Novo upozorenje naučnika: Planeta može biti toplija i za tri stepena

Medijski naslovi su prilično sumorni - ako se ništa ne učini, planeta bi mogla da bude toplija za ogromnih 3,1 stepeni Celzijusa do kraja ovog veka, navele su Ujedinjene nacije u najnovijem izveštaju.

Koliko je takav scenario izvestan?

Kao što je obično slučaj sa klimatskim promenama i naukom koja ih prati - odgovor je komplikovan.

U UN izveštaju o emisiji štetnih gasova (Emissions Gap) navodi se da se, ako se sadašnje politike nastave, svet bi mogao da se zagreje do 3,1 stepeni Celzijusa.

To bi bila „katastrofa“, ukazuje UN, jer bi došlo do dramatičnog porasta toplotnih talasa i poplava.

Rad na otvorenom bi bio izuzetno težak, čak i nemoguć.

Međutim, ova procenjena brojka nije nova i treba je sagledati u širem kontekstu.

• Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
• Klimatske promene: Pretnja od izumiranja čovečanstva se ne shvata ozbiljno, kažu naučnici
• Rekordni požari u Amazoniji: „Ako se ovo nastavi, mi starosedeoci ćemo umreti”

UN nije menjao projekcije o porastu temperature tokom poslednje tri godine, odnosno od kada su se svetski lideri sastali u Glazgovu na međunarodnoj konferenciji o klimatskim promenama COP26.

„Procenjuje se da će nastavak primene sadašnjih politika ograničiti globalno zagrevanje na maksimalno 3,1 stepen Celzijusa (opseg 1.9-3.8C) do kraja ovog veka“, navodi se u novom UN izveštaju.

Ovo je u skladu sa ranijim projekcijama iznetim u izveštaju Međunarodnog panela o klimatskim promenama (IPCC) iz 2021. godine, prema kojem će se planeta zagrejati do 3,6 stepeni Celzijusa ako se poveća emisija štetnih gasova.

Ako zemlje održe obećanje koje su dale kroz planove za smanjenje emisije ugljenika, temperatura bi porasla od 2,6 do 2,8 stepeni Celzijusa, navodi se u novom izveštaju UN.

Zagrevanje bi moglo da se zadrži na 1,9 stepeni Celzijusa ako bi sve države ostvarile nameru da emisije svedu na nivo koji prirodni svet može da absorbuje, dodaje se.

Ovaj hladniji scenario je daleko od zagarantovanog, ali budimo realni - čak i rast od 1,9 stepeni Celzijusa bio bio katastrofalan.

Do sada smo planetu zagrejali za jedan stepen, a posledice toga osećamo na raznim nivoima i to ne samo kroz ekstremne vremenske prilike i rastući nivo mora.

Obećanja i frustracije

Činjenica da ove projekcije nisu značajno uticale na politike pojedinačnih država frustrira Ujedinjene nacije.

Iako su zemlje dale obećanja na međunarodnim konferencijama COP27 i COP28, promene su spore.

Ciljevi Pariskog sporazuma da se globalno zagrevanje zadrži ispod dva stepena, odnosno da se učine napori da ostane ispod 1,5 stepeni, ozbiljno su ugroženi, navodi UN.

Ipak, treba imati na umu trenutak u kojem je ovaj izveštaj objavljen - samo nekoliko nedelja pre susreta svetskih lidera u Azerbejdžanu na COP29.

Države su se dogovorile da do proleća predstave nove planove za smanjenje emisije ugljenika koji će se odnositi na period do 2035.

Ako do tada ne dođe do smanjenja emisije, porast temperature oko tri i više stepena Celzijusa biće izvestan, smatraju naučnici.

Predstavnici UN-a kažu da je novi skup planova, nazvan nacionalno utvrđeni doprinos, jedan od najvažnijih dokumenata sačinjen u ovom veku.

Stoga i ovaj izveštaj treba da se posmatra kao deo pritiska na svetske lidere da postave više ciljeve.

Šta još piše u izveštaju?

Mnogo je novih faktora koji utiču na porast emisije, navodi UN.

Tokom 2023. godine broj avio-putnika vratio se na nivo pre pandemije, što je povećalo broj letova, a time i emisiju ugljenika, koja je skočila za 19,5 odsto u odnosu na 2022.

Emisija štetnih gasova iz drumskog saobraćaja takođe je porasla.

Zbog visokih temperatura, ljudi su više koristili klima-uređaje, što takođe posredno vodi ka većoj emisiji ugljen-dioksida.

„Vidimo ili počinjemo da vidimo sve ozbiljniji uticaj klimatskih promena.

„Zbog toplotnih talasa raste potražnja za energijom radi rashlađivanja domova i kancelarija“, kaže je En Olhof, iz Programa UN za životnu sredinu.

To je dovelo i do pada proizvodnje hidroenergije.

Kada se to dogodi, prelazi se na ugalj da bi se proizvela struja, objasnila je.

Uz to, prelazak na električna vozila i korišćenje struje za grejanje dovodi do veće potražnje za energijom koja se često dobija iz fosilnih goriva.

• Šta je ozonski omotač i kakva mu se budućnost smeši
• Leto 2024. najtoplije zabeleženo u istoriji
• Klimatske promene: Zašto ima više poplava

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.25.2024)