Izbori u Rumuniji: Kandidat krajnje desnice neočekivani pobednik u prvom krugu
Klain Georgesku, kritičar Evropske unije i NATO alijanse, osvojio je najveći broj glasova u prvom krugu predsedničkih izbora i nadmašio je aktuelnog premijera države.
U prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, koji su održani 24. novembra, najviše glasova dobio je proruski kandidat krajnje desnice.
Prebrojano je više od 99 odsto glasova, a Kalin Geogresku, koji se smatra ultranacionalistom, osvojio je 23 odsto glasova.
Kandidatkinja desnog centra Elena Laskoni iz saveza Spasimo Rumuniju je drugoplasirana.
Marsel Čiolaku, aktuelni premijer zemlje koji dolazi iz redova populističke Socijaldemokratske partije i koji je važio za favorita uoči izbora, zauzeo je treće mesto.
Velika podrška koju je dobio Georgesku bila je najveće iznenađenje izbora, a on se kandidovao kao nestranačka ličnost i kampanju je uglavnom vodio preko platforme TikTok.
Rezultati su pokazali da je Laskoni dobila oko 2.000 glasova više od Čiolakua, te će se ova kandidatkinja u drugom krugu predsedničkih izbora 8. decembra suprotstaviti Georgeskuu.
Čiolaku je u ponedeljak najavio da će podneti ostavku na mestu predsednika Socijaldemokratske partije.
Podrška koju je Georgesku dobio bila je iznenađenje koje dosad nije zabeleženo u ovoj zemlji, jer se prema predizbornim anketama očekivalo da za njega glasa oko pet odsto rumunskih birača, kaže politički komentator Radu Magdin.
„Nikada za 34 godine demokratije kod nas nismo videli ovoliki rast u odnosu na ankete", dodaje.
Slogan kampanje desničarskog kandidata glasio je:
„Povratimo dostojanstvo rumunskoj naciji".
Vest o njegovoj pobedi u prvom krugu sa radošću su preneli mediji u Rusiji.
Georgesku je osudio postavljanje raketnog štita NATO alijanske u vojnoj bazi Deveselu na jugu Rumunije i nazvao taj potez „sramotom".
On je prethodno bio važan član Saveza za rumunsko ujedinjenje, partije krajnje desnice koju predvodi George Simion.
Georgesku je izbačen iz te partije pod obrazloženjem da je suviše radikalan pošto je javno hvalio predvodnike Gvozdene garde, rumunskog fašističkog pokreta tokom Drugog svetskog rata.
U nedelju kasno uveče, kada su prvi rezultati glasanja objavljeni, Simion je ipak pružio podršku bivšem partijskom kolegi pred drugi krug i pozvao 1,3 miliona birača koji su glasali za njega da 8. decembra podrže Georgeskua.
Dobar rezultat ovog nezavisnog kandidata doveo je u dilemu mnoge glasače koji su podržali njegove suparnike u prvom krugu.
Ako Elena Laskoni definitivno bude protivkandidat u drugom krugu, kao što se očekuje, mnogim biračima vladajuće Socijaldemokratske partije, posebno u ruralnim oblastima, biće teško da podrže tako liberalnu i progresivnu politčarku.
Glavna tema kampanje uoči predsedničkih izbora bili su sve veći troškovi života u Rumuniji, koja je članica Evropske unije sa najvećim udelom stanovnika na ivici siromaštva.
Ogorčenost stanovništva zbog pomoći ukrajinskim izbeglicama takođe je imala uticaj na kampanju.
Funkcija predsednika republike u Rumuniji ponajviše je simbolička, ali ima značajan uticaj u nekim sferama, poput spoljne politike.
Izlaznost u prvom krugu predsedničkih izbora bila je 51 odsto, približno broju birača koji su glasali pre pet godina.
- Izabran za gradonačelnika u Rumuniji iako je umro od posledica Kovida-19
- Dan kad je streljan Čaušesku: Rumunska revolucija - sećanja i rane
- Kako je pao Čaušesku: Hapšenje sveštenika pokrenulo revoluciju
- Rumunija opozvala ambasadora u Keniji zbog rasističkog komentara u kojem je pominjao majmune
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.25.2024)