Donald Tramp: Od hotelijera, preko Bele kuće, do pritvora i atentata
Kontroverzni milijader, čovek iz šou-biznisa, postao je predsednik 2016. godine. Sada ima istu želju. Pročitajte šta se sve dogodilo u poslednjih osam godina.
Davno pre nego što je postao predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp bio je najpoznatiji i najintrigantniji američki milioner.
Kandidovao se na predsedničkim izborima 2016. godine i kao potpuni autsajder iznenadio sve, najpre mnogo iskusnije takmace u trci za nominaciju u Republikanskoj stranci, a potom i njegovu tadašnju protivkandidatkinju Hilari Klinton iz Demokratske stranke.
Pobedio je tada uprkos svim prognozama koje su govorile drugačije, u stilu pesme „Against All Ods" Fila Kolinsa.
Sada je ponovo kandidat za Belu kuću, ali umesto revanša Džozefu Bajdenu za poraz na izborima 2020, protivkandidatkinja mu je Kamala Haris.
Od prvog predsedničkog mandata do danas, kontrovezni milijarder, 78-godišnji Tramp je prošao mnogo toga.
Prvi je američki predsednik koji je dva puta opozvan.
Prvi je američki predsednik koji je krivično gonjen i završio je u pritvoru 20 minuta.
Prvi je američki predsednik kome su federalni agenti pretresali kuću, a potom je optužen da je zadržao poverljiva dokumenta posle mandata, što nije smeo.
Na njega je izvršen atentat 2024. godine. Metak mu je okrznuo uvo.
(Nova) predizborna obećanja
Da zvanično ulazi u kampanju za predsedničke izbore 2024. godine, Donald Tramp je potvrdio u sali njegovog privatnog kluba na imanju u Floridi.
„Povratak Amerike počinje upravo sada. Moramo da sačuvamo našu zemlju", poručio je bivši predsednik 16. novembra 2022.
Zvanični kandidat Republikanske stranke za predsednika SAD postao je 16. jula 2024, nepunih 48 sati posle atentata na njega.
Ostao je veran glavnom sloganu: „Učinimo Ameriku ponovo velikom (Make America Great Again - MAGA).
Taj moto je na kačketima i majicama njegovih pristalica.
Zbog oštrog jezika i čestih uvreda na račun rivala, Trampova kampanja se ne razlikuje od prethodnih.
Glavne teme su mu ekonomija i migracije.
Zalaže se za nove carinske tarife od 10-20 odsto na većinu strane robe, i mnogo veće na robu iz Kine.
Obećava da će „okončati inflaciju i učiniti Ameriku ponovo pristupačnom", uvesti niže kamatne stope, ali nad tim predsednik inače nema kontrolu.
Zarekao se da će zatvoriti granicu sa Meksikom dovršavanjem zida i pojačavanjem policijske kontrole, najavljujući najmasovniju deportaciju migranata bez dokumenata u američkoj istoriji.
Tvrdi da bi „okončao rat u Ukrajini za 24 časa" pregovaranim sporazumom sa Rusijom, što je potez za koji demokrate tvrde da bi samo dodatno ohrabrio Vladimira Putina.
Tramp se predstavlja kao izričiti saveznik Izraela, ali je malo govorio o tome kako bi okončao rat u Gazi.
Dok je bio u Beloj kući (2016 -2020.) ukinuo je stotine mera zaštite životne sredine, među kojima i ograničenje na emisije ugljen-dioksida iz elektrana i vozila.
U ovoj kampanji se zarekao da će proširiti bušenje na Arktiku, napadajući električna vozila.
Tramp je rekao i da, dok je predsednik, neće ponovo pokušati da ukine Zakon o dostupnoj zdravstvenoj nezi, koji proširuje zdravstveno osiguranje na više miliona ljudi.
On poziva na tretman plodnosti o trošku poreskih obveznika, ali bi tome mogli da se usprotive republikanci u Kongresu.
Pritvorenik broj P01135809
Trampova nova kandidatura za Belu kuću usledila je uprkos mnogim istragama protiv njega.
On je postao prvi bivši ili aktuelni američki predsednik proglašen krivim za zločin.
Bivši američki predsednik je fotografisan u zatvoru i zaveden kao zatvorenik broj P01135809.
To je prva zvanična zatvorska fotografija nekog američkog predsednika.
Protiv njega se vode četiri krivična postupka.
Optužen je da je pokušao da promeni rezultate predsedničkih izbora 2020. godine u sopstvenu korist.
Bivši predsednik je odbacio optužbe navodeći da su politički motivisane.
Okrivljen je i za falsifikovanje poslovnih podataka, tačnije za isplatu novca porno glumici Stormi Danijels kako bi ćutala o njihovoj navodnoj aferi.
Njujorški sud je u julu 2024. odložio izricanje presude bivšem američkom predsedniku.
Suđenje na Floridi, gde je Tramp optužen da je zloupotrebio poverljiva državna dokumenta, koje je posle predsedničkog mandata čuvao u njegovoj tamošnjoj vili, na šta nije imao prava, odloženo je na neodređeno vreme.
Ista poverljiva dokumenta pronađena su i u privatnim objektima u vlasništvu sadašnjeg predsednika Amerike Džozefa Bajdena.
Šta je obeležilo prvi Trampov predsednički mandat?
Trampov pozitivan stav prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, Redžepu Tajipu Erdoganu, predsedniku Turske, Žairu Bolsonaru, prvom čoveku Brazila, i severnokorejskom lideru Kimu Džongu Unu potpuno je suprotan vrednostima koje je Amerika promovisala do tada.
Sa Putinom se sreo u 2018. godine u Finskoj, izazvavši salve kritika u SAD jer je rekao da mu veruje da se Rusija nije mešala u američke izbore.
Navodno je pozvao Putina da poseti SAD, što je ponovo dočekano na nož.
Dva puta se susreo sa severnokorejskim vođom - jednom u Singapuru, drugi put u Vijetnamu.
Podsetite se prvog susreta i zanimljivih detalja.
Pre tih razgovora, Tramp i Kim su jedan drugog nazivali raznim uvredljivim rečima.
„Mali raketaš", rekao je Tramp za Kima.
„Mentalno poremećeni američki izlapeli starac", uzvraćao je Kim Džong Un.
Trampovu vladavinu obeležilo je i povlačenje Amerike iz nekoliko važnih multilateralnih sporazuma.
SAD su se povukle iz Pariskog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena, kao i sporazuma o iranskog nuklearnom programu.
Tokom njegovog mandata, u Vašingtonu su Beograd i Priština potpisali sporazum.
Podsetite se o čemu se sve pregovaralo i dogovaralo. I šta je (još) potpisano.
Tramp je izazvao i diplomatski sukob sa Danskom 2019, kada je rekao da je Amerika zainteresovana da kupi ostrvo Grenland, autonomnu pokrajinu pod nadležnošću evropske zemlje.
Nakon što mu je rečeno da Grenland nije na prodaju, otkazao je planiranu posetu Danskoj, što je iznerviralo premijerku Mete Frederiksen.
Upad u Kapitol
Ono što je najviše obeležilo Trampov predsednički mandat od 2016. do 2020. godine zapravo se dogodilo pri njegovom kraju, kada je izgubio od Bajdena.
Ne mireći se sa porazom, Tramp je pozvao pristalice na skup u Vašingtonu 6. januara 2021.
U trenucima kada su se članovi Kongresa spremali da potvrde Bajdenovu pobedu na izborima, Trampove pristalice su krenule u juriš na najvažniju zgradu američke demokratije.
U neredima je život izgubilo nekoliko ljudi, uglavnom zbog srčanih udara.
Demokrate Predstavničkog doma posle nereda izglasale su opoziv Trampa, iako je do kraja njegovog mandata u tom trenutku ostalo tek nedelju dana.
Teretili su ga za podsticanje na ustanak, ali je u Senatu oslobođen optužbi.
Za upad u Kapitol, između ostalih, osuđen je i bivši vođa ekstremno desničarske grupe Ponosni momci (Proud Boys) koja je povezivana sa Trampom.
Enrike Tario je 2023. osuđen za organizovanje pobune i za kovanje zavere, što su dela koja datiraju još iz doba građanskog rata u SAD.
Izrečena mu je kazna od 22 godine zatvora, što najduža kazna do sada za napad na sedište američke demokratije.
Za Trampa i mnoge u njegovoj bazi, dani posle nereda priča su o pretrpljenoj nepravdi i vladinoj zaveri.
Bivši predsednik je nastavio da iznosi iste lažne optužbe koje su inspirisale napad: da mu je oteta pobeda na izborima 2020. godine.
Izjavama je ublažavao značaj nereda u Kapitolu i predstavljao stotine pristalica osuđenih za učešće u napadu kao političke zatvorenike.
Jednom prilikom je rekao da će, ako se vrati u Belu kuću, mnoge pomilovati.
Tokom predizborne kampanje 2024, 6. januar je nazvao „danom ljubavi".
Bivši predsednik je rekao da su hiljade ljudi tog dana došli u Vašington zato što su „verovali da su izbori namešteni“.
Pročitajte kada je sve zgrada Kongresa bila napadnuta kroz istoriju.
Otac kao inspiracija
Donald Tramp je četvrto dete Freda Trampa, njujorškog tajkuna u poslovima s nekretninama.
Iako je rođen u bogatoj porodici, očekivalo se da će raditi najniže poslove u očevoj kompaniji.
Sa 13 godina je bio nestašan u školi, pa su ga poslali u vojnu gimnaziju.
Na Univerzitetu Pensilvanija je pohađao fakultet Varton.
Postao je prvi kandidat da nasledi oca nakon što mu je brat Fred odlučio da postane pilot.
Fred Tramp umro je u 43. godini od alkoholizma, a taj je događaj naveo njegovog brata da celog života izbegava alkohol i cigarete.
Tramp kaže da je ušao u posao s nekretninama uz pomoć „male" očeve pozajmice od milion dolara, pre nego što je postao deo porodične firme.
Pomogao je upravljanje dugačkim spiskom stambenih projekata u različitim njujorškim naseljima i 1971. godine preuzeo kontrolu nad kompanijom, tada preimenovanom u „Organizaciju Tramp" (Trump Organization).
„Moj otac je bio moja inspiracija", rekao je Tramp posle očeve smrti 1999. godine.
Tramp kao mogul
Donald Tramp promenio je težište porodičnog biznisa sa stambenih jedinica u Bruklinu i Kvinsu na šljašteće projekte na Menhetnu, renoviranjem hotela „Komodor" koji je postao „Grand Hajat" i podizanjem 68 spratova visoke „Kule Tramp" na Petoj aveniji, najčuvenije Trampove zgrade.
Usledila je gradnja i ostalih nekretnina koje nose slavno ime - „Tramp Placa", „Tramp Svetska Kula", „Međunarodni hotel i kula Tramp"...
„Kule Tramp" postoje u Mumbaiju, u Istanbulu i na Filipinima.
Tramp takođe razvija posao sa hotelima i kockarnicama, mada je to deo posla u kome je četiri puta podnosio zahtev za proglašenje bankrota - za kompanije, ne za njega lično).
Tramp je izgradio i carstvo u šou-biznisu.
Posedovao je licence za izbor za Mis sveta, Mis SAD i Mlada Mis SAD, od 1996. do 2015. godine.
Debitovao je u rijaliti programu NBC televizije „Šegrt" 2003. godine, u kome su se učesnici nadmetali za posao u upravi u Trampovoj kompaniji.
Bio je domaćin 14 sezona šou-programa, a u finansijskom izveštaju tvrdio je da je za to bio plaćen 213 miliona američkih dolara.
Autor je nekoliko knjiga, a poseduje i robnu marku koja obuhvata sve: od kravata do flaširane vode.
Prema pisanju magazina Forbs, njegovo bogatstvo iznosi 3,7 milijarde američkih dolara, iako sam Tramp insistira da poseduje 10 milijardi dolara.
Muž i otac
Tramp se ženio tri puta, ali je najpoznatija njegova prva supruga, češka manekenka i sportistkinja Ivana Zelničkova sa kojom ima Donalda mlađeg, Ivanku i Erika, a razveli su se 1990. godine.
Brakorazvodna parnica često se provlačila po tabloidima koji su pisali i o optužbama da je Tramp zlostavljao Ivanu, iako je ona kasnije demantovala te priče.
Ivana Tramp je preminula 2022. godine.
Sa glumicom Marlom Mejlps oženio se 1993. godine.
Dobili su ćerku Tifani, a razveli su se 1999. godine.
Sa sadašnjom suprugom, manekenkom poreklom iz Slovenije Melanijom Knaus, oženio se 2005. godine i sa njom ima jednog sina - Barona Vilijema Trampa.
Deca iz njegovog prvog braka pomažu u rukovođenju „Organizacijom Tramp", iako je on i dalje na njenom čelu.
Trampova pobeda 2016.
Tramp je pokazao interesovanje za predsedničku kandidaturu još 1987, a 2000. godine je i ušao u trku ispred Reformističke partije.
Posle 2008. godine, postaje jedan od najglasnijih predstavnika pokreta koji je doveo u pitanje činjenicu da li je Barak Obama rođen u SAD.
Ove tvrdnje su jasno opovrgnute, utvrđeno je da je Obama rođen na Havajima.
Tramp je u predsedničkoj trci napokon priznao da njegove ranije tvrdnje nisu bile istinite, ali se, što je karakteristično za njega, nije izvinio.
U junu 2015. godine, Tramp je zvanično najavio ulazak u trku za mesto u Beloj kući.
„Treba nam neko ko će bukvalno preuzeti ovu zemlju i ponovo je učiniti velikom. Mi to možemo", rekao je u govoru kada je objavio kandidaturu.
Uz moto „Učinimo ponovo Ameriku velikom", Tramp je vodio kampanju koja se zasnivala na obećanjima da će ojačati američku privredu, sagraditi zid na granici sa Meksikom i privremeno zabraniti muslimansku imigraciju, „sve dok predstavnici naše zemlje ne shvate šta se događa".
Uprkos masovnim protestima na mitinzima i snažnoj kampanji partijskih rivala Teda Kruza i Marka Rubija, Tramp je osvojio nominaciju Republikanske stranke posle primarnih izbora u Indijani.
Trampova predizborna kampanja bila je uzdrmana kontroverzama, među kojima je i objavljivanje snimka iz 2005. godine na kome se čuju njegovi lascivni komentari o ženama, kao i tvrdnje, čak i iz njegove partije, da nije sposoban da preuzme predsedničku dužnost.
Tramp je stalno ponavljao pristalicama da odbacuje predizborna ispitivanja javnog mnjenja po kojima je bio iza Hilari Klinton i da će njegov predsednički mandat predstavljati udar na političku elitu, kao i da će „isušiti političku močvaru" u Vašingtonu.
Inspiraciju je pronašao u uspešnoj kampanji za izlazak Britanije iz Evropske unije.
Govorio je da će „nadmašiti Bregzit 10 puta".
Svega nekoliko kolumnista predvidelo je ono što će se desiti u danu za glasanje, iako su njegove šanse porasle posle objavljivanja podataka o kontroverznoj FBI istrazi elektronske pošte njegove protivkandidatkinje.
Dok su se utisci o njegovoj iznenađujućoj pobedi još širili po Sjedinjenim Državama, Trampove pristalice su imale priliku da ga vide u Ovalnoj sobi, na sastanku o prenosu vlasti sa predsednikom Obamom, dva dana posle izbora.
Tramp je prvi američki predsednik koji prethodno nije bio biran ni za jednu funkciju, niti je služio vojni rok.
Samim tim, ušao je u istoriju i pre nego što je 20. januara 2017. godine položio zakletvu kao 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
- Ko vodi u anketama za američke izbore, Haris ili Tramp
- Film „Šegrt" izazvao kontroverze i bes Trampa: Šta kažu glumci i reditelj
- Kako izgledaju politike Kamale Haris i Donalda Trampa
- Tramp ili Haris: Ko je pobedio u predsedničkoj debati
- Donald Tramp: Sedam ključnih pitanja koje objašnjavaju pravne probleme bivšeg predsednika SAD
- Svakog dana po milion dolara: Da li je legalan Maskov predizborni „loto“
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 10.25.2024)