Led Cepelin: Od „sirove gladi" do „skandaloznih ekscesa"

Čini se da se najmoćnije himne roka i priče koje ih prate iznova vrte – ali ponekad njihova moć počne da bledi.

Još od osnivanja 1968. godine, legendarni status benda Led Cepelin (Led Zeppelin) i njihova mitologija neobično su dugo istrajavali.

Britanska četvorka – vođena vizionarom gitaristom i producentom Džimijem Pejdžom, ekstravagantno razmetljivim pevačem Robertom Plantom i poetičnom ritam sekcijom basiste Džona Pola Džonsa i bubnjara Džona Bonama – momentalno je prepoznatljiva i uticajna širom sveta, a opet je nije jednostavno definisati.

Njihovi celokupni katalog prodat u više miliona primeraka začinjen je bluzom, hard rokom, folk bajkama, afričkim, azijskim i latino ritmovima, mačo bombastičnim i avangardnim sjajem.

Stekli su reputaciju po skandaloznim ekscesima, dok su istovremeno uglavnom izbegavali novinare, ali sada – Led Cepelin (Becoming Led Zeppelin), njihov prvi zvanično autorizovani dokumentarac, obećava da će doneti „neispričanu priču" o bendu za buduća pokoljenja.

• „Stepenište ka raju“ staro pola veka
• Led Cepelin konačno oslobođen optužbi - Stairway To Heaven je original
• Led Cepelin: Fotografije prvog koncerta iz 1968.

Dugoočekivano pojavljivanje ovog filma u bioskopima pratilo je projekciju „nezavršene radne verzije" na Venecijanskom filmskom festivalu 2021. godine.

Film Led Cepelin takođe čini prirodnu progresiju za filmadžije Bernarda Mekmahona i Alison Mekgurti, nakon što je njihova nagrađivana dokumentarna serija iz 2017. godine Američki ep pratila istoriju i uticaj najranijih izvornih američkih muzičkih zapisa.

„Želeli smo da snimimo film koji će se nadovezati sa narednom erom", kaže za BBC Mekmahon.

„Umesto da se bavimo sa 100 muzičara, kao što smo uradili u Američkom epu, tražili smo da li postoji jedan bend koji je poneo muziku posle Drugog svetskog rata kroz šezdesete i sedamdesete i bio otelotvorenje te poslednje faze muzike 20. veka – i shvatili smo da su to Led Cepelin."

Dobiti pristanak preživelih članova Led Cepelin zahtevalo je besprekorno primamljivu ponudu – ali bilo je presudno i to što su Pejdž, Plant i Džons bili obožavaoci prethodnih radova Mekmahona i Mekgurti; Američki ep je dokumentovao njihove lične muzičke idole.

„Led Cepelin se ne bi desio bez Američkog epa", priznaje Mekmahon.

Ipak, Plant je upozorio filmadžije: „Mislim da taj film ne može da se snimi, pošto se nismo pojavljivali na televiziji, a Piter Grant [legendarni menadžer Led Cepelina koji je umro 1995. godine] bi izbacivao članove publike sa kamerama iz sala, čupao bi im filmsku traku i razbijao kamere, tako da ne postoje nikakvi snimci naših koncerata iz tih godina."

Led Cepelin (Becoming Led Zeppelin), njihov prvi zvanično autorizovani dokumentarac, obećava da će dočarati priču o bendu za buduća pokolenja

Štaviše, Led Cepelin sadrži dva sata mukotrpno sakupljanog arhivskog materijala, privatnih fotografija i snimaka nastupa - školarac Pejdž kako svira u skifl bendu; tinejdžer Džons kao crkveni orguljaš; obojica ostvareni studijski muzičari na pop hitovima iz šezdesetih - pored pojedinačnih novih intervjua sa Pejdžom, Plantom i Džonsom.

Bonamova smrt 1980. godine, od slučajnog gušenja izazvanog prekomernim unosom alkohola, dovešće do raspada benda – a on je opet iznenađujuće prisutan ovde, zvučeći žovijalno čvrsto s obe noge na zemlji na prethodno neobjavljenom audio snimku.

Kao dete, Mekmahon je otkrio Cepeline preko knjige koja je pratila uspon benda do slave.

„Zvučala je kao priče iz Američkog epa, mogli ste lako da se poistovetite s njom: četiri dečaka jure svoj san i pokušavaju da pronađu put kroz muzički biznis", smeši se on.

„Smatrao sam da je to predivna, maltene arturovska priča."

Ovaj fantastičan duh dočaran je savršeno u filmu kad Pejdž uporedi svoju gitaru sa Ekskaliburom, mitskim mačem.

Muzika kao sila otkrovenja

I dok „neispričanu priču" vode anegdote članova benda, oni nisu nužno najlakši sagovornici – mada je ova percepcija možda zasnovana na mom vlastitom nadrealnom iskustvu intervjuisanja Pejdža i Planta dok sam bio krhka mlada novinarka; veselo su odbacivali sva moja pitanja dok su mi sipali šolje čaja.

Kad se sve sabere i oduzme, to je muzika koja zaista ima šta da ispriča.

Film Led Cepelin odaju poštu muzici kao sili otkrovenja, i za obožavaoce i za muzičare; osamdesetogodišnji Pejdž govori razrogačenih očiju dok priča o tome kako se osećao kad je prvi put čuo američki ar-en-bi i soul: „Zvučalo je kao da dolazi sa Marsa, iako je dolazio iz Memfisa".

Sirova glad umetnika i njihova odlučnost su opipljivi; vidimo kako se Plant transformiše kroz razne imidže (mod; „flauer pauer" romantik) pre nego što preuzme njegov nepogrešivo gipki oblik „rok božanstva" iz Cepelina – i gledamo kako bend svira od srca, prvo omađijavši obožavaoce preko nastupa širom SAD i na radiju, pre njihovog konačnog trijumfalnog „dolaska kući" 1970. godine za nastup u londonskom Rojal Albert Holu.

„Koristili smo mnogo raznih kinematografskih tehnika da vratimo gledaoca kroz vreme", kaže Mekgurti.

„I koristimo tekstove pesme da vas gurnemo napred; kad odu u Atlantik rekords, čujemo 'Your Time Is Going To Come'; kad Robert Plant govori o letenju preko čitave Amerike, čujemo 'Ramble On'; a kad nastupaju na tim ranim koncertima po Evropi i niko ih zapravo ne kapira, sviraju 'Communication Breakdown'."

I zaista, ima briljantnih ranih snimaka iz francuske televizijske emisije, Tous En Scene, na kojima Cepelini urnebesno gruvaju ispred očigledno neimpresionirane studijske publike, sačinjene od uštogljenih odraslih i dece sa prstima u ušima.

Kasnije slušamo začetak jedne od njihovih najslavnijih numera, „Whole Lotta Love" iz 1976. godine (žestoko zarazne, uprkos Pejdžovoj averziji prema popu) i gledamo duge inserte nastupa, među kojima sa Festivala u Batu iz 1970. godine – usijane, naelektrisane i šareno živopisne.

Stičete utisak o opojnoj atmosferi koja će navesti čak i kultnog romanopisca Vilijem Barouza da uporedi nastup Led Cepelina (u SAD 1975. godine) sa „trans muzikom koja se može naći u Maroku, magičnoj po poreklu i svrsi – što će reći, zanima je evokacija i kontrola duhovnih sila."

„Kad već pravite film o muzici, onda je muzika glavni lik, a gledaoci – naročito za 100 godina od danas – moraju da mogu sami da čuju kakva je tačno ta muzika", kaže Mekmahon.

Muzički novinar, urednik časopisa Modžo, radijski voditelj i producent Fil Aleksander je sarađivao tesno sa Pejdžom, Plantom i Džonsom, a ističe zašto je „kinetička energija" Cepelina i dalje vitalna danas: „Led Cepelin nisu najbolji drugari; to je zaista očigledno u filmu", kaže Aleksander za BBC.

„Njihovo drugarstvo potiče od zajedničkog boravka na bini, od toga što inspirišu jedan drugog dok sviraju. Ta čista muzička veština je ono što ih nosi kao ljude – a ono što stvaraju kao četvoročlani ansambl ne može se ponoviti.

„Ako bilo ko iz bilo koje generacije sluša taj bend – naročito danas, kad možete da ih otkrijete na jedan pritisak dugmeta – vi propadnete u svet koji ne izgleda niti zvuči kao bilo šta drugo. Mislim da većina bendova njihovog vremena zvuče kao da su iz tog vremena; kod Led Cepelina, uvek imate sadašnji trenutak u onome ko su, muzički gledano. Ne znam koliko puta sam slušao sve njihove albume i još uvek pronalazim stvari koje me navedu da pomislim: da li sam ovo već čuo ranije?"

• U bekstejdžu sa Dejvidom Bouvijem
• Kako je Čarli Vots iz Rolingstonsa oblikovao generacije bubnjara u Srbiji
• Preminula čuvena britanska pevačica i glumica Merijen Fejtful

Dokumentarni film Led Cepelin živopisno predstavlja priču o nastanku benda „u trenutku"; događaji se odvijaju hronološki, bez snene nostalgije ili nagoveštavanja onoga što će doći.

„Neispričana" priča je takođe nesumnjivo nedovršena; film se završava posle objavljivanja drugog albuma benda, kad su se popeli u same visine slave – i pre nego što su se stvari otele kontroli u destruktivni hedonizam.

Uprkos tome što Plant nakratko pomene „devojke i droge", svedočanstvo deluje neobično celovito.

U oštrom kontrastu sa tabloidnim verzijama njihovih bahanalija – najozloglašenije, mračno pohotne (od koje su se članovi benda iznova ograđivali) biografije benda Čekić bogova (Hammer of the Gods) Stivena Dejvisa.

To deluje veoma namerno; baš kao što je Američki ep uvršćen u zvanični školski program u SAD, film Led Cepelin je pravljen za sve uzraste – sa bendom koji ne samo da je sačuvao vlastitu zaostavštinu, već je i preuzeo vlastiti narativ.

„Uprkos svemu što ste čitali o sedamdesetima, vi ne možete da dospete na to mesto a da niste izuzetno skoncentrisani", kaže Mekmahon.

„Viši cilj filma je da poruči mladim ljudima: ako imate strast i radite marljivo na svojoj veštini i istrajete, onda možete da ostvarite te snove. Vi nekako uspete da pokupite te lekcije dok idete zajedno sa njima na to putovanje. To su jedini momci koji su znali i videli šta se događa."

Dokumentarni film Led Cepelin je u domaćim bioskopima od 7. februara

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.14.2025)