Polarni medvedi sve ranjiviji na bolesti zbog zagrevanja Arktika

Usled zagrevanja Arktika, polarni medvedi postaju osetljiviji na viruse, bakterije i parazite, dok tih problema uglavnom nisi imali pre 30 godina, pokazalo je istraživanje.

Tokom istraživanja, koje je uspostavilo moguću vezu bolesti polarnih medveda i topljenja leda, naučnici su ispitali uzorke krvi ovih životinja u Čukotskom moru između američke države Aljaske i Rusije.

Analizirani su uzorci koji su prikupljeni između 1987. i 1994. godine i upoređeni su sa onima uzetim od 2008. do 2017. godine.

Istraživači su otkrili da značajan broj nedavno uzetih uzoraka sadrži hemijske supstance koje ukazuju da su medvedi zaraženi jednim od pet virusa, bakterija ili parazita.

• Polarni medvedi u opasnosti da budu gotovo istrebljeni
• Plivanje sa polarnim medvedima - fotograf koji je ostvario „ludi san“
• Polarnim medvedima preti umiranje od gladi usled otapanja leda

Na osnovu uzoraka krvi teško je utvrditi kako to utiče na zdravlje medveda, ali Karin Roud, biološkinja iz Geološko topografskog instituta Sjedinjenih Država (SAD), kaže da se nešto menja u arktičkom ekosistemu.

Naučnici su ispitivali krv na prisustvo ukupno šest različitih patogena - virusa, bakterija i parazita koji su prvenstveno povezani sa kopnenim životinjama, a koji su ranije pronađeni kod morskih životinja koje love polarni medvedi.

Studija je obuhvatila tri decenije, od perioda „kada je došlo do značajnog gubitka morskog leda i kada je [ova populacija polarnih medveda] počela više da obitava na kopnu”, kaže Roud.

„Hteli smo da saznamo da li se promenio nivo izloženosti, posebno nekim od ovih patogena za koje mislimo da su prvenstveno vezani za kopno”, kaže ona.

Među pet patogena koji su počeli češće da se javljaju kod polarnih medveda su dva parazita koja izazivaju toksoplazmozu (mačju bolest) i neosporu caninum, dve vrste bakterija koje mogu da uzrokuju tularemiju i brucelozu, i virus koji izaziva štenećak.

„Medvedi su inače prilično otporni na bolesti.

„Nije bilo uobičajeno da napadju populaciju medveda, ali ovo pokazuje da se stvari na Arktiku menjaju”, objašnjava Roud.

Činjenice o polarnom medvedu

• U svetu sada ima oko 26.000 polarnih medveda koji uglavnom žive u Kanadi, a ima ih i u SAD-u, Rusiji, Norveškoj, i na Grenlandu.
• Međunarodna unija za zaštitu prirode je označila polarne medvede kao vrstu kojoj preti izumiranje, a klimatske promene kao ključni uzrok smanjenja populacije ovih životinja.
• Odrasli mužjaci mogu da budu do tri metara dugački i teški skoro 600 kilograma.
• Mogu da pojedu do 45 kilograma sala morskih životinja za obrok.
• Imaju snažan njuh i mogu da osete plen na udaljenosti do 16 kilometara.
• Odlični su plivači i uočeni su i do 100 kilometara od obale. Mogu da plivaju brzinom od 10 kilometara na čas, delimično zahvaljujući kožici između prstiju na šapama.

U SAD-u su polarni medvedi proglašeni ugroženom vrstom, a naučnici kažu da je najveća pretnja njihovom opstanku gubitak leda od kojeg zavise, jer ga koriste za lov.

Prethodna istraživanja u kojima su korišćene ogrlice sa kamerama pokazala su da kada medvedi provode veći deo godine na kopnu, kada nema leda sa kojeg love, ne mogu da pronađu dovoljno kalorija koje su im potrebne.

Polarni medvedi su vrhunski predatori, ističe Roud.

„Naša studija je pokazala da su izloženi nekim patogenima prvenstveno preko plena koji love.

„Promene koje smo uočili u izloženosti polarnih medveda patogenima ukazuju i na promene koje se dešavaju i kod drugih vrsta”, kaže ona.

Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu PLOS One.

Pogledajte video: Kako polarni medvedi vide svet oko sebe

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.04.2024)