Izbori u Nemačkoj: Pobeda demohrišćana, desničarska AfD na drugom mestu

„Hajde da proslavimo večeras, a već ujutru idemo na posao", trijumfalno je izjavio Fridrih Merc, lider Demohrišćanske unije pred više stotina okupljenih pristalica, proslavljajući pobedu na parlamentarnim izborima.

Zajedno s Hrišćanskom socijalnom unijom (CSU) iz Bavarske, demohrišćani su osvojili 28,6 odsto glasova na izborima za Bundestag., ali neće moći sami da naprave vladu.

Merc je rekao da formiranje vlade neće dugo trajati.

Konzervativni lider CDU (69) obećao je da će većinu problema rešiti za četiri godine- ovo je ogroman izazov za najveću evropsku privredu i okoštalu infrastrukturu.

Pobednicima mogu da se osećaju i članovi krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD), pošto su sa 20 odsto glasova skoro udvostručili procenat u odnosu na izbore 2021.

Iako su iz AfD-a rekli da su otvoreni za pregovore i da su im birači dali mandat, demohrišćani su ranije odbacili bilo kakvu saradnju sa njima.

Demohrišćani će verovatno napraviti savez sa Socijaldemokrata dosadašnjeg premijera Olafa Šolca, koji su sa tek 16 odsto glasova ostvarili najlošiji rezultat u poslednjih nekoliko decenija.

Levičarska partija Die Linke osvojila je osam odsto glasova, a smatra se da je za to zaslužna uspešna kampanja na društvenim mrežama.

• Ko je Fridrih Merc, kandidat za kancelara Nemačke
• Novi nemački lider najavljuje seizmičku promenu u odnosima Evrope i Amerike
• Kako su migranti postali glavna tema izbora u Nemačkoj i šta to znači za Balkance

Glasanju je prethodila intenzivna predizborna kampanja kojom su dominirali problemi popust posrnule privrede i niza smrtonosnih napada zbog kojih su migracije i bezbednost postali centralno pitanje.

Uoči glasanja, Merc je nepokolebljivo izjavio da neće biti dogovora sa AfD-om, koja je postala druga najveća politička snaga, ispred Šolcove stranke levog centra.

Ovo je prelomni trenutak, jer će Nemačka morati da donosi krupne odluke na svetskoj sceni, kao i kod kuće.

Merc obećava da će održati lidersku poziciju u Evropi, ali je i Berlin pod pritiskom da troši veći deo budžeta na vojsku.

Kao drugi najveći pružalac vojne pomoći Ukrajini, naredna nemačka vlada suočiće se sa američkim predsednikom koji je nazvano predsednika Vladimira Zelenskog diktatorom i podelio jedinstveni front Zapada protiv Rusije.

Nemački politički lideri takođe su bili šokirani izjavama američkog potpredsednika Džej Di Vensa, koji je susreo s Alis Vajdel, kandidatkinjom AfD za kancelarku i time označio kraj višedecenijskog tabua o razgovorima sa ekstremnom desnicom.

U Nemačkoj, ova praksa poznata je kao firewall ili brandmauer.

Merc je optužen da je prekršio ovaj tabu prošlog meseca kada je iskoristio podršku AfD u parlamentu.

Kandidat na novog nemačkog kancelara nije dugo čekao da najavi novu eru u Evropi.

AfD je već popularna u nekoliko istočnih država, ali njena popularnost raste i na zapadu, gde se obraća mladim Nemcima putem mreže TikTok.

Jedan video Alis Vajdel tokom kampanje imao je četiri miliona pregleda.

Njena poruka je bila jednostavna: Glasajte za AfD, oborite firewall i promenite nemačku politiku.

Program AfD-a podrazumeva napuštanje EU, ukidanje mera za borbu protiv klimatskih promena, izgradnju nuklearne elektrane i popravku gasovoda i odnosa sa Rusijom.

Ali najviše pažnje izazivali su njihovi stavovi po pitanju migracija i bezbednosti, posle pet smrtonosnih napada od maja prošle godine, od kojih su se tri dogodila tokom izborne kampanje u Magdeburgu, Ašafenburgu i Minhenu – a sve su ih navodno izvršili migranti.

Seizmičke promene u odnosima Evrope i Amerike?

Katja Adler, BBC urednica za Evropu

U pobedničkom govoru, Merc je rekao da je „apsolutni prioritet" „ojačati Evropu što je brže moguće kako bismo postigli stvarnu nezavisnost od Amerike".

Rekavši da je Amerika ravnodušna prema sudbini Evrope, Merc je doveo u pitanje budućnost NATO-a i kaže da će tražiti od evropskih zemalja da povećaju izdvajanja za sopstvenu odbranu.

Ovakav ton bliskog američkog saveznika kakav je do sada bio Fridrih Merc, a poznato je da je bio strastveni atlantista, do pre samo nekoliko meseci bio bi nezamisliv za njega.

Ovo je seizmička promena.

Njegova izjava može da zvuči kao hiperbola, ali ono što sada doživljavamo u smislu transatlantskih odnosa je bez presedana u 80 godina od završetka Drugog svetskog rata.

Velike evropske sile šokirane su do Trampovom administracijom, koja sugeriše da bi mogla da ukine bezbednosne garancije Evropi koje su bile na snazi od 1945. godine.

Fridrih Merc je u nedelju uveče stavio Ameriku Donalda Trampa u rang sa Rusijom, na koju u Zapadnoj Evropi gledaju kao na bezbednosnu pretnju.

Britanski premijer Kir Starmer odlazi u Vašington u četvrtak, nakon posete francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Fridrih Merc priznaje, indirektno, osećaj Fomo - strah od propuštanja.

Po pravu bi i Nemačka trebalo da bude tamo ove nedelje, kaže on. Berlin je jedna od velikih evropskih sila, pored Francuske i Velike Britanije.

Fridrih Merc priznaje, indirektno, da ima FOMO - strah od propuštanja.

Po pravu bi i Nemačka trebalo da bude tamo ove nedelje, kaže on. Berlin je jedna od velikih evropskih sila, pored Francuske i Velike Britanije.

Ali Nemačka je već neko vreme na marginama evropske i svetske scene.

Odlazeća vlada oslabljena i ometena žestokim unutrašnjim neslaganjima.

To je razbesnelo nemačke glasače, koji su tražili hitno rešavanje ekonomskih problema, ali i migracije.

Merc kaže da je glavni prioritet Nemačke ponovno međunarodno angažovanje.

Nemačka je već drugi najveći donator vojne pomoći Ukrajini, posle SAD.

Merc želi da nastavi tu podršku, ali, za razliku od Francuske i Velike Britanije, suzdržan je u pogledu ideje o slanju vojnika u Ukrajinu, kako bi podržali eventualni prekid vatre.

Međutim, Nemačka je do sada uvek bila suzdržana da bi na kraju isporučila više pomoći Ukrajini od bilo kog od njenih evropskih suseda.

„Ne" sada ne znači zauvek „ne" angažovanju trupa ili učešću u bilo kojoj formi koju bi evropske snage u Ukrajini mogle da imaju.

Pogledajte video o AfD-u

(BBC News, 02.24.2025)