Zatvorena birališta u Nemačkoj, izlazne ankete najviše šanse daju demohrišćanima

Birališta na vanrednim izborima za Bundestag su zatvorena u 18 časova.

Glasanju je prethodila intenzivna predizborna kampanja kojom su dominirali problemi popust posrnule privrede i niza smrtonosnih napada zbog kojih su migracije i bezbednost postali centralno pitanje.

Fridrih Merc, 69-godišnji konzervativni lider Demohrišćanske unije, ima najveće šanse da postane sledeći nemački kancelar, rezultati su prvih izlaznih anketa koje su objavljene po zatvaranju glasačkih mesta.

On obećava da će većinu problema rešiti za četiri godine - ovo je ogroman izazov za najveću evropsku privredu i okoštalu infrastrukturu.

Ako Merzova Demohrišćanska unija (CDU) pobedi, on će morati da sklopi savez sa najmanje još jednom strankom, najverovatnije sa Socijaldemokratama Olafa Šolca, čija je vlada pala krajem prošle godine.

Uoči glasanja, Merc je nepokolebljivo izjavio da neće biti dogovora sa krajnje desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD), koja je spremna da postane druga najveća politička snaga, ispred Šolcove stranke levog centra.

• Sve što treba da znate o izborima u Nemačkoj
• Kako su migranti postali glavna tema izbora u Nemačkoj i šta to znači za Balkance
• Zašto sve više mladih Nemaca podržava krajnju desnicu

Oko 59,2 miliona Nemaca ima pravo glasa, a dok milioni su to obavili putem pošte, ankete pokazuju da je čak 20 odsto birača neodlučno uoči izbornog dana.

Ovo je prelomni trenutak, jer će Nemačka morati da donosi krupne odluke na svetskoj sceni, kao i kod kuće.

Merc obećava da će održati lidersku poziciju u Evropi, ali je i Berlin pod pritiskom da troši veći deo budžeta na vojsku.

Kao drugi najveći pružalac vojne pomoći Ukrajini, naredna nemačka vlada suočiće se sa američkim predsednikom koji je nazvano predsednika Vladimira Zelenskog diktatorom i podelio jedinstveni front Zapada protiv Rusije.

Nemački politički lideri takođe su bili šokirani izjavama američkog potpredsednika Džej Di Vensa, koji je susreo s Alis Vajdel, kandidatkinjom AfD za kancelarku i time označio kraj višedecenijskog tabua o razgovorima sa ekstremnom desnicom.

U Nemačkoj, ova praksa poznata je kao "firewall" ili "brandmauer".

Merz je optužen da je prekršio ovaj tabu prošlog meseca kada je iskoristio podršku AfD u parlamentu.

U subotu su u nekoliko nemačkih gradova održani protesti protiv ekstremne desnice.

Demonstranti su marširali ulicom, pod pratnjom nemačke policije.

AfD je već popularna u nekoliko istočnih država, ali njena popularnost raste i na zapadu, gde se obraća mladim Nemcima putem mreže TikTok.

Jedan video Alis Vajdel tokom kampanje imao je četiri miliona pregleda.

Njena poruka je jednostavna: Glasajte za AfD, oborite firewall i promenite nemačku politiku.

AfD želi da napusti EU, ukine mere za borbu protiv klimatskih promena, izgradi nuklearne elektrane i popravi gasovode i odnose sa Rusijom.

Ali najviše pažnje izazivaju njihovi stavovi po pitanju migracija i bezbednosti, posle pet smrtonosnih napada od maja prošle godine, od kojih su se tri dogodila tokom izborne kampanje u Magdeburgu, Ašafenburgu i Minhenu – a sve su ih navodno izvršili migranti.

(BBC News, 02.23.2025)