'Овде звоно не звони': Школа у Пољској за украјинску децу

Највећа жеља 14-годишње Улијане једном давно била је да путује и обиђе свет.

Она је данас стотинама километара од куће у Украјини, а највећа жеља јој је да се врати у родни град, који је сада под руском окупацијом.

Викторија (16) је из другог дела Украјине, али је и она била приморана да напусти родни град, свакодневно на мети руских бомби.

Обе тинејџерке сада похађају школу у Пољској, захвалне што су уопште живе.

Поред расељења, озбиљан прекид школског образовања једна је од најгорих последица рата.

Скоро милион деце у Украјини присиљено је да се школује на даљину.

Будући да је хиљаде школа уништено или тешко оштећено, а гранатирање је претња у многим областима, ризично је или немогуће физички похађати часове.

Улијана и Викторија су сада безбедне.

Напустиле су Украјину и преселиле се у Пољску, али пронаћи праву школу било је тешко.

• Украјинске избеглице у Мађарској угрожене новим законом
• Нови ђаци из Русије и Украјине у српским школама: Привремени дом за једне, нови живот за друге
• Над пољском политиком надвија се сенка „замора Украјином“

Путовање стотинама километара на сигурно

Хиљаду дана од почетка руске инвазије, крај овог сукоба још није на видику.

Уједињене нације процењују да су око 10 милиона Украјинаца, углавном жене и деце, постали избеглице, расељени по земљи или сада живе у иностранству.

Процењује се да је милион њих завршило у суседној Пољској.

Неколико пољских невладиних организација окупило се у раним данима рата да отворе украјинску средњу школу.

У њој је сада скоро 300 деце и 27 наставника, а и ученици и наставни кадар су углавном избеглице.

Неки су побегли од руске окупације, путујући стотинама километара на сигурно.

Други су дошли из градова и села близу фронта, толико уништених да нормалан живот и школско образовање тамо нису били могући.

Међународна организација за хуманитарну помоћ „Спасите децу“ открила је да деветоро од 10 украјинске деце има психолошке последице текућег сукоба.

Седамдесет и три одсто преживелих каже да се осећа небезбедно и у страху, а 64 одсто је изгубило интересовање за учење.

Улијанин живот се заувек променио кад је њен родни град опколила руска војска у пролеће 2022. године.

Њена породица се у почетку данима скривала од бомби у подруму.

Кад је град био окупиран, успели су да побегну на територију под украјинском контролом.

Путовање је било потресно.

„Било је веома страшно. Улијана је била сувише преплашена да изађе из подрума. Виђали смо успут спаљена кола, мртва тела…

„Прошли смо кроз разне руске контролне пунктове“, присећа се Улијанина мајка.

Она каже да зна поуздано да је њихова кућа сада уништена.

Улијанина школска другарица Викторија је побегла из Харкова, другог највећег града у Украјини, са мамом, сестром и мачком.

„Мислиле смо да ћемо се вратити у Харков за три дана, али је постало само још горе. Моје ћерке су, када смо одлазиле, биле несрећне зато што су њихове пријатељице остајале“, каже Викторијина мама.

„Рекла сам им: ’Спасавам вам животе.’“

Наставници у украјинској школи имају сличне животне приче.

Ту је професорка хемије из Покровска, града на истоку Украјине, који је био мета немилосрдне руске офанзиве недељама.

Некада дом за 60.000 људи, град сада лежи у рушевинама.

Професорка енглеског је из Харкова, области у којој је 99 одсто школа уништено или тешко оштећено као последица рата.

Русија негира да је гађала украјинску цивилну инфраструктуру или насељене области.

Школа у којој не звони за часове

На први поглед, украјинска школа у Варшави је као и било која друга школа било где другде у свету: живост у учионицама, ђаци трчкарају около на одморима, свуда звуци жамора, песме и смеха.

Али нема звона које означава почетак и крај часова, јер наставни кадар избегава изненадне или гласне звуке.

Већина ђака је доживело сирене за ваздушну опасност и бомбардовање у Украјини.

Многа деца су присуствовала екстремном насиљу, међу њима силовању, премлаћивању или гажењу људи тенковима.

„Ово су породице које су побегле од руске окупације и морале су да прођу Русију, Белорусију и балтичке државе да би стигле до Пољске.

„Тешко је замислити кроз шта су све морале да прођу да би коначно стигле на сигурно&qуот;, објашњава Оксана Колесник, директорка школе.

Нека деца имају родбину на територијама под руском окупацијом.

Очеви многих од њих се боре на фронту, а неки су и ратни заробљеници.

Има деце која су одвојена од родитеља и у Пољској живе са старатељима.

Школска психолошкиња Наталија Карапата објашњава како су, кад је први пут стигла, нека деца носила рукавице и капе, а на одмору би држала ранчеве на леђима, спремна да отрче у склоништа у сваком тренутку, упркос томе што је Варшава безбедна од бомби.

„Та деца су тужна. Недостаје им кућа, рођаци или чак кућни љубимци који су остављени у Украјини.

„Неки имају баке и деце на окупираним територијама. То је губитак - кад не можете да будете близу ваших вољених, да их загрлите“, каже Карапата.

Погледајте и ову причу из Украјине

'Ако нема новца, школа неће опстати'

Замишљена као пројекат кратког века да би се олакшало прилагођавање украјинске деце животу у Пољској, школа ради више од две године касније и потребнија је него икад.

Наставно особље се поноси што нуди часове и на пољском и на украјинском, што је приступ који омогућава ђацима да бирају да ли ће наставити школовање у Пољској или назад у Украјини.

„Учимо према два просветна система - пољском и украјинском, а кад матурирамо, добијамо и пољску и украјинску диплому“, каже ученица Викторија.

„Спасите децу“ (СТЦ) је постала један од спонзора школе, да би пружила украјинским породицама у бекству осећај нормалности.

„Такве школе пружају више од безбедног места; оне нуде место на ком деца могу да почну да граде друштвену стабилност&qуот;, објашњава Бујар Хоџа, директор пољског огранка организације „Спасите децу“.

„Ово је највећи прилив избеглица од краја Другог светског рата, тако да су њихове потребе огромне.

„Украјина, нажалост, упркос рату, жртвама, породицама које беже сваки дан преко границе, постаје једна од оних заборављених криза&qуот;, додаје Хоџа.

Како рат у Украјини почиње да губи примат у вестима, будућност ове школе је далеко од извесне.

Око 1,8 милиона евра годишње кошта да се води школа, а директорка Оксана Колесник је забринута.

„Ако не буде било новца, биће то болан ударац за нашу заједницу, зато што школа не може да опстане без финансијске подршке“, каже она.

'Желим да поново изградим Украјину'

Многи ђаци се надају како ће једног дана моћи да се врате у Украјину.

„Свиђа ми се живот у Пољској. То је заиста дивна земља. Али не осећам се као код куће“, каже 16-годишња Јана.

„Не могу да се осећам сасвим као код куће ни у Украјини, зато што сам већ провела много времена у Пољској. Растрзана сам између две земље, али желим да се вратим.“

„Желим да поново изградим Украјину, желим да помогнем мојој земљи&qуот;, додаје.

*Нека имена у тексту су промењена због безбедности саговорника

• Украјинска деца приморана да напуштају домове због руске офанзиве
• „За три месеца једном сам видела дете&qуот;: Зашто се Украјинцима одузимају деца у западној Европи
• Деца са инвалидитетом у Украјини су злостављана, упозорава УН
• Присилном депортацијом украјинске деце Русија је починила ратни злочин, кажу из УН

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.19.2024)