Koje poruke Balkanu donosi Ursula fon der Lajen

Četvrti put za pet godina, predsednica Evropske komisije u poseti je zemljama Zapadnog Balkana, a ovog puta donosi i najave milionskih ulaganja.

Posle Albanije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, Ursula fon der Lajen je u petak bila u poseti Beogradu, gde ju je, kao i prošle godine, cvećem dočekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Tokom balkanske turneje, obišla je još i Kosovo i Crnu Goru, Zapadnom Balkanu je poslala poruke podrške i najavila pomoć u sklopu evropskog Plana rasta od šest milijardi evra.

Za Srbiju je opredeljeno 1,6 milijardi evra.

„Princip je vrlo jednostavan. Mi otvaramo vrata za srpske kompanije u konkretnim sektorima, zauzvrat, potrebne su reforme zarad fer uslova na tržištu”, rekla je Fon der Lajen.

Postoje stvari koje EU zamera Srbiji, ali je Fon der Lajen uvek bila spremna da sasluša našu stranu, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Srbija „ostaje na evropskom putu", potvrdio je i najavio ponovno otvaranje ambasade u Ukrajini, privremeno zatvorene zbog bezbednosti u martu 2022, posle početka ruske invazije.

Fon der Lajen je otkazala unapred planirani sastanak sa premijerom Srbije Milošem Vučevićem, prenosi N1, ali o tome još nema zvanične potvrde Beograda.

Zaključeno je da nema potrebe da se Fon der Lajen i Vučević sastaju posle saopštenja o njegovom sastanku sa ministrom ekonomskog razvoja Rusije Maksimom Rešetnjikovim u kom se navodi da je planirano jačanje saradnje između dve zemlje, rekao je portparol Evropske komisije za N1.

• Šta je Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan
• Cveće u rukama i „de fakto priznanje Kosova“: „To je neophodan preduslov za evropski put“, poručila Fon der Lajen
• Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije

Šta je još rekla Fon der Lajen?

Srbija je na dobrom putu da u narednom periodu postane deo jedinstvene zone za plaćanje u evrima, što će olakšati rad i život i privredi i građanima, rekla je.

Evropsku zvaničnicu su ispred Palate Srbija u Beogradu dočekali aktivisti pokreta Kreni-promeni noseći transparente: „Ursula, verujemo u Evropu, ali Srbija nije kolonija".

„Možete biti sigurni da ćemo čuvati vašu divnu prirodu (...) po standardima kakvi postoje u EU”, rekla je kasnije, govoreći o kritičnim sirovinama poput litijuma.

Ekološki aktivisti i hiljade građana Srbije protive se projektu Jadar koji podrazumeva istraživanja i rudarenje litijuma, zbog straha da će biti štetan po prirodu i zdravlje ljudi.

Srbija na putu ka EU, uz posetu samitu u Kazanju

Poput Ursule fon der Lajen, protekle nedelje je i Vučić imao niz diplomatskih susreta sa evropskim zvaničnicima.

Najpre je bio u Slovačkoj na poziv premijera Roberta Fica, gde je zajedno sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom razgovarao o ilegalnim migracijama, poručivši da „Srbija neće biti hot spot za migrante“.

Dan kasnije je u Beogradu ugostio premijere Grčke i Poljske, Kirjakosa Micotakisa i Donalda Tuska.

„Bez Srbije EU nije kompletna“ poručio je Tusk, čija zemlja od januara 2025. preuzima predsedavanje Evropskom unijom.

Vučić je rekao da zbog ove posete nije otišao na samit BRIKS-a u ruskom Kazanju.

U Rusiju je otišla delegacija četvoro srpskih ministara, a predsednik Srbije je telefonom razgovarao sa Vladimirom Putinom.

To što je predsednik prethodnih dana bio sa liderima EU, a ne negde drugde, „govori za sebe“, rekla je Fon der Lajen.

Iako je gošću opisao kao „ljubaznu i izuzetno prijatnu”, Vučić je dodao da je „naravno tražila da Srbija usaglasi spoljnu politiku sa EU”.

• Olena Zelenska i šef ukrajinske diplomatije u poseti Beogradu, šta to znači
• Gde se prepliću Kosovo, Srbija, Rusija i Ukrajina
• Šta je BRIKS o kome se priča i u Srbiji

Srbija je status kandidata u EU stekla 2012. i već deset godina vodi pregovore o pristupanju.

Ali Beograd još nije uveo sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini, što je više puta traženo iz Brisela.

U međuvremenu stiže novac - sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći u protekle dve decenije, EU je „najveći donator u Srbiji i glavni partner u podršci razvoju i reformama", podaci su Evropske delegacije.

EU je tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije, sa 60 odsto ukupne robne razmene 2023. godine.

Vrednost srpskog izvoza u EU skoro se učetvorostručila sa skoro 3,2 milijarde evra u 2009. na više od 18 milijardi evra u 2023. godini.

Kojim tempom će ići put Srbije ka EU, zavisi od razvoja civilnog društva, medija i vladavine prava koji su „kamen temeljac” procesa pridruživanja, rekao je nedavno šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre.

„Napredak u oblastima kao što su funkcionisanje demokratskih institucija, borba protiv korupcije, sloboda izražavanja ili nezavisno pravosuđe nastaviće da određuju ukupni tempo pristupnih pregovora”, dodao je.

"Ima još posla da bi Kosovu bile ukinute mere"

Iz Beograda, predsednica Evropske komisije otputovala je na Kosovo, a u Prištini se srela sa premijerom Aljbinom Kurtijem i predsednicom Vjosom Osmani.

Fon der Lajen je istakla da će proširenje biti na vrhu dnevnog reda u njenom drugom mandatu na mestu predsednice EK i da je posvećena tome da državama Zapadnog Balkana obezbedi 'sve neophodne alate' za članstvo u EU.

„Znam da je Kosovo poslednjih godina naporno radilo na jačanju demokratije i vladavine prava i želim da uverim Kosovo da će u mom drugom mandatu proširenje biti na vrhu dnevnog reda. Za mene je to jedan od najvećih projekata“, rekla je ona.

Uz čestitke Fon der Lajen na novom mandatu, premijer Kurti je istakao posvećenost Kosova evropskom putu.

Dodao je da je 'Kosovo spremno i posvećeno da reforme sprovedu u najkraćem mogućem roku' i da 'što više iskoriste raspoloživu finansijsku podršku EU koja iznosi 882 miliona evra'.

Iz kabineta premijera saopšteno je i da je Kurti na sastanku tražio da se potpuno i odmah ukinu restriktivne mere EU protiv Kosova i da ono dobije statusa kandidata za prijem u EU.

Fon der Lajen je poručila da 'Kosovo ima još dosta obaveza' da bi se ukinule restriktivne mere protiv Kosova.

EU ih je uvela u junu prošle godine pošto su kosovske vlasti ignorisale zahteve za smirivanje tenzija u opštinama sa srpskom većinom na severu.

Kaznene mere EU su prvobitno bile privremeno obustavljanje rada radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nepozivanje Kosova na sastanke na visokom nivou, obustavljanje bilateralnih poseta i ukidanje sredstava za Kosovo planiranih Investicionim okvirom i Instrumentima pretpristupne pomoći - IPA 2024.

Na konferenciji za medije s predsednicom Osmani, Fon der Lajen je rekla da je uz lidere Kosova koji su posvećeni postizanju tih ciljeva i kao pozitivan korak ocenila otvaranje prelaza Merdare za robu iz Srbije.

"Veoma je važno da radimo zajedno, a mi smo pozdravili otvaranje granice i napredak u CEFTA-i i nakon toga treba da radimo na sledećim koracima kako bismo došli do tačke u kojoj se mere mogu ukinuti i to će pomoći da se ubede države članice – kao što znate, sve države članice moraju da se dogovore o ukidanju mera", kazala je ona.

Crna Gora u EU do 2028. godine 'ambiciozan cilj na kojem treba raditi'

Predsednica Evropske komisije posetu regionu završila je u subotu u Crnoj Gori.

EU 'čvrsto' stoji uz Crnu Goru čiji je prijem u EU do 2028. godine 'ambiciozan cilj na kojem treba raditi', rekla je Fon der Lajen u Podgorici.

„Mi smo uz vas, da vas podržavamo koliko god možemo. Uslovi za pristupanje su jasni, ali postoji i značajan napredak Crne Gore kojem svedočimo. Impresionirana sam i brzinom i kvalitetom“, rekla je ona zajedničkoj konferenciji za medije sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem.

U okviru posete sastala se i sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem.

Crna Gora je krajem juna dobila pozitivne ocene EU o ispunjenosti privremenih merila za članstvo u Uniju za poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava i bezbednost, čime je ušla u novu fazu pregovora o prijemu u kojima je od 2014. godine.

Predsednica Evropske komisije je posebno ukazala na važnost 'Plana rasta EU za Zapadni Balkan', podsetila da je za Crnu Goru u okviru tog plana 380 miliona evra, te da će do kraja godine biti dostupno 27 miliona.

Premijer Spajić je kazao da je Crna Gora "spremna za progres i ekonomski napredak" i da očekuje da će ona postati članica EU do kraja 2028. godine.

“Imaćemo investicionu konferenciju i veliki broj EU kompanija koje će investirati u Crnu Goru, nadam se. Uradili smo dosta, ali naredne dvije godine presudne su za dalji napredak“, rekao je Spajić.

Tirana, Skoplje, Sarajevo, Jablanica

Šefica Evropske komisije turneju na Zapadnom Balkanu započela je prethodno u Tirani, gde je čestitala „prijatelju”, albanskom premijeru Ediju Rami na viziji i strpljenju koje se isplatilo.

„Albanija je uradila veliki posao po reformskoj agendi u skladu sa planom rasta.

„Od narednih EU investicija dobićete 920 miliona evra“, napisala je na Iksu, a prve isplate najavila do kraja godine.

Albanija je prošle nedelje otvorila prva pregovaračka poglavlja sa EU.

Srdačne poruke je imala i za makedonske lidere, mada je njihov inače spori evropski put dodatno otežan zbog nerešenih pitanja o bugarskoj nacionalnoj manjini.

„Ovde sam da kažem da je vama mesto u EU uz nas“, rekla je u Skoplju, dodajući da stiže 750 miliona evra ulaganja.

Prilikom susreta sa makedonskom predsednicom Gordanom Siljanovskom Dajkovom, prvom ženom na toj poziciji, uz osmeh je poručila: „Znam kako je“.

Kada je Fon der Lajen 2019. izabrana za šeficu Evropske komisije, bila je prva žena na čelu takozvane Vlade EU.

U četvrtak je u Bosni i Hercegovini posetila Jablanicu, područje najteže pogođeno nedavnim poplavama u kojima je stradalo najmanje 20 ljudi.

„Srce mi se slama, Evropa je uz vas. Pomoći ćemo vam u obnovi i izgradnji“, poručila je Fon der Lajen.

To znači biti „sused i partner, kao i budući član EU“, rekla je.

Za pomoć i obnovu od poplava odmah je odvojeno 20 miliona evra, a još novca će stići iz Evropskog fonda solidarnosti, obećala je ona.

Ko je Ursula fon der Lajen?

• Rođena je 8. oktobra 1958. u belgijskoj prestonici Briselu, a sa porodicom se preselila u Nemačku kad je imala 13 godina
• Njen otac je Ernst Albreht, zvaničnik Evropske zajednice i premijer nemačke pokrajine Južne Saksonije (1976-1990)
• Doktorirala je medicinu na Univerzitetu u Hanoveru
• Članica Demohrišćanske unije Nemačke (CDU) je od 1990, a 2003. godine postala je ministarka u vladi Južne Saksonije
• U prvom mandatu kancelarke Angele Merkel bila je ministarka za omladinu i porodična pitanja (2005-2009), a od 2009-2013. ministarka za rad i socijalna pitanja
• Od 2013. do 2019. godine bila je ministarka odbrane Nemačke
• U julu 2019. godine postala je prva žena kojoj je povereno rukovođenje Evropskom komisijom
• U julu 2024. osvojila drugi mandat predsednice Evropske komisije
• Majka je sedmoro dece

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.27.2024)