Prirodne nepogode: Zašto uragani postaju razorniji i opasniji
Prognostičari predviđaju da će zbog zagrevanja mora i promene klime do sedam pravih uragana pogoditi severni Atlantik ove sezone.
Uragani su najveće i najjače oluje na planeti.
Svake godine, između juna i novembra, uragani pogađaju Karibe, Meksički zaliv i istočnu obalu Sjedinjenih Američkih Država, ponekad ostavljajući veliku pustoš za sobom.
Na Tihom okeanu poznati su kao cikloni, a u Indijskom okeanu i južnom Pacifiku poznati su kao tajfuni.
U međuvremenu, olujni udari (kratkoročni porast nivoa mora zbog uragana) sve su učestaliji.
Do toga dolazi jer je nivo mora sve viši, uglavnom zbog topljenja glečera i toplijih morskih struja.
„Usled porasta nivoa mora povećava se ukupna površina poplavnog područja zbog čega današnji uragani nanose više štete od oluja prethodnih godina", kaže Endrju Desler, profesor atmosferskih nauka na Teksaškom univerzitetu A&M.
- Kako nastaju uragani i zašto su toliko česti u Americi, Meksiku i na Karibima
- Šta su El Ninjo i La Ninja i kako utiču na vremenske prilike
- Uragan Beril pustoši Karibe: Stanovnici jednog ostrva postali beskućnici preko noći
- Četiri načina kako klimatske promene utiču na ekstremne vremenske prilike
Kad tropske oluje postaju uragani?
Tropske oluje postaju uragani kada dostignu maksimalnu neprekidnu brzinu vetra od 119 kilometara na sat.
„Pravi" uragani (kategorije tri i više) su oni koji dostižu brzinu od najmanje 178 kilometara na sat.
Ukupno postoji pet kategorija, a kategorija pet znači da imaju udare vetra veće od 250 kilometara na sat.
Do kraja sezone uragana, obično se očekuje između 17 i 24 tropskih oluja, od kojih bi između osam i 13 mogle da postanu uragani, a između četiri i sedam da prerastu u vrlo snažne, navodi američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA).
Najveći broj pravih uragana u sezoni na Atlantiku je sedam, koji su zabeleženi 2005. i 2020. godine.
Da bi se skrenula pažnja ljudi na način na koji globalno zagrevanje podstiče verovatnoću formiranja oluja najvećih intenziteta, nedavna studija je istraživala mogućnost uvođenja nove kategorije šest.
To bi „upozorilo ljude da su najsnažniji tropski cikloni koje sada doživljavamo bez presedana i da je uzrok tome [zagrevanje] površinskih voda okeana zbog klimatskih promena", objašnjava glavni autor studije Mihael Vener, viši naučnik u nacionalnoj laboratoriji u Berkliju, u SAD-u.
Kategorije uragana uzimaju u obzir samo brzine vetra.
Ali ove oluje nose i druge velike opasnosti, kao što su padavine i priobalne poplave, koje se generalno pogoršavaju usled klimatskim promenama, upozorila je NOAA.
Topliji vazduh zadržava više vlage čime se pojačava intenzitet padavina.
Ključni činioci
Stručnjaci kažu da su za ove pojave delom krive rekordno visoke temperature površine mora, kao i moguća promena u regionalnim vremenskim obrascima.
Nedavnim slabljenjem globalnog atmosfersko-okeanskog fenomena El Ninja - i verovatnim prelaskom na uslove La Ninje kasnije tokom godine - stvaraju se povoljniji atmosferski uslovi za formiranje ovih oluja u Atlantiku.
Za razliku od Atlantika, NOAA je već predvidela da će sezona uragana biti „ispod uobičajene" izvan područja centralnog Tihog okeana, gde prelazak na La Ninju ima suprotan efekat.
Tačni uzroci pojedinačnih oluja su složeni, ali se prognoze oslanjaju na dva ključna činioca.
Prvo, uticaj El Ninja i La Ninje, koji podstiču razvoj ovih oluja.
I drugo, temperature površine mora su mnogo više od uobičajenih u glavnom području formiranja uragana u tropskom Atlantiku.
To često znači snažnije uragane, jer toplije vode daju više energije olujama da jačaju dok se kreću ka zapadu.
„Postoje svi potrebni elementi" za intenzivnu sezonu uragana, rekao je Ken Grejem, direktor američke Nacionalne meteorološke službe.
Kako uragani dobijaju imena?
Postoji šest lista imena uragana koje određuje Svetska meteorološka organizacija (SMO).
Iz SMO kažu da je davanje imena uraganima najbolji i najbrži način da se ljudima prenese upozorenje i da budu spremni.
Imena uragana za sezonu na Atlantiku 2024. godine su: Alberto, Beril, Kris, Debi, Ernesto, Frensin, Gordon, Helen, Ajzak, Džojs, Kirk, Lesli, Milton, Nadin, Oskar, Peti, Rafael, Sara, Toni, Valeri, i Vilijam.
Verovatnoća da se broj tropskih ciklona na globalnom nivou poveća su za sada male, kažu iz tela Ujedinjenih nacija koje bavi klimatskim promenama (IPCC).
Kako se svet zagreva, „sve je izvesnije" da će biti većih količina padavina, a da će vetar dostići maksimalnu brzinu.
To znači da će veliki broj ciklona dostići najintenzivnije kategorije: četiri i pet.
Što se globalne temperature više povećavaju, ove promene će biti ekstremnije.
Udeo tropskih ciklona koji dostižu četvrtu i petu kategoriju može da se poveća za oko 10 odsto, ako se globalni porast temperature ograniči na 1,5 stepen Celzijusa.
„Velika je verovatnoća" da su ljudi uticali na povećanje padavina povezanih sa tropskim ciklonima, a „izvesno je" da je ljudski faktor doprineo da tropski ciklon bude intenzivniji, zaključak je IPCC-a.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.09.2024)