Konfuzija u školama u Srbiji: Prekid rada, inspekcije i protesti

Kako se završilo prvo polugodište, tako se ušlo i u drugo - haotično.

Kao i prethodnih dana, i u četvrtak, 23. januara od oko 1.700 osnovnih i srednjih škola u Srbiji pojedine rade normalno, u drugima su časovi skraćeni, a u nekima se nastave uopšte nema.

U pojedinim školama časove drže samo neki nastavnici, dok su drugi obustavili rad.

Prosvetni radnici u Srbiji više meseci iskazuju nezadovoljstvo zbog plata i ukupnim položajem u društvu, a novi protesti usledili su posle dogovora reprezentativnih sindikata sa Vladom Srbije počekom ove godine.

Uz zahteve za boljim položajem i dostojanstvom profesije, pojedini prosvetari podržavaju i studente koji skoro dva meseca blokiraju fakultete u Srbiji, tražeći pre svega utvrđivanje krivične odgovornosti za pad nadstrešnice nedavno rekonstruisane železničke stanice u Novom Sadu kada je 1. novembra poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.

Oprečni su podaci pojedinih sindikata i Ministarstva prosvete koliko škola radi, a koliko je obustavilo nastavu.

Ministarstvo prosvete tvrdi da je u sredu nastava održavana u 97 odsto škola, dok iz škola, kao i nereprezentativnih sindikata koji učestvuju u obustavi rada, stižu informacije da je u nekom vidu protesta, potpunoj obustavi ili skraćenju časova na 30 minuta, više od polovine škola u Srbiji i da se taj broj povećava.

Ministarstvo prosvete je naložilo inspekcijski nadzor u školama gde je nastava obustavljena ili gde su skraćeni časovi, iako ima inspektora koji su odbili ovu naredbu.

Iako kaže da se nastava održava u 97 odsto škola u Srbiji, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavljuje produžetak školske godine i odlaganje mature.

U Srbiji ima oko 500.000 osnovaca i oko 240.000 srednjoškolaca, podaci su Ministarstva prosvete sa početka školske 2024/25. godine, prenela je agencija Beta.

• Šta je generalni štrajk i da li je moguć u Srbiji
• Šta se dešava u Vazduhoplovnoj akademiji u Srbiji u 100, 300 i 500 rеči
• 'Školski čas u zadnji čas': Protesti srednjoškolaca i studenata širom Srbije

Prosvetna inspekcija ne može da uđe u sve škole

Dok iz Ministarstva prosvete kažu da će inspekcije nastaviti da obilaze škole koje ne rade ili rade delimično, pojedini đaci i roditelji okupljaju se ispred obrazovnih ustanova i daju podršku nastavnicima koji protestuju.

Ministarka prosvete kaže da blokade u prosveti nisu predviđene zakonom i da svi koji u njima učestvuju moraju da budu svesni posledica.

Niz je primera gde su roditelji i đaci sprečili prosvetne inspektore da uđu u škole kako bi izvršili kontrolu.

Tako je u četvrtak, 23. januara bilo u Gimnaziji u Čačku, kao i u Gimnaziji i Ekonomskoj školi u obližnjem Gornjem Milanovcu, rekao je agenciji Beta predsednik gradskog Sindikata obrazovanja Vladimir Milisavljević.

Dve inspektorke iz Zrenjanina ranije su odbile da postupe po nalogu Ministarstva, obrazloživši u pismu da bi time „dovele u pitanje funkcionisanje celokupnog proseca obrazovanja", preneo je N1.

I dalje nejasno koliko škola (ne)radi

U većini beogradskih gimnazija i nekim srednjim školama ni danas nema nastave, kao i u nekim osnovnim školama.

Slično je u Nišu - od četiri gimnazije, tri su proglasile blokadu, prenela je Radio-televizija Srbije.

Učenici završnog razreda srednjih škola za petak, 24. januar najavili su da će održati 15-minutno odavanje pošte stradalima u novosadskoj tragediji na kružnom toku kod opštine Novi Beograd, i potom krenuti ka Ušću gde će blokirati kružni tok.

Planiraju i protestnu šetnju.

Početkom ove nedelje, u Beogradu je organizovan i protest prosvetara u centru grada, uz podršku gimnazijalaca, studenata i pojedinih roditelja đaka.

Na skupu su uzvikivali: 'Generalni štrajk'.

U Novom Sadu takođe traje obustava rada u pojedinim školama, a nastavljeni su i protestni skupovi, prenosi Radio 021.

Dušan Pavlović, direktor subotičke gimnazije „Svetozar Marković", podneo je ostavku u sredu uveče na sednici Školskog odbora, javila je N1.

Pogledajte fotografije sa protesta širom Srbije

Šta smeta prosvetarima

Nezadovoljni materijalnim i društvenim položajem, sindikati su počeli proteste u septembru 2024. godine i od tada su bili na ulicama, radili skraćeno po 30 minuta ili prekidali nastavu na jedan dan, dok su pregovori sa državom zapadali iz jednog u drugi ćorsokak.

Njihovi protesti su se od novembra poklopili sa višenedeljnim studentskim blokadama, pokrenutih zbog tragedije u Novom Sadu 1. novembra kada je u padu nadstrešnice na nedavno rekonstruisanoj železničkoj stanici poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.

„Podržavam nastavnike.

„Pokazali smo podršku ukoliko trpe pritiske da mimo vlastite volje nastave polugodište", kaže Milica Bursać, majka učenika petog razreda iz Beograda.

• Povećanje plata: Šta čeka nastavnike, a šta spremačice
• Štrajk u školama u Srbiji: Šta kažu nastavnici, a šta roditelji đaka
• Nasilje nad nastavnicima u Srbiji: Kako ih zaštititi

Ko je šta dogovorio, a ko nije

Sindikati su tražili da se početna plata nastavnika i republički prosek, koji su razlikovali za oko 10.000 dinara izjednače od početka 2025, na šta je vlada odgovorila izmenom propisa o obračunu zarade, po kojima će, kako tvrdi, zahtev biti ispunjen u oktobru 2025.

Prosečna bruto zarada za oktobar 2024. godine bila je 136.173 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 98.538 dinara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Povećanjem plate u oktobru 2025, početna plata nastavnika dostići će očekivani republički prosek, kaže Srđan Slović, predsednik reprezentativnog Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost", za BBC na srpskom.

Usvajanje uredbe kojom se omogućava povećanje zarada u martu i oktobru bio je uslov da škole u ponedeljak, 20. januara počnu normalno da rade, objašnjava.

On veruje da „postoje nezadovoljni pojedinci, koji su glasni, ali koji su u manjini".

„Ponuda vlade nije ni blizu ispunjenja zahteva prosvetnih radnika, niti postoje bilo kakve garancije da će obećano biti i ostvareno", kaže Aleksandar Vinić, predsednik Sindikata obrazovanja Čačak (SOČ), za BBC na srpskom.

SOČ je član reprezentativne Unije sindikata prosvetnih radnika koji je bio protiv prihvatanja ponude vlade.

Forum beogradskih gimnazija je kao član reprezentativnog Sindikata radnika u prosveti Srbije bio protiv ponude vlade.

Ovim što nam je ponuđeno, nećemo dobaciti do prosečne plate 2025, a možda ni u januaru sledeće godine, kaže Ana Dimitrijević iz FBG.

• Nastavnici u Srbiji na proveri, roditelji ocenjuju
• Jedan dan u „školi na točkovima" na istoku Srbije
• „Zar su moja deca manje važna": Besplatni udžbenici u Beogradu, ali ne i u celoj Srbiji

Šta je traženo, a šta ponuđeno?

Jedan od ključnih zahteva sindikalnih protesta bio je da plata nastavnika početnika bude jednaka republičkom proseku zarada od 1. januara 2025.

Sindikati su isticali da se na ovo vlada obavezala ranijim potpisanim protokolom.

Posle višemesečnih pregovora i različitih predloga, država je ponudila da se izmenom Uredbe o koeficijentima za obračun plata zaposlenih u javnim službama, uveća koeficijent zarada za pet odsto za mart i još pet odsto u oktobru 2025. godine.

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević najavio je i povećanje plata od sedam odsto u januaru 2026.

Paralelno teku i razgovori oko izmena Kolektivnog ugovora kojima bi bilo dodatno osigurano da plata prosvetnih radnika prati republički prosek, navode reprezentativni sindikati.

„Kolektivni ugovor je sistemsko rešenje kojim bi se država obavezala da ako plata padne ispod proseka pregovara i uskladi zaradu sa republičkim prosekom", kaže Slović.

• Iznenadni kraj polugodišta: Roditelji ljuti, sindikati poručuju da neće zaključivati ocene
• „Posle nekog vremena, digneš ruke": Zašto u Srbiji nastavnici neće na zamenu u škole
• Od „ponosne" do „ponižavajuće" profesije: „Posao učitelja mora da se voli”

Ko je pregovarao sa vladom?

Proteste i pregovore sa Vladom Srbije vodila su četiri reprezentativna sindikata - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost" i Sindikat radnika u prosveti Srbije.

Da bi sindikat bio reprezentativan, mora da ispuni više uslova, među kojima je i da ima potreban broj članova - da okuplja najmanje 15 odsto zaposlenih.

Reprezentativnost omogućava sindikatu da pregovara o poboljšanju prava zaposlenih i kolektivnom ugovoru.

Pored četiri reprezentativna sindikata, u Srbiji je po organizovanim akcijama vidljiv i Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije, koji se protivio načinu na koji su vođeni pregovori sa vladom tokom prethodnih meseci.

• Ko sve protestuje u Srbiji i zbog čega
• BBC na blokadama fakulteta: „Mislim, dakle protestujem"
• Protesti u Srbiji: Nekad studenti, danas profesori, ponovo na ulici

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.23.2025)