Dobitnik Nobelove nagrade kazao da AI menja način života i stvara nove pretnje po čovečanstvo
Naučnik Džefri Hinton sa univerziteta u Torontu u Kanadi, kome je, kao i Džonu Hopfildu sa američkog Prinstona, kao pionirima veštačke inteligencije (AI) danas dodeljena Nobelova nagrada za fiziku, izjavio je da veštačka inteligencija menja način života, ali i stvara nove pretnje po čovečanstvo.Hopfild i Hinton su nagradu dobili zbog korišćenja fizike za mašinsko učenje veštačke inteligencije (AI).
Elen Muns, članica Nobelovog komiteta pri Kraljevskoj švedskoj akademiji nauka, rekla je da su dvojica laureata "koristila fundamentalne koncepte statističke fizike da dizajniraju veštačke neuronske mreže koje funkcionišu kao asocijativna sećanja i nalaze obrasce u velikim skupovima podataka".
Ona je rekla da su takve mreže korišćene za unapređenje istraživanja u fizici i da su "postale i deo našeg svakodnevnog života, na primer u prepoznavanju lica i prevođenju jezika".
Hinton je kazao da će veštačka inteligencija imati ogroman uticaj na civilizaciju i da će poboljšati produktivnost u nizu oblasti, a i zdravstvene usluge.
"Promene će biti poput onih koje su se desile tokom industrijske revolucije", rekao je on u razgovoru s novinarima i zvaničnicima Kraljevske švedske akademije nauka.
Naučnik je kazao da će AI, umesto da nadmaši ljude u fizičkoj snazi, premašiti čoveka intelektualnim sposobnostima.
"Nemamo iskustva sa stvarima koje su pametnije od nas. Biće to divno iskustvo u mnogim aspektima. Međutim moramo da brinemo o brojnim mogućim posledicama, posebno o pretnji da ove stvari izmaknu kontroli", rekao je Hinton.
Nobelov komitet koji je odao počast nauci koja stoji iza stvaranje veštačke inteligencije je takođe izneo strahovanje o mogućnosti da se tehnologija izmakne kontroli.
Hinton deli zabrinutost sa Komitetom da bi brz razvoj tehnologije i neetički način korišćenja mogao da umanji dobrobit za čovečanstv od AI.
Nobelovac koji ima 76 godina, dao je otkaz u tehnološkoj kompaniji Gugl (Google) kako bi mogao slobodnije da govori o opasnostima tehnologije čijem stvaranju je doprineo.
On je 1980-ih pomogao razvoj tehnologije ključne za "obučavanje" mašina da samostalno "uče".
Njegov tim na Univerzitetu u Torontu je predstavio neuronske mreže i 2012. godine pobedio na prestižnom takmičenju ImidžNet (ImageNet) .
Hinton je s kolegama 2019. godine osvojio i Turingovu nagradu za kompjuterske nauke.
"Dugo su ljudi mislili da je ono što radimo besmislica", rekao je Hinton za Asošiejted pres 2019. "Mislili su da smo skrenuli s puta i da je veoma iznenađujuće da mi, naizgled inteligentni ljudi, traćimo vreme na to. Moja poruka mladim istraživačima je: Nemojte prestajati da radite na nečemu čak iako vam svi kažu da glupo je to što radite", izjavio je Nobelovac.
Hopfild, 91, kreirao je asocijativnu memoriju koja može da skladišti i rekonstruiše slike i druge tipove obrazaca u podacima, saopštio je Nobelov komitet.
Hinton je koristio Hopfildovu mrežu kao osnovu za novu mrežu koja koristi drugačiji metod - "Bolcmanovu mašinu", za koju je Komitet rekao da može naučiti da prepozna karakteristične elemente u zadatoj vrsti podataka.
Nobelovu nagradu za fiziku prošle godine su dobili Pjer Agostini (Francuska), Ferend Kraus (Mađarska) i An Luije (Francuska), za doprinos istraživanju sveta elektrona unutar atoma i molekula.
Ovogodišnja sezona dodeljivanja Nobelovih nagrada počela je u ponedeljak. Sutra, u sredu, biće objuavljena Nobelova nagrada za književnost, a za mir 14. oktobra.
(Beta, 08.10.2024)