Nordijske zemlje: Novi saveti kako preživeti rat
U Švedskoj kažu da su smernice izdali zbog sve napetije bezbednosne situacije, pre svega usled rata u Ukrajini.
U ponedeljak će milioni Šveđana početi da dobijaju primerke vodiča koji savetuje stanovništvo kako da se pripremi i opstane u slučaju rata ili drugih neočekivanih kriza.
Ako nastupi ratna kriza je ažurirano izdanje u odnosu na verziju od pre šest godina zbog onoga što vlada u Stokholmu naziva pogoršavanjem bezbednosne situacije, pod čime misli na rusku invaziju na Ukrajinu.
Brošura je takođe dvostruko deblja nego što je bila ranije.
Susedna Finska takođe je upravo objavila sveže savete „kako se pripremiti za incidente i krize“.
A Norvežani su isto tako nedavno dobili vodič koji ih poziva da budu pripremljeni da se snađu sami nedelju dana u slučaju ekstremnih vremenskih prilika, rata i drugih pretnji.
- Kako proceniti rizik od atomskog rata
- „Mi smo u predratnom dobu, a Evropa je nespremna", kaže poljski premijer
- Masovni napad na Rusiju daje nam za pravo da upotrebimo nuklearno oružje, kaže Putin
U detaljnom odeljku o vojnom sukobu, finska digitalna brošura objašnjava kako će vlada i predsednik reagovati u slučaju oružanog napada, istakavši da su finske vlasti „dobro pripremljene za samoodbranu“.
Švedska je ušla u NATO tek ove godine, odlučivši, poput Finske, da se prijavi za članstvo nakon što je Moskva proširila rat 2022. godine.
Norveška je bila jedna od zemalja osnivača zapadnog odbrambenog saveza.
Za razliku od Švedske i Norveške, vlada u Helsinkiju odlučila je da ne štampa papirni primerak za svaki dom jer bi to „koštalo milione“, a digitalna verzija može lakše da se ažurira.
„Poslali smo 2,2 miliona primeraka u papiru, po jedan za svako domaćinstvo u Norveškoj“, rekao je Tore Kamfjord, zadužen za kampanju samo-pripremljenosti pri Norveškoj direkciji za civilnu zaštitu (DSB).
Tokom leta, danska agencija za hitne slučajeve saopštila je da elektronskom poštom šalje stanovnicima uputstva o zalihama vode, hrane i lekova potrebnih da prođu kroz trodnevnu krizu.
Švedski ministar za civilnu odbranu Karl-Oskar Bolin rekao je prošlog meseca da budući da se globalni kontekst promenio, informacije za švedska domaćinstva moraju takođe da odražavaju te promene.
Početkom ove godine on je upozorio da bi „moglo da dođe do rata u Švedskoj“, mada je to doživljeno više kao poziv na buđenje zato što on smatra da koraci ka ponovnoj izgradnji te „potpune odbrane“ napreduju suviše sporo.
Zbog duge granice sa Rusijom i njenog iskustva rata sa Sovjetskim Savezom u Drugom svetskom ratu, Finska je oduvek održavala visok nivo odbrane.
Švedska je, međutim, umanjila odbrambenu infrastrukturu i tek je poslednjih godina počela ponovo da se oprema.
„Iz finske perspektive, to je bilo pomalu čudno“, kaže Ilmari Kaihko, docent ratnih studija na Švedskom univerzitetu za odbranu.
„Finska nikad nije zaboravila da je rat realna mogućnost, dok su u Švedskoj ljudi morali biti malo prodrmani da bi shvatili da to stvarno može da se desi“, kaže Kaihko, koji je iz Finske.
Melisa Eve Ajosmaki (24), koja je rodom iz Finske ali studira u Geteborgu, kaže da je bila zabrinutija kad je izbio rat u Ukrajini.
„Sada sam malo manje zabrinuta, ali i dalje pomislim negde pozadi u glavi šta bi trebalo da uradim ako dođe do rata.
„Pogotovo zato što imam porodicu kod kuće u Finskoj.“
U vodičima su uputstva šta raditi u slučaju više scenarija i traže od građana da se osiguraju da mogu da se staraju o sebi, makar ispočetka, u slučaju krizne situacije.
Fincima se postavlja pitanje kako će opstati bez struje danima bez prestanka sa zimskim temperaturama koje umeju da padnu do -20 stepeni Celzijusovih.
Na njihovom spisku koji moraju da obezbede su tablete joda, kao i hrana koja se lako sprema, hrana za ljubimce i rezervni izvor energije.
Švedski spisak preporučuje krompir, kupus, šargarepe i jaja zajedno sa konzervama sosa bolonjez i skuvane supi od borovnica i šipka.
Švedski ekonomista Ingemar Gustafson (67) priseća se kako je dobijao ranije verzije ove brošure: „Ne brine me toliko ta čitava stvar, tako da se prema njoj odnosim prilično hladne glave. Dobro je što dobijamo informacije o tome kako da se ponašamo i kako da se pripremimo, ali nije da sam baš obavio sve te pripreme kod kuće.“
Jedna od najvažnijih preporuka je da se ima dovoljno hrane i pijaće vode za 72 sata.
Ali Ilmari Kaihko se pita da li je to praktično baš za svakoga.
„Kako ćete praviti zalihe ako imate veliku porodicu sa kojom živite u malom stanu?“.
- Šta je NATO i zašto mu Moskva ne veruje
- Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
- Ruski susedi pozivaju NATO saveznike da vrate obavezni vojni rok
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.18.2024)