Sudan: Zemlja gde je pet miliona dece u zbegu zbog rata

Mahmud je nevaljali tinejdžer širokog osmeha iako je prednje zube izgubio u gruboj dečjoj igri.

On je siroče u Sudanu koje je dva puta napušteno i dva puta raseljeno tokom žestokog rata koji se vodi u njegovoj zemlji.

Jedan je od skoro pet miliona dece u Sudanu koja su izgubila skoro sve dok su premeštana sa jednog mesta na drugo tokom humanitarne krize koja se sada smatra najtežom u svetu.

Nigde na planeti nema toliko dece u zbegu i toliko gladnih ljudi.

Glad je već proglašena u jednoj oblasti, dok mnogi drugi žive na ivici gladi ne znajući kada će sledeći put imati šta da pojedu.

„To je nevidljiva kriza”, naglašava Tom Flečer, novi šef kancelarije Ujedinjenih nacija (UN) za koordinaciju humanitarnih pitanja.

„Pomoć je sada potrebno obezbediti za 25 miliona Sudanaca, više od polovine stanovništva zemlje”, dodaje on.

• Glad, ubijanja i silovanja: BBC u Sudanu na prvoj liniji fronta rata „skrivenog od sveta“
• Sudan rekorder po broju pokušaja državnih udara
• „Za nas nema budućnosti”: Beg žena od građanskog rata u Sudanu

U trenutku kada u svetu ima previše kriza neviđenih razmera, a najviše pažnje se posvećuje i najviše pomoći upućuje na mesta gde se vode razorni ratovi kao što su Gaza i Ukrajina, Flečer je odabrao Sudan za njegovu prvu terensku misiju da bi istakao nedaće ljudi u toj zemlji.

„Ova kriza nije nevidljiva za UN, za naše humanitarce na prvoj liniji fronta koji rizikuju i gube živote da bi pomogli narodu Sudana”, rekao je on za BBC dok smo ga pratili tokom njegove jednonedeljne posete.

Većina ljudi u njegovom timu koji rade na terenu su takođe Sudanci koji su izgubili njihove domove i način života u ovoj surovoj borbi za moć između sudanskih oružanih snaga i paravojske koja se naziva Snage za brzu podršku (RSF).

Tokom prve posete, Flečer je obišao Mahmudovo sirotište Majgomu u Kasali, u istočnom Sudanu.

To je trospratna škola u vrlo lošem stanju koja je pretvorena u sklonište, u kom je smešteno skoro 100 dece.

Živeli su sa njihovim starateljima u glavnom gradu Kartumu, sve dok se sirotište nije našlo usred sukoba vojska i RSF-a u aprilu 2023. godine, koji je prouzrokovao užasno nasilje, sistematske pljačke i šokantna zlostavljanja.

Kada su se borbe proširile na novo sklonište za siročad u Vad Madani, u centralnom Sudanu, oni koji su preživeli pobegli su u Kasalu.

Kada sam zamolio 13-godišnjeg Mahmuda da poželi želju, odmah se nasmejao.

„Želim da budem guverner države kako bih mogao da budem glavni i da obnavljam uništene kuće”, odgovorio je on.

Najveći dar za 11 miliona Sudanaca koji beže iz jednog u drugo utočište bio bi povratak u ono što je ostalo od njihovih domova i na stari način života.

Za sada, vode svakodnevnu borbu da pronađu hranu i prežive.

A snabdevanje hranom je težak zadatak i za humanitarne organizacije, među kojima je UN.

Posle četvorodnevnih sastanaka sa visokim zvaničnicima koje je Flečer imao u Port Sudanu, na severoistoku zemlje, načelnik vojske general Abdel Fatah el Burhan objavio je na društvenoj mreži Iksu da je dozvolio UN-u da uspostave više centara za snabdevanje hranom i da koriste još tri regionalna aerodroma za isporuku pomoći.

Neke od tih dozvola date su ranije, ali neke predsavljaju napredak.

Novo saopštenje je usledilo nakon što je Svetskom programu za hranu UN-a (VFP) dozvoljen pristup pogođenim zajednicama iza linija koje kontroliše RSF, među kojima je kamp Zamzam u oblasti Darfuru, u kome je smešteno oko pola miliona ljudi i gde je nedavno proglašena glad.

„Mesecima smo se trudili da dođemo do ovih zajednica”, kaže Aleks Marianeli, koji vodi aktivnosti VFP-a u Port Sudanu.

U skladištu VFP-a, sudanski radnici pevaju dok utovaruju u kamione kutije hrane koje se upućuju u najugroženija područja.

Marianeli kaže da nikada nije radio u tako teškom i opasnom okruženju.

U humanitarnoj zajednici neki kritikuju UN, govoreći da su im ruke vezane jer je general Burhan priznat kao de fakto vladar Sudana.

„General Burhan i njegova vlast kontrolišu te kontrolne punktove i sistem izdavanja dozvola i pristupa”, kaže Flečer.

„Ako želimo da idemo u te oblasti, moramo time da se bavimo”.

On se nada da će i RSF staviti ljude na prvo mesto.

„Ići ću bilo gde i razgovarati sa bilo kim samo da se omogući dostava ove pomoći i da se spasu životi ljudi”, naglašava Flečer.

U nemilosrdnom ratu u Sudanu, sukobljene strane se optužuju da koriste glad kao oružje, kao i seksualno nasilje koje UN opisuju kao „epidemiju” u zemlji.

Poseta UN-a se poklopila sa „16 dana aktivizma”, svetskom kampanjom za zaustavljanje nasilja nad ženama.

Događaj u kampu za raseljena lica u Port Sudanu, prvom koji je uspostavljen po izbijanju rata, bio je posebno potresan.

„Treba da uradimo više, moramo da uradimo više”, obećao je Flečer, koji je odustao od pripremljenog govora dok je stajao pod baldahinom pred mnogim sudanskim ženama i decom koji su aplaudirali i kukali za pomoć.

Pitala sam neke žene koje su ga slušale šta misle o njegovoj poseti.

„Zaista nam je potrebna pomoć, ali glavni posao bi trebalo da obave sami Sudanci”, kaže Romisa, koja radi za lokalnu humanitarnu grupu i prepričava njeno mučno putovanje iz Kartuma na početku rata.

„Ovo je vreme kada narod Sudana treba da bude ujedinjen”.

Sudanci pokušavaju da urade mnogo onim malo što imaju.

U jednostavnom dvosobnom skloništu, u sigurnoj kući nazvanoj Šama ili „sveća”, ima malo svetlosti za zlostavljane neudate žene i siročad.

Nur Husein el Sevati, poznata kao Mama Nur, koja je otvorila sklonište, takođe je živela u sirotištu Majgomi.

I ona je morala da pobegne iz Kartuma da zaštiti one o kojima se starala.

Jedna žena koja je sada u njenom skloništu je silovana pre rata, a zatim je oteta i ponovo silovana.

Čak je i nestrašiva Mama Nur sada dostigla tačku pucanja

„Tako smo iscrpljeni. Potrebna nam je pomoć”, kaže ona.

„Želimo da osetimo miris svežeg vazduha.

„Želimo da osetimo da još uvek ima ljudi na svetu kojima je stalo do nas, stanovnika Sudana”.

• „Nevidljiva trudnoća”: Razotkrivanje prevare povezane sa trgovinom decom
• Opasan put kroz Saharu u potrazi za boljim životom
• Operacija kao put oporavka posle ženskog obrezivanja: „Sada znam kakav je osećaj biti kompletna žena”

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.05.2024)