Šire se protesti u Gruziji, premijer sada tvrdi da evropski put nije obustavljen

Četiri dana i noći zaredom hiljade Gruzijaca protestovale su na proevropskim demonstracijama na ulicama Tbilisija i nekih drugih gradova, posle najave vladajuće partije da će obustavi pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji.

Velike proteste, uz žestoke sukobe sa policijom, koja koristi vodene topove, suzavac i biber sprej da rastera demonstrante, prati i niz ostavki zvaničnika, a poslednji koji je to učinio je dosadašnji ambasador Gruzije u SAD.

Dok su desetine hiljada Gruzijaca na ulicama više gradova, premijer Irakli Kobahidze kaže da su „naseli na opozicione laži" i odbacio je pozive da se ponove parlamentarni izbori.

Negirao je i da je vlada odlučila da stopira pregovore o pridruživanju EU na četiri godine, nezadovoljna porukom da parlamentarne izbore treba ponoviti zbog brojnih nepravilnosti.

„Ništa nismo obustavili i to je laž“, rekao je Koblahidze.

Međutim, samo nekoliko dana ranije njegova stranka Gruzijski san optužila je EU da koristi razgovore o pridruživanju uniji kao ucenu, iako je evropski put upisan u ustav te zemlje.

Prethodnih dana zabeleženi su žestoki sukobi policije i demonstranata, posebno u glavnom gradu Tbilisiju.

Policija je koristila vodene topove, suzavac i gumene metke, ali demonstranti nisu ustuknuli, uzvraćajući raznim predmetima, pa i ispaljivanjem vatrometa i petardi.

Demonstracije su održane u drugim gradovima, poput Batumija i Kutaisija.

Jake policijske snage su tek u ponedeljak ujutro rasterale demonstrante na glavnoj aveniji Rustaveli u Tbilisiju.

Dok su demonstranti bežali iz tog područja, privedeno je više ljudi, među kojima i Zurab Džaparidze, jedan od lidera opozicionog saveza Koalicija za promene.

• Zašto su Gruzijci glasali za prorusku stranku uprkos snovima o EU
• Opozicija u Gruziji traži nove izbore pod međunarodnom kontrolom
• Protesti i podele ugrožavaju budućnost Gruzije

Ostavke ambasadora, policija optužena za brutalnost

Sve autoritarniju vladu Gruzije, EU i SAD optužuju za demokratsko nazadovanje.

Amerika je u subotu suspendovala strateško partnerstvo sa Gruzijom, navodeći kao razlog „različite antidemokratske akcije vlade“.

Premijer Kobahidze tvrdi da je Gruzijski san i dalje „posvećen evropskim integracijama... i da nastavljamo na svom putu ka evropskom snu“.

Ipak, čini se da sve veći broj gruzijskih zvaničnika ne veruje u njegove reči.

Nekoliko ambasadora je podnelo ostavke, a stotine državnih službenika i više od 3.000 nastavnika potpisalo je pisma u kojima se osuđuje odluka o odlaganju pristupanja EU, navodeći da je to protivno nacionalnim interesima Gruzije.

Mnogi u Gruziji su šokirani stepenom policijskog nasilja prema demonstrantima, ali i novinarima.

Desetine novinara su pretučene ili poprskane biberom, a neki su završili u bolnici.

Gruzijski ombudsman za ljudska prava optužio je policiju za brutalnost i apelovao je na policajce da ne zloupotrebljavaju ovlašćenja.

Premijer Kohabidze odgovara da su opozicione grupe, a ne policija, bile te koje su sprovodile „sistematsko nasilje".

Bivša gruzijska ambasadorka u EU Natali Sabanadze, sada u Četam hausu u Velikoj Britaniji, veruje da nivo nasilja, niz ostavki i građanska neposlušnost ukazuju na „kvalitativne promene“ protesta koji se sada održavaju.

„Možda je [vlada] mislila da će se ljudi uplašiti, ali stvari ne izgledaju tako“, rekla je ona za BBC.

„Aktivisti građanskih pokreta i umetnici ušli su u državnu televiziju usred programa uživo i obratili se. To se dešavalo i ranije, pamtim predrevolucionarnu Gruziju [2003.]“.

I predsednica Gruzije traži nove izbore

Prozapadna predsednica Gruzije, Salome Zurabišvili, stala je na stranu opozicije i traži nove izbore.

Ona bi trebalo da se povuče za nekoliko nedelja, međutim od prošlomesečnih spornih parlamentarnih izbora koje su opozicione stranke proglasile nameštenim, ona je postala moćna figura, okupljajući demonstrante protiv vlade i pozivajući na novo glasanje.

Govoreći za BBC, Zurabišvili je vladu opisala kao „nelegitimnu" posle optužbi za prevaru na izborima.

Zurabišvili kaže da namerava da ostane predsednica, uprkos tome što je novoizabrana vlada rekla da će izglasati njenu smenu 14. decembra.

„Nudim stabilnost u procesu tranzicije, jer ono što ovi ljudi na ulicama traže je poziv na nove izbore kako bi se ova zemlja vratila na njen evropski put“, rekla je Zurabišvili.

Ona i demonstranti optužuju vladu da joj je cilj da zemlju uvuče u sferu uticaja Rusije, iako kažu da je ogromna većina stanovništva podržava pridruživanje EU.

Gruzija ima oko 3,7 miliona stanovnika i 20 odsto njene teritorije je pod ruskom vojnom okupacijom u dva otcepljena regiona.

Gruzija ima zvanični status kandidata za članstvo u EU od 2023. godine, iako je Brisel već ranije ove godine zaustavio proces pridruživanja zbog kontroverznog zakona ' stranim agentima', za koji kritičari kažu da je napisan po ruskom modelu, sa ciljem diskreditovanja organizacija optuženih da „slede interese strane sile“.

Zašto Gruzijci protestuju?

Od 2012. državom upravlja partija Gruzijski san, koju su kritičari optužili da pokušava da udalji zemlju od EU i približi je Rusiji.

Stranka je tvrdila da je pobedila na prošlomesečnim izborima, ali opozicioni poslanici bojkotuju rad novog saziva parlamenta, tvrdeći da su rezultati bili lažirani, što je stav i predsednice zemlje Salome Zurabišvili.

Evropski parlament je prošle nedelje usvojio rezoluciju u kojoj se izbori opisuju kao poslednja faza u „pogoršanoj demokratskoj krizi“ u Gruziji, optužujući vladajuću partiju da snosi „potpunu odgovornost“.

Izrazila je posebnu zabrinutost zbog izveštaja o kupovini glasova i manipulaciji, zastrašivanju birača i uznemiravanju posmatrača.

Kobahidze je rekao da će Gruzija nastaviti da sprovodi reforme potrebne za pristupanje EU i da još planira da se pridruži do 2030. godine, ali je dodao da je „ključno da EU poštuje naše nacionalne interese i tradicionalne vrednosti".

Prvobitno najavljena odluka vlade da obustavi pregovore o pridruživanju EU, izvela je na ulice hiljade proevropski orijentisanih ljudi.

„Ovde sam zbog budućnosti moje zemlje i budućnosti mog trogodišnjeg sina“, rekla je 29-godišnja demonstrantkinja Salome.

„Ne želim da provede život na protestima i ne želim da zemljom vlada Rusija", dodala je.

Prethodno je i predsednica Zurabišvili, koja učestvuje u demonstracijama, izjavu premijera nazvala „poslednjim činom državnog udara".

„Put od Evrope do Rusije, koji je započet pre nekoliko meseci, ako ne i ranije, danas je završen", rekla je ranije Zurabišvili.

„Ako je neko i imao sumnje da to možda nije tako, da možda postoji neko drugo objašnjenje, sve je danas raspršeno".

Većina zapadnih partnera Gruzije nije čestitala vladajućoj stranci na pobedi na izborima, pozivajući na istragu o brojim nepravilnostima koje su prijavili posmatrači.

Pogledajte video: Opozicija farbom na šefa izborne komisije u Gruziji

Sukobi demonstranata, pristalica EU i policije u Tbilisiju počeli su u četvrtak, 28. novembra.

Demonstranti su postavili barikade na ulicama, dok je policija koristila biber sprej i vodene topove na masu.

„Gruzijski san nije pobedio na izborima. Izveo je državni udar“, rekao je 20-godišnji Šota Sabašvili.

„Parlament i vlada Gruzije nisu legitimni i nećemo dozvoliti da ovaj samoproglašeni premijer uništi našu evropsku budućnost", kaže on.

Demonstranti su zapalili i sliku Bidžina Ivanišvilija, milijardera i osnivača partije Gruzijski san.

Ana, studentkinja, rekla je da Gruzijski san „ide protiv volje gruzijskog naroda i želi da nas odvuče nazad u vreme Sovjetskog Saveza.

„Gruzijski narod neće dozvoliti da se to desi", rekla je ona za Asošijeted pres.

• Da li je Gruzija sledeća Ukrajina
• Usvojen kontroverzni „zakon o stranim agentima", tuča u gruzijskoj skupštini

Pogledajte fotografije sukoba u Tbilisiiju

Pogledajte video: Sukob policije i demonstranata koi su za EU

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.02.2024)