Picula o Srbiji: Odluka o otvaranju klastera pokazaće da li preovlađuju interesi ili principijelnost
Novi izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Tonino Picula izjavio je da će odluka Evropske unije (EU) o otvaranju novog klastera u pregovorima sa Srbijom u decembru pokazati da li u tom bloku preovlađuju interesi pojedinih država članica ili principijelnost.
U pisanom intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Picula je naveo da ne treba isključiti mogućnost da EU u decembru otvori novi klaster u pregovorima sa Srbijom, uprkos odbijanju Beograda da uvede sankcije Rusiji, pogotovo ako se ima u vidu da Mađarska predsedava Uniji do kraja godine i da u Briselu postoji pozitivan stav prema politici proširenja.
"Postoje ideje da se u sklopu vraćanja dinamike u politiku proširenja, otvaranja klastera s Albanijom i odobravanja nacionalnih agendi u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, pruži prilika za nastavak pregovora i onima koji već duže vremena stagniraju. Međutim, postoje i otpori takvim predlozima. Treba videti šta će prevladati - interesi nekih država članica ili principijelnost", kazao je Picula, predstavnik Socijaldemokratske partije Hrvatske.
Na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen u Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izrazio nadu da će EU u decembru otvoriti klaster tri u pregovorima sa Srbijom.
Upitan o razlozima zbog kojih EU toleriše Srbiji održavanje dobrih odnosa i sa Rusijom i sa zapadnim zemljama, Picula, bivši šef hrvatske diplomatije (2000-2003), rekao je da Brisel po pravilu ne ulazi u konflikte bez veoma jakih razloga.
"Osim toga, EU je zajednica država, a ne zajednička država, tako da nije jednostavno doneti odluku koja bi značila suspenziju odnosa s nekom državom. Verovatno prevladava shvatanje da Beograd, bez obzira na bliskost s Rusijom i Kinom, nije do sada prešao neku crvenu liniju koja štiti strateške interese bloka", naveo je.
Na pitanje da li se Srbija "pokazala kao dobar đak" kad je reč o ključnim reformama, koje obuhvataju demokratske principe, vladavinu prava, borbu protiv korupcije i slobodu medija, Picula je kazao da je "dovoljno podsetiti se šta piše u poslednjoj rezoluciji EP o stanju u Srbiji".
"Rezolucija poziva na garanciju sprovođenja rešenja kojima se otklanja svaki neprimeren uticaj na pravosuđe, a srpske vlasti podseća da će biti potreban značajan i konkretan napredak meren u odnosu na rezultate, i stvarno sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava, sudske prakse, poštovanja osnovnih prava i rada javnog tužilaštva", naveo je.
Dodao je da se u rezoluciji takođe izražava žaljenje zbog daljeg pogoršanja u oblasti slobode izražavanja, zbog govora mržnje i klevetničkih kampanja, kao i zbog sve većeg broja strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) u Srbiji.
"Sve to, uz druge otvorene probleme, predstavlja prostor u kojem mnogo toga mora da se koriguje da bi pristupni pregovori Srbije dobili na dinamici", rekao je Picula.
O dijalogu Beograda i Prištine Picula je kazao da je "proces, nažalost, puno puta kompromitovan" i da "mora imati epilog koji će, između ostalog, omogućiti, a ne blokirati članstvo u EU za obe zemlje".
"Najgora je svakako bila eskalacija nasilja u Banjskoj, posle upada srpske paravojne formacije. Bio sam jedan od autora posebne rezolucije EP povodom tog događaja. Tu smo jasno opisali šta se dogodilo i zatražili kažnjavanje počinilaca i sankcije za tela koja izbegavaju njegovo sprovođenje", naveo je.
Kad je reč o saradnji sa vlastima u Srbiji, Picula je rekao da se drži načela da je dijalog najvažniji instrument u politici, bez obzira koliko su udaljene početne pozicije sagovornika, i izrazio nadu "da takav pristup imaju i oni s kojima će sarađivati".
"Reakcije na moje imenovanje su dvojake. S jedne strane, evidentni su, najblaže rečeno, skepsa dela vladajuće strukture i bes nekih radikalnih grupa, ali, nasuprot tome, dobijam zaista veliki broj poruka podrške građana Srbije koji pozdravljaju činjenicu da će ovu odgovornu dužnost obavljati neko iz neposrednog susedstva, s dobrim poznavanjem stanja u Srbiji i regionu", kazao je.
Najviši zvaničnici Srbije - predsednik Vučić, premijer Miloš Vučević i predsednica parlamenta Ana Brnabić, izjavili su povodom imenovanja Picule da su "razumeli poruku" Unije, dok mediji bliski vlasti navode da on ima "neprijateljski odnos prema Srbiji" i da njegov izbor predstavlja "guranje prsta u oko" Beogradu.
Na ulicama pojedinih gradova Srbije pojavili su se plakati sa montiranim fotografijama Picule i natpisom "izvestilac za NDH", koje je potpisala desničarska organizacija Konzervativni pokret Naši.
(Beta, 25.10.2024)