„Zatvorenikova dilema" i drugi mogući ishodi Trampovih carina

Skorašnja najava američkog predsednika Donalda Trampa da će uvesti carine Kanadi, Meksiku i Kini izazvala je potrese na tržištima, probudivši bojazan od mogućeg svetskog trgovinskog rata.

Carine na meksičke i kanadske proizvode privremeno su pauzirane.

Međutim, američke carine Kini ostaju na snazi, a Peking je odgovorio uzvratnim merama.

Tramp je 10. februara objavio nove carine, među njima 25 odsto na sav uvoz železa i aluminijuma.

To će uticati na glavne dobavljače metala u SAD, kao što su Kanada, Meksiko, Brazil, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein.

„Vreme je da se naše velike industrije vrate u Ameriku... ovo je prva od mnogih", rekao je Tramp dok je potpisivao naredbu.

Ova odluka će verovatno značiti i veće cene za američke proizvođače i potrošače.

Tramp preti i da će uvesti carine na uvoz iz zemalja EU, kao i na farmaceutske proizvode i kompjuterski čipove.

Planira da uvede „recipročne carine" zemljama koje carine američki uvoz, ali nije naveo kojim to tačno zemljama ili da li će biti nekih izuzeća.

Šta bi, dakle, moglo dalje da se dešava?

• Amerika: 17 poteza koje su Tramp i njegov tim povukli ove nedelje
• Šta veš-mašine mogu da otkriju o Trampovim carinama
• Tramp uvodi carine Kanadi, Meksiku i Kini, najavljene kontramere

Svetski carinski rat

Stručnjaci predviđaju da je jedan od najgorih mogućih ishoda svetski carinski rat.

„U teoriji, carine na stranu robu ponašaju se kao subvencije za domaće proizvode, smanjuju uvoz i povećavaju neto izvoz", napisala je britanska ekonomska savetodavna firma Oksford Ekonomiks u nedavno objavljenom izveštaju o američkim carinama.

Međutim, to može da dovede do situacije u kojoj druge zemlje reaguju uvođenjem vlastitih carina, „što bi za rezultat imalo nepovoljan ishod za sve", dodaju oni, poredeći situaciju sa teorijom o Zatvorenikovoj dilemi.

Prema tom scenariju, kad jedna strana donese odluku samo sa vlastitim interesom na umu i bez ikakve saradnje, svi prođu gore nego što im je bilo pre.

Zamislite dva zatvorenika koji se suočavaju sa izborom: priznaj ili ćuti.

Ako obojica budu ćutali, obojica će odslužiti po godinu dana u zatvoru.

Ako jedan prizna, dok drugi i dalje ćuti, onaj koji prizna izlazi na slobodu, dok drugi dobija 20 godina zatvora.

Ako obojica priznaju, obojica dobijaju po pet godina zatvora.

Budući da oni ne mogu da komuniciraju između sebe, racionalna odluka iako nepovoljna po obojicu, jeste da obojica priznaju.

Oksford Ekonomiks takođe ističe da Trampova politika carina obuhvata klauzulu o eskalaciji, prema kojoj će SAD dodatno povećati carine svakoj zemlji koja im odgovori istom merom.

„To seje seme mračnijeg scenarija", dodaje se u izveštaju.

Livio Ribeiro, vanredni istraživač na Brazilskom institutu za ekonomiju (IBRE), zabrinut je zbog slične stvari.

On upozorava da svetski carinski rat može da pokrene „destruktivan trgovinski rat".

Ribeiro objašnjava da povećanje carina na kineske proizvode može da dovede do viška proizvedene kineske robe u svetu, koja bi potom preplavila druge zemlje po još nižim cenama.

U reakciji na to, ove zemlje bi mogle osetiti potrebu da zaštite vlastite industrije tako što će i same uvesti carine Kini.

„Na duže staze, ako se stvari nastave u ovom pravcu, svi ćemo na kraju biti na gubitku", rekao je Ribeiro za BBC.

• Šta je USAID i zašto je Tramp navodno čvrsto rešen da ga ugasi
• Od pravosuđa do domova zdravlja: Gde je sve USAID pomagao u Srbiji

Jači dolar i zlato

Stručnjaci upozoravaju da će američki potrošači najverovatnije biti pogođeni Trampovim novim carinama, jer će rast troškova još više podići cene.

Oni tvrde da se isto desilo tokom Trampovog prvog mandata.

Jedan primer je njegova carina iz 2018. godine na veš mašine, čiji je cilj bio da zaštiti američke proizvođače od jeftinog uvoza, naročito iz Južne Koreje.

Studija je pokazala da, iako su kao rezultat tih carina stvorena radna mesta u proizvodnji u SAD, cene aparata su skočile u proseku za 12 odsto.

Na kraju uvek „potrošač plaća cenu trgovinskog rata", kaže Inga Fehner, viša ekonomistkinja za svetsku trgovinu u ING Banci u Nemačkoj.

Više cene bi zauzvrat mogle da povećaju inflaciju, nateravši Federalne rezerve - američku centralnu banku - da odgovore kamatnim stopama koje će biti „više na duži period", kažu ekonomisti.

To će najverovatnije ojačati američki dolar, jer investitori iz inostranstva žele veći povraćaj za američke obveznice i kamatne proizvode.

„Ali to neće biti dovoljno da zaštiti potrošače od negativnih uticaja, a apresijacija dolara će takođe nauditi sektoru izvoza", kaže Kimberli Klozing, profesorka Poreskih zakona i politike na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu.

Ona takođe ističe da će kombinacija rasta cena i rizika od recesije komplikovati napore Federalnih rezervi da stabilizuje ekonomiju.

„To je veoma nemudar niz političkih odluka, čak i pre nego što budemo stigli do problema sa uzvratnim merama i pogoršanja međunarodnih odnosa sa ključnim saveznicima", rekla je Klauzing.

Očekuje se i da će porasti cena zlata.

„Zlato bi moglo da nastavi da sija zbog njegove privlačnosti kao bezbedne luke usred rasta geopolitičkih i trgovinskih neizvesnosti", kaže Šaru Šanana, glavna strateškinja za ulaganja na Sakso Marketsu u Singapuru.

Rast troškova u mnoštvu sektora

Stručnjaci predviđaju da Trampove predložene carine, uz potencijalne mere odmazde trgovinskih partnera, mogu pokrenuti svetski skok cena ključnih artikala i robe.

Prema Šanani, u to spadaju nafta i gas, kompjuterski čipovi i poluprovodnici, pametni telefoni i laptopovi, soja, žitarice i farmaceutski proizvodi.

„Ova povećanja prevashodno će nastati od narušavanja lanca snabdevanja i većih troškova uvoza", objasnila je Šanana.

„Čak i ako se carine ne materijalizuju do kraja, firme bi ipak mogle da preventivno diversifikuju lance snabdevanja, dodatno doprinevši neizvesnosti tržišta i pritiscima troškova."

Kompanije u sektoru poluprovodnika, među njima tajvanski TSMC i holandski ASML, mogli bi da budu pogođeni smetnjama uzrokovanim carinama, kažu analitičari.

TSMC – najveći proizvođač čipova na svetu - proizvodi poluprovodnike za velike američke kompanije kao što su Epl, Nvidia, AMD, Kvalkom i Intel.

S druge strane, ASML proizvodi mašine za ekstremnu ultraljubičastu litografiju (EUV), ključne za proizvodnju čipova, i izvozi ih u SAD, na Tajvan i u Južnu Koreju.

Imajući u vidu svetske lance snabdevanja u ovoj industriji, sa ključnim fabrikama u Meksiku i Kini, carine bi mogle da dovedu do većih troškova i nestašica u lancima.

Potencijalni pad potražnje mogao bi takođe dodatno da utiče na sektor.

Međutim, Nil Širing, glavni ekonomista u konsultantskoj firmi Kapital Ekonomiks, oprezan je u predviđanjima.

„Posledice carina umnogome zavise od toga koja roba se nađe na meti - i kod Amerike i kod zemalja koje budu uzvratile istom merom", objasnio je on.

„Pomeranja deviznog kursa takođe bi mogla zaštititi od efekata carina i uticaja na cene", rekao je Širing.

Ališa Garsija-Herero, glavna ekonomistkinja za Azijski Pacifik pri francuskoj investicionoj banci Natiksis, slaže se sa tim.

„Suviše je rano znati koji proizvodi će doživeti rast cena budući da ne znamo ni koje carine će biti potvrđene", kaže Garsija-Herero.

„Čak i ako one budu bile potvrđene, može doći do preusmeravanja tako da proizvodi budu uvezeni u SAD iz drugih jurisdikcija."

Pad svetske privrede

Uticaj američkih carina na tako velike ekonomske sile mogao bi da dovede do usporavanja svetskog privrednog rasta, kažu ekonomisti.

Investiciona banka Džej Pi Morgan upozorava da ako Tramp na kraju ipak uvede carine Meksiku i Kanadi, to bi moglo da izazove „značajnu neizvesnost".

„Doživećemo rast nestabilnosti berze dok investitori budu pokušavali da se izbore sa posledicama", kaže banka.

Ali opet je potpuni uticaj nepoznat, kaže Andre Perfeito, brazilski ekonomista i stručnjak za finansijska tržišta.

Carine nose „visoki rizik od neuspeha" za Trampa, ali da može bilo šta da se desi, dodaje.

„Budući da ovaj pristup nikada do sada nije bio isproban u ovoj meri, niko ne može sa sigurnošću da kaže da će on propasti", rekao je on.

• Pet pitanja o kineskoj privredi
• Zapad tvrdi da Kina proizvodi previše, njeni radnici se ne slažu
• Skupo plaćena greška - Zapad je Kini otvorio vrata svetske trgovine

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.11.2025)