Održana komemoracija sa državnim počastima za Džimija Kartera u Vašingtonu

Stotine ljudi prisustvovale su danas komemoraciji za 39. predsednika SAD Džimija Kartera, u Nacionalnoj katedrali u Vašingtonu, prenosi Glas Amerike. Komemoracija je počela unošenjem kovčega sa Karterovim telom, obavijenog američkom zastavom. Svi Karterovi naslednici u Beloj kući koji su živi - Bil Klinton, Džordž Buš mlađi, Barak Obama, Donald Tramp i Džozef Bajden - prisustvovali su komemoraciji. Današnji skup ponudio je neobičan trenutak ljubaznosti za polarizovanu zemlju. Bivši predsednik Barak Obama i novoizabrani predsednik Donald Tramp, politički rivali koji su se godinama napadali, sedeli su jedan pored drugog i razgovarali nekoliko minuta, čak i se smejali, navodi Asošiejted pres. Od Kartera su se oprostili i potpredsednica SAD Kamala Haris sa suprugom, izabrani potpredsednik SAD Džej Di Vens, bivši potpredsednik SAD Majk Pens, kanadski premijer u ostavci Džastin Trudo. Dok je Tramp išao na svoje mesto pre početka službe, rukovao se sa Majkom Pensom u retkoj interakciji sa svojim bivšim potpredsednikom. Njih dvojica su se posvađali zbog Pensovog odbijanja da pomogne Trampu da preokrene svoj izborni poraz od Bajdena pre četiri godine. Potpredsednica Kamala Haris, koja je izgubila od Trampa u novembru, ušla je nakon toga i nije viđena u interakciji sa njim. Mišel Obama, bivša prva dama, nije prisustvovala. Predsednik SAD Džo Bajden održao je posmrtni govor koji je počeo pričom o tome kako su se on i njegova supruga Džil upoznali sa Karterovima 1970-ih, dok je Bajden još bio senator. "On je imao karakter, karakter, karakter. I taj karakter je bio njegova sudbina i sudbina ove zemlje. Karakter koji je učinio život dobrim i svrsishodnim. Prijateljstvo sa Karterom me je naučilo da je karakter važniji od funkcije i moći koju imamo", dodao je on. "Imamo obavezu da ne gajimo mržnju i da ustanemo protiv zloupotrebe vlasti. Nije reč o tome da treba da budemo savršeni, jer niko od nas to nije. Ali treba da se zapitamo da li radimo ispravne stvari, koje vrednosti nas pokreću?", rekao je predsednik SAD koji uskoro odlazi sa funkcije. Bajden, kome mandat ističe za 11 dana, rekao je da je Karter bio veliki vernik i patriota, da je "verno služio Bogu i narodu". Podsetio je da je Džimi Karter bio i borac za ljudska prava, nuklearni inženjer, bivši pripadnik mornarice i uzgajivač kikirikija na farmi. "Karter je dao primer šta se radi posle predsedničkog mandata i svima je pokazao kako karakter i vera utiču i na nas i na druge", kazao je Bajden."Hvala Karterovoj porodici što je podelila Džimija sa Amerikom i celim svetom". Džejson Karter, unuk nekadašnjeg predsednika, kazao je da je njegov deda bio "običan čovek iz malog grada koji nikada nije zaboravio odakle je došao i ostao je veran svojim principima". Podsetio je i da je Karter radio na pitanjima čiste energije, životne sredine, ljudskih prava, borbi protiv bolesti i siromaštva. "Za svojih 49 godina nikada nisam video da postoji razlika između njega kao privatne osobe i predsednika. Za mene je to definicija integriteta", kazao je. Karter je umro 29. decembra u 101. godini, živeći toliko dugo da su dva hvalospeva napisali ljudi koji su umrli pre njega — njegov potpredsednik Volter Mondejl i njegov prethodnik u Beloj kući Džerald Ford. Karter je pobedio Forda 1976, ali su predsednici i njihove žene postali bliski prijatelji, navodi AP. Na komemoraciji je govorio i sin Karterovog prethodnika, republikanskog predsednika Džeralda Forda - koji je pročitao posmrtni govor svog oca napisan za Kartera. Ford je preminuo 2006. godine. "Tokom našeg izbornog takmičenja 1976. Džimi je znao moje slabosti i iskoristio ih je. Ali, posle tih izbora rođeno je jedno veliko prijateljstvo. Prijateljstvo koje je prevazilazilo politiku. Zaboravili smo šta smo jedan o drugom rekli u jeku političke borbe", rekao je Stiven Ford čitajući deo iz govora svog oca. Ted Mondejl, sin Karterovog potpredsednika Voltera Mondejla, takođe je pročitao govor koji je njegov otac napisao za Kartera."Iako smo bili samo četiri godine u Beloj kući mnogo smo postigli. Bili smo marker za pravdu i pristojnost. Karter je bio čovek od reči", piše u govoru Voltera Mondejla koji je čitao njegov sin. Danas se završava šestodnevna sahrana koja je počela u Plejnsu u Džordžiji, gde je Karter rođen 1924. godine, proživeo veći deo svog života i umro. Odavanje počasti je nastavljeno u Atlanti i Vašingtonu, gde je telo Kartera, bivšeg mornaričkog oficira, inženjera i uzgajivača kikirikija, bilo od utorka, navodi Glas Amerike. Posle komemoracije u Nacionalnoj katedrali u Vašingtonu, Karterovi posmrtni ostaci biće vraćeni u vojnu bazu Endrjuz, odakle će avion poleteti za Atlantu u Džordžiji. Karter će biti sahranjen u rodnom mestu Plejns, uz suprugu Rozalin koja je umrla 2023. godine. U četvrtak u 7.00 po lokalnom vremenu završilo se dvodnevno odavanje pošte Karteru na Kapitol hilu, gde su desetine hiljada ljudi došle da poslednji put pozdrave predsednika. Džimi Karter je preminuo u 101. godini 29. decembra 2024. U Beloj kući je bio od 1977. do 1981. kada je izbore izgubio od republikanca Ronalda Regana. Predvodio je zemlju tokom četiri turbulentne godine. Rastuća inflacija i rastuća nezaposlenost poremetili su domaće prioritete njegove administracije. Pobede u spoljnoj politici ostvario je mirovnim sporazumom između Egipta i Izraela i ugovorom o Panamskom kanalu. Međutim, talačka kriza u Iranu dominirala je njegovim poslednjim godinama u Beloj kući i doprinela porazu na izborima 1980. godine. Ali, Karter je voleo da kaže da je kraj njegovog mandata 1981. bio početak novog života, tokom kog je putovao po svetu "boreći se protiv bolesti, gradeći nadu i gradeći mir". "Ispostavilo se da je to za mene i moju suprugu Rozalin otvorilo novu arenu uzbuđenja i nepredvidivosti, i avanture, i izazova, i zadovoljstva", rekao je on za Glas Amerike. Kao vodeće figure Karter centra, Džimi i Rozalin su putovali u više od 80 zemalja posmatrajući problematične izbore, posredujući u sporovima i boreći se protiv bolesti. Zahvaljujući aktivnom životu posle Bele kuće Karter je dobio Nobelovu nagradu za mir 2002. godine.

(Beta, 09.01.2025)