštinu i lokalne izbore prošle godine, litijum je ponovo postao jedna od glavnih tema i političkih borbi u Srbiji.
Litijum je ujedinio ekološke organizacije i opozicione stranke različitih programa koje su izričito protiv projekta, a vlast odgovara da ovakvu šansu Srbija ne sme da propusti.
Ipak, za sada nije izvesno da će rudnika biti jer vlast kaže da traži garancije od Rio Tinta da neće biti ugroženo ni zdravlje ljudi ni životna sredina.
„Rudarenje litijuma treba da se zabrani, ne do naredne vlasti, nego do narednih generacija.
„Da svoj našoj deci ostavimo čist vazduh, vodu i zemlju, što im je i Ustavom zagarantovano", rekla je Danijela Nestorović, poslanica opozicionog Ekološkog ustanka, obrazlažući predlog izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Opozicija kaže da sumnja u tvrdnje da će „sve biti ekološki bezbedno" i da neće biti posledica po životnu sredinu, kritikujući i vlast i kompaniju Rio Tinto da su „nedovoljno transparentni".
U obrazloženju, Nestorović se pozvala i na raniji zaključak Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) o nepovoljnom uticaju potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u Srbiji.
„Obim devastacije površinskih prirodnih resursa se još ne može sagledati, jer su podaci iz različitih zvaničnih izvora kontradiktorni", dodala je.
U odgovoru, ministarka energetike Handanović Đedović je rekla da se „otvaranjem rudnika neće stvoriti pustinja".
Ako studije (procene ugroženosti životne sredine) koje još nisu ni izrađene dokažu da postoji i jedna jedina bojazan da će se to desiti, projekta biti neće, tvrdi ministarka.
Opozicija tvrdi i da Srbija neće imati nikakve ekonomske koristi od potencijalnog rudnika.
„Rudnik litijuma je isključivo od koristi samo Rio Tintu, ne za državu, a šteta može biti nemerljiva", kaže Miroslav Aleksić iz opozicionog Narodnog pokreta Srbije.
Zato bi, nastavio je, umesto rudarenja litijuma, loznički kraj trebalo razvijati u drugom smeru - ka poljoprivredi.
„Imamo milion hektara zemljišta koje se ne obrađuje", dodao je Aleksić.
Ministarka je uzvratila da će projekat Jadar otvoriti mnoga radna mesta i da će plate „skočiti".
„Svi koji se bave poljoprivredom ukoliko to žele moći će nesmetano da gaje pčele, uzgajaju mleko, kukuruz", dodala je.
Ljudi su tamo već „generacijama na njihovom radnom mestu - na njivi", poručio je opozicioni poslanik Aleksandar Jovanović-Ćuta.
„Ne treba da se otvaraju nova", dodao je.
- Kopanje litijuma u Srbiji: „Prilika koja se ne propušta", saglasni Vučić i Šolc
- London za rudnik litijuma u Srbiji, stipendisti Velike Britanije zabrinuti
- Rio Tinto u Srbiji: „Podržala bih isti projekat i u mojoj zemlji“, kaže nemačka državna sekretarka za BBC
- U Nemačkoj razvijena najmanje tri projekta sa litijumom, kaže geolog
'Nema raseljavanja'
Tvrdnje pojedinih opozicionih poslanika da će iz Gornjih Nedeljica, jednog od mesta gde se planira rudnik i eksploatacija, biti raseljeno 1.500 ljudi, ministarka energetike je negirala.
„Nema raseljavanja. Tačan podatak je da projekat utiče na 52 stalno naseljena domaćinstva, od kojih je 51 dobrovoljno prodato i ta domaćinstva su već preseljena.
„Reč je, dakle, o raseljavanju ukupno 159 stalnih stanovnika, od kojih je 157 već raseljeno", odgovorila je ministarka energetike.
Ona tvrdi da u okviru ovog projekta nije izvršena „nikakva eksproprijacija" i da su oni koji su prodali zemlju kompaniji Rio Tinto „to uradili svojevoljno, za profit".
'Projekat Jadar'
Geolozi Rio Tinta su 2004. u Zapadnoj Srbiji utvrdili postojanje ležišta do tada nepoznatog minerala, nazvavši ga jadarit, po reci Jadar koja teče obroncima planine Cer i uliva se u Drinu.
Ispostavilo se da jadarit sadrži litijum, glavnu komponentu baterija u mobilnim telefonima i električnim vozilima, za kojim potražnja neprekidno raste.
Prema dosadašnjim saznanjima, ležište jadarita kod Loznice jedinstveno je u svetu.
Procenjuje se da se tu nalazi blizu deset odsto istraženih izvora litijuma u svetu, izjavio je ranije za BBC na srpskom Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.
Kompanija Rio Tinto se nadala da će projekat rudnika, vredan 2,4 milijarde dolara, pomoći da postane jedan od deset najvećih svetskih proizvođača ovog minerala.
Međutim, najava otvaranja rudnika izazvala je burne proteste širom Srbije, tokom kojih je bilo i blokada mostova i saobraćajnica, ali i fizičkih sukoba.
Pogledajte snimak protesta iz avgusta 2024:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.08.2024)