Fejsbuk slavi 21. rođendan: Od najboljeg prijatelja do zidnih novina 21. veka

Neko ko je rođen u Americi istog dana kada je osnovan Fejsbuk danas postaje punoletan i može da naruči alkoholno piće, uđe u klub ili podnese zahtev za usvajanje deteta.

Ali prosečan 21-godišnjak najverovatnije nema profil na ovoj društvenoj mreži.

„Zašto bih objavljivao nešto o sebi na Fejsbuku kada su mi tamo mama, tata, babe i tetke, pa da mi šalju zahteve za prijateljstvo", kaže Andrej Obradović, osamnaestogodišnjak iz kanadskog grada Vindzora.

Bez obzira na manjak popularnosti među mladima kompanija Meta, vlasnik Fejsbuka, ali i platforme Instagram i čet aplikacije Votsap, nema razloga za brigu.

Sa više od tri milijarde korisnika širom sveta, Fejsbuk je i dalje najpopularnija društvena mreža na planeti.

U Srbiji, više od 80 odsto stanovnika koji koriste Internet ima profil na društvenim mrežama, a najviše ih je na Fejsbuku.

Svaki drugi korisnik Fejsbuka u Srbiji ima više od 40 godina, pokazuju podaci iz 2023.

U svetu najviše raste broj korisnika između 45 i 65 godina, iako su na ovoj mreži i dalje najprisutniji oni između 25 do 34 godine.

• Meta ukida nezavisne moderatore za proveru činjenica

• Osnivač Fejsbuka se kaje što se povinovao Bajdenovom „pritisku" zbog kovida
• Fejsbuk je plodno tlo za lažne vesti i teorije zavere - istraživanje

Među njima je i Dunja Nešović, 30-godišnjakinja iz Beograda, a trenutno doktorantkinja komunikacija na Konkordija univerzitetu u Montrealu.

„U ekosistemu društvenih medija, Fejsbuk doživljavam kao napušteni tržni centar, leglo dezinformacija i deponiju bizarnih tvorevina veštačke inteligencije.

„Ali znam da postoje razne (mikro) subkulture koje opstaju na Fejsbuk grupama što svesrdno podržavam," kaže za BBC na srpskom.

Kako povezati drugare i usput se obogatiti

Te sada davne 2004. godine, Amerika je vodila ratove u Avganistanu i Iraku, a Evropska unija se uvećala za deset članica.

Najviše se čitao Da Vinčijev kod Dena Brauna, a gledao drugi deo animiranog filma Šrek, ljubitelji Prijatelja i Seks i grada dočekali su poslednje sezone, a novu televizijsku eru je najavila premijera serije Izgubljeni (Lost).

Gugl je „izbacio" Džimejl (Gmail), mladi su najviše provodili vremena na stranici Majspes (MySpace), a student na Harvardu, Mark Zakerberg, otvorio je sajt TheFacebook, namenjen povezivanju studenata ovog prestižnog fakulteta.

U početku je Fejsbuk funkcionisao kao univerzitetska mreža, šireći se i na druge fakultete, da bi se dve godine kasnije otvorio ka svim zainteresovanim korisnicima.

Tri godine kasnije, 2007, postao je najpopularnija društvena mreža na svetu.

Mogli ste da pišete šta radite, kako se osećate, koja su vam interesovanja, da javno komentarišete tuđe statuse, gledate slike i saznajete koji će događaj vaši prijatelji ili poznanici atendovati narednog vikenda.

Pre pojave Fejsbuk četa (kasnije Mesindžera), ljude ste mogli samo da poukujete - iskoristite digitalni dlan da biste blago munuli drugog korisnika, podsećajući ga na vaše postojanje.

Mnogim korisnicima su prve godine ove mreže donele dosta uzbuđenja – Dunja Nešović ga je, po otvaranju naloga 2008, koristila za „povezivanje s ljudima, identitetski izraz i onlajn arhivu."

Danas uglavnom traži polovni nameštaj na delu sajta Fejsbuk marketplejs.

„Nakon kreativnih haosa mreža MySpace i Piczo, sećam se da mi je njegov ispeglani plavo/beli interfejs bio dosadan.

„Trebalo mi je vremena da se prilagodim ovoj mreži koja je zahtevala da redovno izveštavaš druge o tvom svakodnevnom životu", kaže Nešović.

Mreže sa kojima je odrasla naziva „mojom drugom prirodom", a danas joj predstavljaju predmet akademskog istraživanja.

„Teško da zamislim kako bi izgledao život (ili svet) u kom moj osećaj i praksa društvenosti nemaju digitalno postojanje."

Iste godine je profil na Fejsbuku otvorio Borko Vujić, farmaceut iz Beograda, nameravajući da promoviše hobi – DJ večeri po raznim klubovima.

Tako je i došao do 2.500 „prijatelja" od kojih većinu ne poznaje, jer su bili potencijalna publika za te događaje.

Iako ga je platforma „naterala" da njegov profil postane lični, još ga koristi sa entuzijazmom.

„Radim od kuće godinama, Fejsbujk se ispostavio kao jedina opcija društvenog konteksta tokom radnog vremena, to je meni kao zezanje u kancelariji," kaže.

Ne koristi Fejsbuk da bi izražavao stavove o društvenim pitanjima i njegov profil je poput malog magazina.

Najčešće postuje muzičke spotove koji rađaju nove razgovore, ali i različite crtice iz života, sa putovanja, pa i zapažanja iz kafana.

Najbliži krug njegovih prijatelja ne koristi društvene mreže, a na Fejsbuku „neguje diverzitet".

„To je najšarenija grupa ljudi, što mi je važno, među njima ima hiljadu onih sa kojima se ne slažem, čak i nekih antivaksera.

„Kroz njih se i ponajbolje informišem, jer onda moraš da razlučiš o čemu se tu zapravo radi", kaže.

Fejsbuk je 2009. godine uveo personalizovani njuzfid – korisnici više ne vide tuđe postove hronološkim redom, već sadržaj za koji algoritam ove platforme odluči da će najbrže ostvariti neku vrstu interakcije, lajkovaće post, staviće smajli s reakcijom ili kliknuti na link.

Mnogi istraživači smatraju algoritam problematičnim, jer su postovi koji imaju najviše reakcija oni koji se bave kontroverznim temama, pa deluje da su ekstremni stavovi najprisutniji.

To stvara „efekat zečije rupe" za korisnike, pogotovu mlađe, što može dovesti do štetnog ponašanja, smatraju zvaničnici Evropske komisije.

Zbog toga je i pokrenuta istraga protiv kompanije Meta.

Do sada je Fejsbuk optuživan širom sveta za širenje lažnih vesti i govora mržnje, nadzor korisnika i zloupotrebu ličnih podataka, kao i stvaranje digitalne zavisnosti kod korisnika.

Najveća mana Fejsbuka, tvrdi Nešović, jeste „postavljanje standarda za ekonomsku (i političku) eksploataciju digitalne društvenosti, koji se bazira na nadzoru i kontroli ponašanja.

Mana je i „ograničavanju kreativnosti i delovanja korisnika", smatra ona.

Iako Fejsbuk više nije toliko privlačan mlađima koji izgrađuju identitet u digitalnom svetu koliko Instagram ili TikTok, generacija Z ga koristi kao pouzdan alat u svakodnevnom životu.

„Nikad nisam ništa objavio na Fejsbuku, ali je zgodan za grupne četove sa ljudima s fakulteta ili za kupovinu i prodaju stvari na Marketplejsu," kaže Andrej Obradović.

Mark Zakerberg: Simpatični štreber je postao broligarh

Tokom 21 godine ljudi odrastu, promene stavove i životne ciljeve, a to važi i za nedavne preobražaje Marka Zakerberga.

U jednom trenutku najmlađi milijarder na svetu koji je sam stekao bogatstvo, Zakerberg je tvrdio da je njegov motiv za stvaranju Fejsbuka bila želja za povezivanjem ljudi, činivši tako svet otvorenijim mestom, a ne zarada.

O nastanku Fejsbuka snimljen je film Društvena mreža u režiji Dejvida Finčera 2010. godine.

Zakerberg je ocenio da je Džesi Ejzenberg, glumac koji ga je ovekovečio na platnu, „interesantno" izveo ulogu.

Kompanija Fejsbuk je izašla na berzu 2012. kada su prodate akcije u vrednosti od 16 milijardi dolara.

Zakerbeg je više puta svedočio pred američkim senatom zbog optužbi za zloupotrebu ličnih podataka, širenja govora mržnje i negativnih efekata na mentalno zdravlje mladih.

Usledile su promene politike privatnosti i uslova korišćenja mreža koje su u njegovom vlasništvu.

• Fejsbuk ne utiče negativno na mentalno zdravlje, pokazalo istraživanje
• „Fejsbuk bi i Hitleru dozvolio da se reklamira“
• Meta zabranila ruske medije

Novi američki predsednik Donald Tramp je pre skoro godinu dana Fejsbuk nazvao „narodnim neprijateljem."

Ali ubrzo je Zakerberg pozvan na večeru na Trampovo imanje Mar-a-Lago i samo par meseci kasnije, objavio je da će Meta ukinuti nezavisne moderatore za proveru činjenica.

To bi značilo da će sami korisnici uređivati sadržaj tako što će nuditi kontekst za objave na ovoj mreži.

Po Zakerbergu, nezavisni moderatori su „cenzurisali" previše sadržaja, dok će ovako biti podstaknuta veća sloboda govora.

Zakerberg se, gostujući kod popularnog podkastera Džoa Rogana, požalio kako savremenim korporacijama nedostaje „muške energije" jer su „u kulturnom smislu uštrojene".

Trampov prethodnik Džo Bajden izrazio je bojazan da Amerika postaje oligarhija, društvo u kojem „ekstremno bogatstvo, moć i uticaj ugrožavaju demokratiju, osnovna prava i slobode, kao i ideju da svako može da napreduje".

Mediji su iskoristili ovaj termin da osmisle kovanicu kojom će opisati zvanice u prvom redu na inauguraciji Donalda Trampa kao „broligarhe" (batice + oligarsi).

Pored milijardera Elona Maska, vlasnika Tesle i platforme X, Džefa Bezosa, osnivača Amazona, direktora Gugla Dundara Šičaija, bio je tu i Mark Zakerberg.

„Vrlo je zabrinjavajuća situacija, posebno u svetlu informacija, da ljudi na čelu ovih kompanija imaju retrogradna društvena i politička shvatanja koja se sad i eksplicitno prelamaju kroz delovanje samih mreža," kaže Dunja Nešović.

Zbog sprege država i privatnih kompanija, interesi korisnika se „često ignorišu", upozorava ona.

Ipak, polaže nadu u „poboljšanu digitalna pismenost ljudi koji uspevaju da pružaju otpor, individualno i kolektivno, raznim vidovima nepravde i opresije".

• Postaje li Fejsbuk još gori
• Kada zbog objave na Fejsbuku ili Tviteru možete u zatvor
• Fejsbuk puni 20 godina: Četiri načina na koji je izmenio svet
• Šta će biti sa našim društvenim mrežama kada umremo

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.04.2025)