Zašto Katar ne može da izdejstvuje primirje Izraela i Hamasa

Katar je glavni mirotvorac Bliskog istoka, ali ne uspeva mu da dovede Izrael i Hamas za pregovarački sto.

Vlada Katara saopštila je da obustavlja napore za posredovanje u postizanju primirja između Izraela i Hamasa, zbog nespremnosti obeju strana da pregovaraju.

Ona se takođe navodno našla pod pritiskom SAD da zatvori Hamasovu kancelariju u zemlji.

Ova mala i imućna država izgradila je za sebe ulogu mirotvorca na Bliskom istoku, ali joj je sve teže da posreduje u postizanju primirja u aktuelnom sukobu između Izraela i Hamasa.

• Rat u Gazi: Zašto pregovori o primirju traju toliko dugo
• Katar se povukao iz pregovora Izraela i Hamasa
• Kako Izrael zamišlja novi Bliski istok

Kako je Katar postao glavni bliskoistočni posrednik u mirovnim pregovorima?

Katar je mala zemlja u Persijskom zalivu površine 11.600 kvadratnih kilometara, ali izvozi ogromne količine prirodnog gasa i njeni prihodi po glavi stanovnika su šesti po veličini na svetu.

Vlada je za sebe odabrala ulogu međunarodnog mirotvorca i u protekle dve decenije posredovala je u postizanju brojnih primirja između zaraćenih strana na Bliskom istoku, u Evropi i Africi.

Bila je domaćin pregovora između Izraela i Hamasa za privremeno primirje postignuto u novembru 2023. godine, tokom kojeg je 105 izraelskih talaca zamenjeno za 240 palestinskih zatvorenika.

Katar je 2020. posredovao u postizanju mirovnog sporazuma talibana i SAD kako bi se okončao dve decenije dugi rat u Avganistanu.

To se završilo tako što su SAD i njeni saveznici povukli snage, a talibani preuzeli vlast u zemlji.

Katar je takođe nastupio kao posrednik u sporazumu o razmeni zarobljenika između SAD i Irana 2023. godine.

Iste godine je posredovao u pregovorima između Rusije i Ukrajine kako bi se organizovao povratak ukrajinske dece koja su odvedena iz Ukrajine u Rusiju tokom tekućeg sukoba.

Katar je 2022. posredovao u postizanju obustave vatre između vlade Čada i 40 opozicionih grupa, a 2010. godine je doveo do mirovnog sporazuma između sudanske vlade i naoružanih grupa u zapadnoj pokrajini Darfur.

Zašto je Katar preuzeo ulogu mirotvorca?

Vlada Katara je definisala ulogu zemlje kao mirotvorca u vlastitom ustavu.

U Članu sedam stoji: „Spoljna politika države zasnovana je na načelu jačanja međunarodnog mira i bezbednosti putem ohrabrivanja mirnih rešenja za međunarodne sporove.“

Katar ne samo da je bliski saveznik SAD, kao domaćin hiljade njenih vojnika u vazduhoplovnoj bazi Al Udeid, već je i dozvolio ekstremističkim grupama kao što su talibani i Hamas da otvore kancelarije u zemlji.

To mu omogućava da se ponaša kao most između političkih aktera koji inače ne bi razgovarali direktno jedni sa drugima, prema doktoru H.A. Heljeru, sa Kraljevskog instituta Ujedinjenih službi, britanske ekspertske grupe.

„Katar je u dobroj poziciji da se obraća grupama kao što su talibani i Hamas, zato što nikad nije bio u sukobu sa njima“, kaže on.

„A zbog prisustva američke vojske, predstavnici ovih grupa osećaju se bezbedno u Dohi.

„Oni osećaju da mogu da pregovaraju bezbedno, zaštićeni od pokušaja atentata.“

„Deo je imidža ove zemlje da bude doživljena kao praktični pregovarač koji rešava probleme“, kaže doktorka Sanam Vakil iz britanske ekspertske grupe za međunarodne poslove Četam Haus.

„Zbog toga što je mirovni posrednik, Katar je od koristi za SAD i znači da može jače da se veže za Zapad.

„To takođe čini region oko njega bezbednijim i stabilnijim."

Katar ima tim diplomata koji su visoko obučeni za vođenje mirovnih pregovora, kaže doktorka Vakil.

Međutim, kaže ona, oni nisu uvek uspevali da ubede zaraćene strane da postignu mirovni sporazum ili da se obavežu na trajna primirja.

„Katarci su bili veoma dobri u ostvarivanju okončanja sukoba kad je kolo nasilja već bilo iscrpljeno i dve strane su želele mir.

„Ali oni ne mogu drugačije da dovedu do okončanja sukoba", kaže ona.

Zašto je Kataru teško da posreduje u primirju između Izraela i Hamasa?

Ministarstvo spoljnih poslova Katara saopštilo je da obustavlja napore da posreduje u postizanju mirovnog sporazuma Izraela i Hamasa.

Međutim, ono je odbacilo navode da će zatvoriti Hamasovu kancelariju u Dohi.

Izraelska vlada je u međuvremenu kritikovala Katar, rekavši da favorizuje Hamas i pruža utočište terorističkoj grupi.

Međutim, kako kaže doktor Heljer: „Vlada Katara je pozvala lidere Hamasa da presele njihovu tamošnju kancelariju iz Damaska nakon što su se posvađali sa sirijskom vladom 2012. godine. Učinila je to u koordinaciji sa SAD i, verovatno, Izraelom.“

On kaže da je Katar pomogao da Izrael i Hamas postignu primirje posle ranijih sukoba, „ali je to bilo kad su obe strane želele da vrate status kvo ante.“

„Ovaj put je drugačije“, kaže doktorka Vakil.

„Izraelska vlada želi da garantuje vlastitu bezbednost više nego što želi mir. Nastavak rata će joj pomoći da ostvari te ciljeve. Hamas želi mir prosto da bi preživeo.“

Bilo je spekulacija da bi Hamas mogao da napusti Katar i preseli kancelariju u Tursku ili Iran.

Ali doktor Heljer tvrdi da je Katar i dalje najbezbednije mesto na kom njegovi lideri mogu da borave, pod pretpostavkom da im bude dozvoljeno da ostanu.

„Kad je Ismail Hanijeh napustio Dohu i otišao u Iran, izraelske snage su ga likvidirale relativno brzo posle toga“, kaže on.

• Da li primirje okončava rat
• Šta je „lista srama“ UN i zašto su i Izrael i Hamas na njoj
• Koje je sve vođe Hamasa ubio Izrael
• „Gledate naše patnje i ćutite”: Majka i sin živi izgoreli u Gazi, agonija porodice
• Mosad: Kada je izraelska obaveštajna služba bila uspešna, a kada nije
• Izrael i Palestinci: Kako se porodice talaca bore da vrate najmilije

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.18.2024)