Crtin panel: Današnje autokrate na vlast dolaze izbornim manipulacijama

U decembru 2023. dan pre izbora su uneli najveće izmene u izborni sistem, sve su prebacili u jedan krug, dali manjinama iz Srbije, Rumunije i Ukrajine glasačka prava i napravili sistem pun prevara otvoren za izborne krađe", rekla je Banuta. Ona je istakla i postojanje centralnog tela za posmatranje medija, koje je oduzimalo dozvole medijima kako bi cementirali svoju volju, a posebno je ukazala na 2018. godinu kada je 100 hiljada ljudi marširalo Budimpeštom tražeći ponovno prebrojavanje glasova, i ništa se nije dogodilo. Majkl Anđeloni saradnik u istraživanjima organizacije Zaštitimo demokratiju koja je nastala sa ciljem sprečavanja popadanja demokratije u SAD, rekao je da se današnje autokrate biraju na izborima i oni malo po malo urušavaju demokratiju. "Sedam je ključnih autokratskih koraka, to je taktika politizacije nezavisnih institucija, jačanje izvršne vlasti, širenje dezinformacija, suzbijanje različitih mišljenja, targetiranje osetljivih grupa, korupcija izbora i izazivanje nasilja", rekao je Anđeloni i dodao da su poslednja dva bila vidljiva i 2020. u Americi. On je istakao da je politizacija nezavisnih institucija pogubna za demokratiju. {Related:213369} {Related:213359} Vanredni profesor uporedne politike na Institutu društvenih nauka Univerziteta u Tokiju Masaki Higašijima rekao je da su se izborne autokrate proširile posle kolapsa SSSR-a kada je međunarodni sistem podstakao zemlje da se ponašaju kao demokratije. Tako su, kako je rekao, autokrate dobile međunarodni legitimitet, a naučili su i da izvuku korist. "Time što su pobeđivali na izborima sa 80 ili 90 odsto podrške, diktatori dokazuju da su dovoljno jaki, a to sprečava i opoziciju da ustane protiv diktatora. Izbori služe i da diktatori prikupljaju informacije, jer mediji nisu dovoljno razvijeni", rekao je profesor. Frančesko Ronki iz Direktorata za podršku demokratiji Evropskog parlamenta istakao je da ne postoje hibridni režimi, već je neki sistem ili demokratija ili autokratija. On je naveo da je posebno za Mađarsku popularno etiketirati je kao neliberalnu demokratiju, ali da hibridni režim ne postoji i da nema kompromisa kad je reč o slobodi. "Kada ljudi govore o hibridnom režimu oni žele da ublaže autoritarnost. Razlika između ta dva je u zaštiti građanskih i političkih prava, da građani učestvuju u slobodnim i pravedenim izborima, da imaju slobodne medije", rekao je Ronki. Istakao je značaj pravosuđa, medija i skupštine i dodao da gde god se uspostavlja autoritarni režim, prva žrtva je skupština i ona je prva meta kao simbol pluralizma. Na panelu je rečeno da Evropski parlament, nevladine organizacije i civilno društvo posmatranjem izbora vide gde se dešavaju problemi sa izborima i trude se da svojim aktivnostima vode borbu protiv polarizacije društva. Organizacija Crta organizovala je u Beogradu trodnevnu međunarodnu konferenciju na kojoj će biti reči o unapređenju izbornih procesa, o medijima, slobodi, manipulacijama i drugim aktuelnim temama.

CEO VIDEO MATERIJAL MOŽETE PREUZETI OVDE: