Rusija obećava 'opipljiv' odgovor ako američke rakete budu korišćene na njenoj teritoriji

Na samom kraju njegovog mandata, američki predsednik Džozef Bajden uradio je ono što je Kijev od njega tražio mesecima: ukinuo je zabranu upotrebe američkih raketa dugog dometa za napade na rusku teritoriju.

Informaciju je objavilo nekoliko američkih medija, pozivajući se na anonimne izvore u Beloj kući.

U danu kada je informacija objavljena, Bajden je na samitu G20 u Brazilu poručio da SAD snažno podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.

Iz Moskve upozoravaju da će, ako izveštaji budu potvrđeni i rakete budu ispaljene na rusku rusku teritoriju, reakcija biti „odgovarajuća i opipljiva".

„To bi značilo direktno mešanje Amerike i njenih satelita u sukobu protiv Rusije i radikalnu promenu prirode i suštine tog sukoba", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Vladimir Putin, ruski predsednik, još nije komentarisao Bajdenovu odluku, ali jeste portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je rekao da Amerika „nastavlja da doliva ulje na vatru".

Putin je i ranije upozorio Zapad, rekavši da bi to predstavljalo „direktno učešće“ NATO vojnog saveza u ratu u Ukrajini.

Pročitajte i druga reagovanja iz Moskve.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski mesecima traži da se ukinu ograničenja upotrebe raketa dugog dometa ATACMS, čime bi Ukrajini bilo omogućeno da gađa ciljeve na ruskoj teritoriji.

„Rakete će govoriti same za sebe", izjavio je Zelenski posle Bajdenove najnovije odluke.

Donad Tramp, novoizabrani američki predsednik koji je tokom predizborne kampanje govorio da će okončati rat u Ukrajini za 24 sata, nije se oglašavao povodom ovih najava, ali jesu njegovi bliski saradnici.

Njegov sin, Donald Tramp Mlađi napisao je na Iksu da predsednik (Bajden) pokušava da „pokrene Treći svetski rat" pre nego što njegov otac preuzme dužnost.

• Zašto su SAD dozvolile Ukrajini da koristi rakete dugog dometa unutar ruske teritorije
• Bes u Rusiji zbog američkih raketa: 'Korak ka Trećem svetskom ratu'
• Može li zapadno oružje i gađanje ciljeva u Rusiji pomoći Ukrajini da preokrene tok rata
• Putin povlači novu crvenu liniju na raketama dugog dometa

Ukrajina je i do sada imala na raspolaganju američki ATACMS (vojno-taktički raketni sistem) sa dometom od 300 kilometara, kao i francuske i britanske projektile Storm šedou sličnog dometa, ali sve do sada zapadni saveznici nisu dozvoljavali Kijevu da njima udari po Rusiji.

Neimenovani američki zvaničnici rekli su za Njujork tajms i Vašington post da je Bajden ovu odluku doneo kao odgovor na slanje severnokorejskih vojnika da pomognu Rusiji u pograničnom regionu Kursk, gde su snage Kijeva iznenada upale u avgustu i ge se i dalje vode borbe.

Ukrajina bi sada mogla da gađa ciljeve unutar Rusije, najverovatnije u početku oko Kurske oblasti, gde ukrajinske snage drže više od 1.000 kvadratnih kilometara teritorije.

Ukrajinski i američki zvaničnici očekuju kontraofanzivu ruskih i severnokorejskih trupa kako bi povratili teritoriju u Kursku.

„Jedan zvaničnik je rekao da je jedan od ciljeva Bajdenove odluke da odvrati Pjongjang od slanja još jedinica. Severnokorejski lider Kim Džong Un treba da shvati da je slanje prvih kontigenta vojnika bila velika greška", prenosi Vašington post.

Bivši američki izaslanik u Ukrajini Kurt Volker rekao je da će Bajdenova odluka omogućiti Ukrajini „da krene na aerodrome, skladišta municije i zalihe goriva i logistiku, koja je trenutno u zoni utočišta u Rusiji“.

„Zbog Bajdenove odluke Rusija će biti opreznija", rekao je Volker za BBC.

Bajdenova odluka da ukine taj uslov značajan je trenutak u ratu, koji je u utorak, 19. novembra ušao u 1.000. dan.

Rusija je započela invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022.

Podrška i kritika Bajdenove odluke

Evropske zemlje uglavnom podržavaju odluku Bajdenove administracije.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izrazio je nadu da bi i članice evropskog bloka mogle da dozvole Ukrajini da koristi oružje dugog dometa za napad na rusku teritoriju.

„Više puta sam rekao da Ukrajina mora da bude u stanju da koristi oružje koje smo joj obezbedili - ne samo da zaustavi strele, već i da pogodi strelce“, rekao je Borel uoči sastanka sa ministrima spoljnih poslova EU u Briselu.

„I dalje mislim da je to ono što treba da se uradi. Siguran sam da ćemo o tome ponovo razgovarati. Nadam se da će se zemlje članice s tim složiti“, dodao je šef evropske diplomatije, preneo je Rojters.

Francuski predsednik Emanuel Makron je Bajdenovu odluku pozdravio kao „potpuno ispravan“ korak.

Posle odluke Bajdena, potencijalno bi moglo da se očekuje da će i Velika Britanija i Francuska dati Kijevu dozvolu da koristi rakete dugog dometa Storm šedou za napade na Rusiju.

Storm šedou je francusko-britanska krstareća raketa dugog dometa sličnih karakteristika kao ATACMS.

Do sada ni Makron ni britanski premijer Kir Starmer nisu javno rekli da li će dozvoliti Kijevu da koristi njihove rakete na isti način.

Poljski predsednik Andžej Duda rekao je da odluka Bajdena da dozvoli Ukrajini da koristi oružje dugog dometa može da bude odlučujući trenutak u ratu.

Nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok rekla je da podržava Bajdenov potez.

Odluku su, međutim, osudili slovački premijer i mađarski ministar spoljnih poslova.

„Ovo je veoma važna” odluka za Ukrajinu, rekao je za BBC Sergej Kuzan, predsednik Ukrajinskog centra za bezbednost i saradnju sa sedištem u Kijevu.

„Neće promeniti tok rata, ali mislim da će naše snage učiniti ravnopravnijim".

Ukrajina već više od godinu dana koristi vojni taktički raketni sistem, poznatiji kao ATACMS, za gađane ruskih ciljeva na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji.

Ukrajina je koristila rakete ATACMS za napad na vazdušne baze na poluostrvu Krim, koji je Rusija anektirala 2014, i vojne položaje u regionu Zaporožja.

Ali sve do sada, Amerika nije dozvoljavala Kijevu da koristi rakete dugog dometa unutar Rusije.

Balističke rakete proizvodnje Lokid Martin (Lockheed Martin) jedne su od najmoćnijih do sada isporučenih Ukrajini, sa dometom do 300 kilometara.

Ukrajina može koristiti ATACMS za odbranu od napada, ciljajući ruske položaje, poput vojnih baza, infrastrukture i skladišta municije.

Snabdevanje projektilima verovatno neće biti dovoljno da preokrene tok rata.

Ruska vojna oprema, poput aviona, već je premeštena na aerodrome dalje unutar Rusije u očekivanju ovakve odluke Vašingtona.

Ali oružje može da pruži Ukrajini neku prednost u vreme kada ruske trupe sve više zauzimaju položaj na istoku zemlje, a moral je nizak.

„Mislim da ova odluka neće biti odlučujuća“, rekao je zapadni diplomata u Kijevu za BBC, zahtevajući anonimnost zbog osetljivosti stvari.

Bajden, koji će napustiti Belu kuću u januaru, nastoji da ubrza dalju pomoć Ukrajini.

Postoji zabrinutost da će njegov naslednik Donald Tramp usporiti ili zaustaviti svaku dalju podršku Kijevu.

Vojnu podršku Ukrajini, Tramp je opisao kao trošenje američkih sredstava, i više puta je rekao da će zaustaviti rat, ne objašnjavajući kako to misli da uradi.

SAD su najveći dostavljač oružja Ukrajini.

Od početka rata i kraja juna 2024, isporučila je ili se obavezala da pošalje oružje i opremu u vrednosti od 55,5 milijardi dolara, prema Institutu za svetsku ekonomiju Kila, nemačkoj istraživačkoj organizaciji.

Zelenski je u oktobru potvrdio da je Ukrajina prvi put upotrebila američke rakete dugog dometa kako bi gađala ruske ciljeve na istoku zemlje.

Ukrajina se mesecima bori da potisne ruske trupe koje polako napreduju u istočnom regionu Donjecka ka ključnom gradu Pokrovsku, glavnom čvorištu snabdevanja ukrajinskih snaga.

Moskva je u poslednje vreme značajno povećala broj udara bespilotnih letelica na Ukrajinu.

Više od 2.000 je lansirano u oktobru, prema ukrajinskom generalštabu, što je rekordan broj u dosadašnjem toku rata koji traje od februara 2022.

• Masovni napad na Rusiju daje nam za pravo da upotrebimo nuklearno oružje, kaže Putin
• Bitka za Kursk: Rusi nagomilali 50.000 vojnika, tvrdi Zelenski
• Trampov savetnik: Akcenat u Ukrajini mora biti na miru, ne na vraćanju teritorija

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.19.2024)