Zašto je izaslanik EU iz Hrvatske trn u oku Beograda

Imenovanje hrvatskog političara Tonina Picule za novog izvestioca Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju izazvalo je oštre reakcije Beograda koje kao da još više produbljuju jaz između Beograda i Zagreba, ali i Brisela.

Picula, koji ovu funkciju preuzima od slovačkog političara Vladimira Bilčika, izveštavaće u narednih pet godina o napretku Srbije na putu ka pridruživanju Evropskoj uniji (EU).

„Moj glavni cilj će biti da utvrdim koliko je Srbija posvećena članstvu u EU kao deklarisanom cilju", kaže Picula u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„Budući da se pregovori odvijaju dogovorenom metodologijom i pod poznatim kriterijumima, prilikom ocenjivanja koristiću se činjenicama, a ne predrasudama" , dodaje.

Srbija je postala kandidat za članstvo u EU 2012. godine, a pristupni pregovori formalno su otpočeli 2014.

• Šta se za Srbiju i Balkan menja izborom nove Evropske komisije
• Istorijska direktiva Evropskog parlamenta o nasilju nad ženama, šta znači za Balkan
• Evropski levi centar ima problema da zadrži navalu desnice

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao je da njegova zemlja „dobro razumela poruku Evropskog parlamenta", a Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine, ironično poručuje: „E, svaka vam čast. Sve smo razumeli."

Picula za BBC na srpskom odgovara da „evropske ambicije Srbije sasvim sigurno ne zavise od jednog jedinog predstavnika Evropskog parlamenta, ko god on bio".

„Prije će biti da evropska budućnost Srbije zavisi od čoveka koji ima stvarne poluge moći u zemlji i mogućnost da podrži promene koje su neizbežne kako bi pregovarački proces o članstvu Srbije u EU bio zaključen s uspehom", naglašava u pisanom odgovoru.

Od raspada Jugoslavije 1990-ih, odnosi Srbije i Hrvatske su često na ivici zbog mnoštva nerešenih pitanja, poput međusobnih optužbi za genocid.

Zvanični Beograd je nekoliko puta optuživao Zagreb da „namerno koči” evrointegracije Srbije.

Ko je Tonino Picula?

Picula (1961) je član Socijaldemokratske partije Hrvatske.

Za poslanika Evropskog parlamenta prvi put je izabran 2013. godine, a od tada je na ovoj funkciji bio u dva mandata.

Sociolog po obrazovanju, u proteklih 11 godina je bio na čelu delegacija EP za odnose sa Bosnom i Hercegovinom i Kosovom, navodi se u zvaničnoj biografiji.

„U prošlom mandatu sam bio i stalni izvestilac za Crnu Goru i prema tome imam već jednu vrstu rezistencije na sve ono što nije opravdana kritika, što je možda ideološki ili vrednosno obojeno“, podsetio je Picula u intervjuu za Hinu.

• Evropski parlament o Srbiji: Izbori neregularni, traži se međunarodna istraga i zamrzavanje sredstava EU
• Šta znači deklaracija o Ukrajini koju je Srbija potpisala u Tirani

Od 2000-2003. godine bio je ministar spoljnih poslova Hrvatske - do danas jedini iz redova socijaldemokrata.

Bio je učesnik ratova 1990-ih.

Za specijalnog izvestioca EP za Srbiju izabran je u oktobru 2024. godine.

„Očekujem da bude oštriji nego Bilčik, ali ne zato što je hrvatske nacionalnosti, već zato što dolazi iz redova evropskih socijaldemokrata, koji već godinama kritikuju zvanični Beograd više nego ostatak Zapadnog Balkana”, kaže Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

Picula ima reputaciju oštrog kritičara Srbije, i smatra da Beograd „igra dvostruku igru i odbija da ispuni obaveze prema EU”.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022, više puta je ponovio stav da zvanični Beograd treba da uvede sankcije Moskvi.

„Utisak je (...) da se vođstvo u Beogradu lakše solidariše sa agresorom nego sa žrtvom“, rekao je Picula u intervjuu za portal European Western Balkans (EWB).

Takođe je oštro kritikovao Srbiju zbog sporog sprovođenja EU reformi.

„Sa stalnim nedostacima u oblasti vladavine prava i nedostatkom napretka u reformama vezanim za EU, njihove vlade ne samo da se rugaju demokratiji, već takođe igraju dvostruku igru odbijajući da ispune svoje obaveze kao kandidata za članstvo u EU”, izjavio je.

Šta je uloga specijalnog izvestioca EP za Srbiju?

Specijalni izvestilac nadzire napredak zemlje kandidata za članstvo u EU.

Jednom godišnje priprema izveštaje u ime Evropskog parlamenta.

„Moj posao podrazumeva stalne kontakte sa predstavnicima institucija koje moraju uraditi glavni deo posla, ali i razgovore s predstavnicima političke opozicije, lokalnih zajednica, sindikatima, nevladinim sektorom, medijima, poslovnom i akademskom zajednicom", kaže Picula za BBC na srpskom.

To je „važna funkcija”, ali je njen značaj u Srbiji „predimenzioniran usled kompleksne političke pozicije Beograda između Istoka i Zapada”, kaže Klačar.

„Njegovi izveštaji se sa pažnjom čitaju ne samo u Briselu i Evropi, već i u drugim delovima sveta i mogu uticati na politiku drugih zemalja prema Srbiji”, ukazuje on.

„Godišnji izveštaj specijalnog izvestioca je od velikog značaja za ocenu stanju napretka Srbije ka EU”, naglašava Klačar.

Srbija je kandidat za članstvo u EU od 2012, a u pregovorima je do sada otvorila 22 od 35 poglavlja.

Do sada su zatvorena samo dva poglavlja, koja se odnose na nauku i kulturu, do sada su zatvorena ubrzo nakon što su otvorena.

Vučić je nedavno za RTS ocenio da pregovori sa EU „sporo napreduju”, ali da razlog za to „nije vladavina prava”.

„Da priznamo lažnu državu Kosovo ili uvedemo sankcije Rusiji, sutra bismo postali članica EU”, rekao je u utorak, na dan Piculinog imenovanja.

Međutim, Picula je ubrzo odgovorio da „ni to ne bi bilo dovoljno”, kao i da je važno da Srbija „ispuni zahteve koji se pristupanje EU postavljaju pred zemlje kandidate”.

„Uspjeh ili neuspjeh Beograda na putu prema članstvu u EU zavisi primarno od spremnosti vlasti da reformama otklanja postojeće probleme koji opterećuju srpsko društvo", naglašava za BBC na srpskom.

• Šta je Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan
• Cveće u rukama i „de fakto priznanje Kosova“: „To je neophodan preduslov za evropski put“, poručila Fon der Lajen

Klačar podseća da, „za razliku od Evropske komisije koja Srbiju vidi kao partnera”, evroposlanici imaju „veću slobodu da zauzmu određenu poziciju”.

„U javnim nastupima, oni itekako vode računa kako se njihov nastup doživljava u evrpskog javnom mnjenju, ali i u javnosti država iz kojih dolaze”, kaže Klačar.

Hrvatska je 2016. godine pretila da blokira pristupne pregovore Srbije sa EU zbog neusaglašenosti oko Poglavlja 23, posvećenog pravosuđu i osnovnim pravima.

Hrvatsko Ministarstvo pravosuđa već godinama pokušava da ospori činjenicu da je Srbija nadležna za suđenja za ratne zločine, počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije.

Druge zemlje članice EU tada nisu podržale blokadu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.23.2024)