Ko su kandidati za predsednika Hrvatske i šta su rekli o Srbiji

Glasači u Hrvatskoj treći put ove godine izlaze na birališta - posle parlamentarnih u aprilu i evropskih izbora u junu, nešto više od 3,5 miliona ljudi će odlučiti o budućem predsedniku zemlje 29. decembra.

Na osmim predsedničkim izborima otkako je Hrvatska proglasila nezavisnost, biće osam imena na glasačkom listiću.

Prema procenama, nijedan od kandidata neće moći da računa na pobedu u prvom krugu glasanja.

Ukoliko nijedan od kandidata ne osvoji većinu glasova izašlih na birališta, dve nedelje kasnije biće održan drugi krug.

U drugom krugu bi, kao i na izborima 2019, mogli da se nađu kandidati dve najveće rivalske stranke - aktuelni predsednik Zoran Milanović iz Socijaldemokratske partije (SDP) i Dragan Primorac iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), pokazuju predizborne ankete.

Ovlašćenja predsednika nisu velika, ali je funkcija simbolički važna - predstavlja zemlju u inostranstvu, vrhovni je komandant Oružanih snaga, raspisuje izbore za Hrvatski sabor i referendume i izvršnu vlast deli sa vladom.

• Izbori u Hrvatskoj: HDZ ostala najjača stranka, novi problemi za predsednika Milanovića
• Kako će ishod izbora u Hrvatskoj uticati na život ljudi
• Kako su dva susedna sela na severu Hrvatske postala bastioni večitih političkih rivala

Drugi krug izbora, ukoliko ga bude, biće održan 12. januara.

Upoznajte osam kandidata za predsednika Hrvatske koja je 2013. godine postala 28. članica Evropske unije.

Miro Bulj - 'Na braniku Hrvatske'

Miro Bulj, aktuelni gradonačelnik Sinja u Dalmaciji, poznat je po desničarskim stavovima.

Kandidat konzervativne desne koalicije Most za sebe kaže da je čovek iz naroda koji želi da zaštiti radnike, penzionere i siromašne.

Gorući problem u zemlji su, tvrdi, migranti koje iz Nemačke, Švajcarske i drugih zapadnih država vraćaju u Hrvatsku.

„Mislim da je vreme da se brani interes Hrvatske, a uvek sam bio na braniku", obrazložio je Bulj kandidaturu.

U politici je od 2015. godine, kada je kao poslanik ušao u Hrvatski sabor, a kao 19-godišnjak učestvovao je u ratu posle raspada Jugoslavije 1990-ih.

Poznat je po uzvikivanju ustaškog pozdrava 'Za dom spremni' u Saboru i predlogu da svi poslanici u crnogorskom parlamentu koji su glasali za Rezoluciju o genocidu u logorima Jasenovac, Dahau i Mathazen proglase nepoželjnim u Hrvatskoj.

Predsednika Srbije Aleksandra Vučića optužuje da nastavlja velikosrpsku politiku 1990-ih.

Tomislav Jonjić - 'Za Hrvatsku naših pobeda'

Tomislav Jonjić, istoričar, nekadašnji diplomata i pisac i učesnik u ratu, nezavisni je kandidat, iako blizak nacionalističkoj desnoj partiji HSP.

Obećava da će se, ako bude izabran suprotstaviti „totalitarnom, jugoslovenskom i globalističkom duhu", za koji tvrdi da vlada Hrvatskom.

Zagovara decentralizaciju, reformu političkog i izbornog sistema, ograničeno jačanje predsedničke uloge i institut referenduma.

Podržava čvrstu saradnju unutar NATO-a, jačanje oružanih snaga i evropske integracije sve dok ne ugrožavaju hrvatsku slobodu i nezavisnost i protivi se „nekontrolisanim migracijama".

Ivana Kekin - 'Predsednica nove generacije'

Psihijatarka Ivana Kekin, kandidatkinja zeleno-leve stranke Možemo, nastupa pod sloganom Predsednica nove generacije.

„Predsednica Hrvatske mora da se zalaže za državu koja svim stanovnicima garantuje dobar i bezbedan život.

„Prisustvujemo krizi upravljanja institucija do te mere da ne rade u javnom interesu, što u praksi znači da nema jednakih mogućnosti za sve", rekla je nedavno supruga pevača popularne grupe Hladno pivo Mileta Kekina.

Najavljuje borbu za povećanje penzija, zaštitu žena od nasilja, odbranu javnih resursa, bezbednost i jasnu spoljnu politiku zemlje.

Njena stranka Možemo od 2021. godine upravlja glavnim gradom Hrvatske, a na parlamentarnim izborima 2024. godine osvojila je oko devet odsto glasova.

Kekin je medicinu zamenila politikom 2020, a u skupštinske klupe ušla je godinu dana kasnije.

• „Nije EU učiteljica, a mi mali đaci": Šta je Hrvatska dobila od članstva u Evropskoj uniji
• Zašto je izaslanik EU iz Hrvatske trn u oku Beograda
• Prevlaka, „crvuljak teritorije", kao mesto spoticanja Hrvatske i Crne Gore

Branka Lozo - 'Biram Dom'

Branka Lozo, profesorka na Grafičkom fakultetu, kandidatkinja je stranke desnice Dom i nacionalno okupljanje (DOMINO).

Višegodišnja političarka u prvi plan stavlja sigurne granice, zaštitu porodice, nacionalnih interesa i očuvanje hrvatske kulturne baštine.

Jedna od tačaka njenog izbornog programa je proglašenje kontroverznog hrvatskog nadbiskupa Alojzija Stepinca svecem.

Lozo se zalaže i za izgradnju spomen-doma za žrtve komunizma.

Kao predsednica će, kaže, štititi vojne i odbrambene interese zemlje, raditi na jačanju spoljnopolitičkih odnosa sa drugim zemljama, a prioritet joj i položaj Hrvata u Bosni i Hercegovini.

Zoran Milanović - 'Predsednik za predsednika'

Aktuelnog predsednika podržava njegova SDP, stranka levog centra, i nekoliko manjih partnerskih stranaka.

„Nastaviću da se suprotstavljam da jedna stranka i jedan čovek drmaju Hrvatskom i rade šta hoće", izjavio je aludirajući na premijera Andreja Plenkovića i Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ).

Na početku kampanje je natuknuo da mu je „ovo poslednja" politička kampanja.

„Nema više. Ovo je poslednji tango, nadam se sa stilom."

Nekadašnji premijer Hrvatske je dvaput sa strankom gubio parlamentarne izbore, nakratko se povukao iz političkog života, ali se na velika vrata vratio 2019, kada je na predsedničkim izborima pobedio Kolindu Grabar-Kitarović.

Poznat je po nesvakidašnjim medijskim nastupima i slikovitim obraćanjima biračima.

Na jednom od predizbornih skupova poručio je da „nećemo biti ničije pudlice i lutke".

Uvrede je razmenio i sa Draganom Primorcem, kandidatom HDZ-a, koji ga je na jednom skupu nazvao „kokoškom".

„Okej, kokoška sam, ne znam kako njega doživljavaju. Lažan je kao novčanica od 13 evra, dosadan kao prijateljska utakmica."

Njegova višegodišnja netrpeljivost sa Plenkovićem zasenila je aprilske parlamentarne izbore.

Sukob je dodatno rasplamsan Milanovićevom iznenadnim raspisivanjem izbora i najavom da će se kao kandidat SDP-a - čiji je lider bio sve do 2020, kada je postao predsednik - kandidovati za premijera Hrvatske.

Slučaj je stigao i do Ustavnog suda koji je odlučio da Milanović ne može da se kandiduje za premijera dok je predsednik zemlje.

Vladini zvaničnici ga često optužuju da je proputinovski nastrojen, delimično što se protivi pomaganju Ukrajini i slanju hrvatskih vojnika na front.

• Predsednički izbori u Hrvatskoj: Novi politički život Zorana Milanovića
• „Kremljenko“ protiv „Udbašenka“: Hrvatski izbori u senci sukoba premijera i predsednika
• Iza kulisa izborne kampanje u Hrvatskoj

Dragan Primorac - 'Za novog predsednika koji ujedinjuje'

Kandidat sa podrškom HDZ-a, najdugovečnije partije u zemlji, Dragan Primorac, pedijatar, forenzičar, genetičar i nekadašnji je ministar obrazovanja, koji obećava da će nacionalna bezbednost i jačanje vojske biti prioritet ukoliko osvoji mandat.

Primorcu ovo nije prva predsednička kandidatura - 2009. je učestvovao kao nezavisni kandidat, zbog čega su ga izbacili iz HDZ-a.

Tada je govorio da je predsednik kojeg „niko ne drži u šaci, ali je ispao već posle prvog kruga".

Hrvatsku danas, kaže, želi da napravi „boljim mestom za život, gde će biti sigurnije".

„Ona je u ovom trenutku razjedinjena, podeljena i vrlo loše pozicionirana u svetu, jer je odlazeći predsednik učinio sve da se to dogodi.

Tvrdi da Milanović „šteti ugledu zemlje u inostranstvu i nije ga mnogo briga zbog toga."

I njemu je položaj Hrvata u BiH jedno od ključnih spoljnopolitičkih pitanja, a potom i odnosi sa nekadašnjim republikama bivše Jugoslavije.

• Ministar zdravlja Hrvatske uhapšen, pa smenjen, tereti se za korupciju
• Hrvatsko proleće: Buđenje nacije koje je uzdrmalo Jugoslaviju

Marija Selak Raspudić - 'Više od karaktera'

Marija Selak Raspudić, doktorka filozofije i nekadašnja novinarka, nezavisna je kandidatkinja koja se zalaže za jačanje predsedničkih ovlašćenja, između ostalog i uvođenja veta.

„Stvorena je slika da je uloga predsednika postala suvišna u hrvatskom društvu.

„Predsednik bi trebalo da bude snažan glas ljudi koji će okupljati stručnjake, nametati teme i nuditi konkretna rešenja koje će potom ponuditi institucijama", izjavila je.

Kaže da će se boriti veća ulaganja u vojsku, jačanje veza sa hrvatskom dijasporom, rešavanje spornih pitanja sa Srbijom, ali i prava Hrvata u Bosni i Hercegovini, za nju jedno od najvažnijih pitanja spoljne politike države.

U politiku je ušla 2020. kao poslanica desne stranke Most, jer je, kako je tada izjavila, demokratija u Hrvatskoj ugrožena, a Saboru ugled srozan.

Tokom mandata oštro je kritikovala HDZ, ali i stranke leve orijentacije.

Pred izbore za Evropski parlament u junu 2024. napustia je Most i od tada nastupa kao nezavisna poslanica u parlamentu.

Niko Tokić Kartelo - 'Hrvatska na prvom i pravom mestu'

Zagrepčanin Niko Tokić Kartelo je nezavisni kandidat a politika mu je, kako kaže, hobi koji donosi konkretne promene.

Rezultati istraživanja javnog mnjenja mu nisu naklonjeni ali se, bar na tren, ovaj preduzetnik izdvojio od ostalih takmaca.

„Mama, uspeo sam. Biću kandidat, biću predsednik Republike Hrvatske", rekao je uz suze kada mu je javljeno da će učestvovati u trci.

Otac dvoje dece i deda četvoro unučadi obećava da će se zalagati za demografsku obnovu i razvoj, jer je to pitanje opstanka nacije i protivi se širenju rodne ideologije među maloletnicima.

Smatra da Hrvatska treba da vodi suverenističku državnu politiku koja će joj obezbediti dostojno mesto u Evropskoj uniji i NATO-u.

Veruje da Hrvatska može da bude vodeći autoritet za proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan i da bi trebalo više da sarađuje sa državama koje se zalažu za jasnu kontrolu državnih granica.

Nije mu bliska ni zelena politička agenda, i kaže da budućem predsedniku Hrvatska mora da bude na prvom i pravom mestu.

Učestvovao je i na izborima za gradonačelnika Zagreba 2021, ali je po broju glasova bio poslednji.

TV debata: Odgovori predsedničkih kandidata o putu Srbije ka EU

U ponedeljak, 23. decembra uveče, održana je televizijska debata svih predsedničkih kandidata u Hrvatskoj.

Jedno od pitanja je bilo: Treba li Srbiji blokirati put u EU dok ne bude rešeno pitanje nestalih i ratne odštete?

Bulj: „Trebalo bi blokirati bilo kakve pregovore o ulasku Srbije u EU dok se ne reši ratna odšteta i popis svih nestalih. Srbiju blokirati u bilo kakvim pregovorima, to je načelo".

Jonjić: „Apsolutno bih se protivio ulasku Srbije u EU dok se Beograd ne izvini za velikosrpsku agresiju i za zločine u Hrvatskoj i BiH. To nije samo pitanje Srbije, nego i pitanje Plenkovićeve vlade. Silan novac se odvaja za takozvane srpske kulturne centre".

Tokić Kartelo: „Ja nisam protiv veta niti blokiranja, ali sam za razgovor. Hrvatska ima priliku da postane lider u pregovorima oko ulaska BiH ili Srbije u EU. To treba iskoristiti, razgovarati, rešavati probleme. Kad pitate Srbe, oni ne žele u EU. Čime bismo mi mogli da ucenjujemo, ne znam, ničim".

Kekin: „Pitanje nestalih je jedna od ključnih tema. Hrvatskoj je strateški interes da u Srbiji na vlasti bude građanska i demokratska opcija, što (predsednik Aleksandar) Vučić nije. Ovih dana vidimo kakvu snagu imaju građani Srbije koji protestuju protiv Vučića. Takvim građanima treba da damo podršku".

Lozo: „Sa Srbijom je problem što oni ne žele da uđu u EU nego nas vuku za nos i izigravaju, što im istorijski jako dobro ide. Treba da priznaju da su imali logore na teritoriji Hrvatske, da kažu gde su nestali, vrate kulturno blago, arhive. Onda je nultno stanje i možemo početi razgovarati. Tu je i politika 'srpskog sveta' koja se agresivno uvlači u Hrvatsku i druge zemlje u okruženju. To finansira i hrvatska vlada".

Milanović: „Gde sam bio kad sam išao kod Dodika pre godinu dana? Bio sam na obeležavanju oslobođenja Jajca, bilo je prekrasno, a onda sam se zaputio tamo gde idu Plenković i Čović zato što je to čovek s kojim se razgovara. Razgovara se i s Vučićem, međutim Srbija sama mora da se odredi. Srbija nam je sused, jako važan trgovinski partner, mi imamo robni izvoz samo u tri države dominantno - Slovenija, BiH i Srbija. Ako budu sarađivali, rešenje se može naći".

Primorac: „Hrvatska će biti otvorena prema svim susedima na putu u EU, ali uz uslove: otvaranje arhiva nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, vukovarska bolnica, gde leže kosti hrvatskih ljudi. Zbog sebe i zbog budućnosti moramo učiniti sve da do tih podataka dođemo. Što se tiče Milanovića i (predsednika Republike Srpske) Dodika, on je pod američkim sankcijama...".

Selak Raspudić: „S glinskim huškačem nema pregovora. Neki dan je šetao po Dubrovniku i nama govorio o agresiji na Srbiju", aludirajući na učešće Vučića na samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa počekom oktobra.

Izvor: Index.hr

• Alojzije Stepinac: Svetac ili zločinac koji deli Balkan
• Ivo Goldštajn: Šta su mitovi, a šta istine o odnosima Srba i Hrvata u Drugom svetskom ratu
• Operacija Oluja: Kamen spoticanja u odnosima Srbije i Hrvatske

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.26.2024)