Zašto Tramp želi litijum iz Ukrajine kad ga ima u Americi

Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će sa ukrajinskim kolegom Vladimirom Zelenski mu petak u SAD potpisati „veoma krupan sporazum".

Kijev i Vašington su pregovarali o pogodbi da se podeli ukrajinsko mineralno bogatstvo u zamenu za prošlu američku pomoć i, moguće, bezbednosne garancije.

Trampa posebno zanimaju kritični minerali, koji se koriste za baterije i visokotehnološke proizvode, mada se značajne količine na terenu nalaze na teritoriji pod ruskom kontrolom.

Veruje se da Ukrajina poseduje velike količine litijuma - ključnog sastojka baterija u električnim vozilima, kompjuterima i mobilnim telefona.

Ona nije iskopavala ništa od toga.

Međutim, procenjuje se da SAD imaju mnogo veće vlastite rezerve litijuma.

Zašto, onda, Amerika ne iskopava više njih?

• Kojim mineralima je bogata Ukrajina
• Bitka za litijum: Kina i Amerika se spore oko južnoameričkog bogatstva
• Šta se krije ispod leda Grenlanda

Koliko litijuma ima Ukrajina?

Ukrajinska Državna geološka služba da zemlja ima procenjenih 500.000 tona litijuma - najveće naslage u Evropi.

Američka Geološka služba (USGS) procenila je da je 2021. godine ukupna količina naslaga litijuma u svetu iznosila 71 miliona tona, sa najviše litijuma u Argentini, Australiji, Kanadi, Čileu i Kini.

Drugi veliki izvori otkriveni su u međuvremenu u SAD i Kini.

Oko tri četvrtine iskopavanog litijuma ide u baterije za stvari kao što su električna vozila, kompjuteri i mobilni telefoni.

Prema istraživanjima koja datiraju još iz sovjetskih vremena, postoje ležišta litijuma na lokacijama Polohivske i Dobra u centralnoj Ukrajini, i u oblasti Kruta Balka u istočnoj Ukrajini, koja je pod okupacijom ruskih snaga.

Rudarska kompanija Ukrlitividobuvanija dobila je dozvolu da iskopava litijum 2017. godine i spremala se da ga izvlači iz Polohivske, koja sadrži najveća procenjena ležišta.

Međutim, „niko nije siguran koliko su pouzdane informacije o ukrajinskim zalihama minerala, a Ukrajina možda preuveličava njihovu vrednost", kaže profesor Pol Anderson iz Birmingemskog centra za strateške elemente i kritične minerale u Velikoj Britaniji.

Koliko litijuma ima Amerika?

USGS je saopštila da su 2021. godine SAD imale procenjenih 8,3 miliona tona nalazišta litijuma.

A onda, u oktobru 2024. godine, saopštila je da je pronađeno još jedno ogromno ležište litijuma u Arkanzasu, koje sadrži najmanje 4,5 miliona tona.

Međutim, SAD imaju samo jedan funkcionalni rudnik litijuma: Srebrni vrh u Nevadi, gde se izvlači on iz slane vode, koja se ispumpava iz sloja ispod solana.

„Tamo gde je bilo prepušteno tržištu da rudari litijum i gde su ga druge zemlje snabdevale jeftinije, tu je bilo dozvoljeno rudarstvu da opadne", kaže doktor Gevin Harper iz Škole metalurgije i materijala na Univerzitetu u Birmingemu u Velikoj Britaniji.

„Niko u SAD nije predvideo rast industrije baterija", kaže profesor Anderson.

USGS kaže da zemlja sada uvozi polovinu litijuma koji koristi – uglavnom iz Čilea i Argentine.

• Litijum u centru pažnje: Kina razvija ogromno nalazište u Boliviji
• Najvažnije pitanje o litijumu i baterijama na koje nemamo odgovor

Zašto američka vlada želi više mineralnih rezervi iz Ukrajine?

I dok Kina tvrdi da drži 16,5 odsto svih svetskih rezervi litijuma, analitičari kažu da ona rafiniše 60 odsto svog svetskog litijuma i poseduje oko 75 odsto kapaciteta za proizvodnju litijum-jonskih baterija na svetu.

„Kina ima ubedljivu dominaciju u proizvodnji litijumskih baterija i imala je dalekovidost da je razvije kao planiranu industrijsku strategiju", kaže doktor Harper.

Američka vlada se brine da će ona steći potpunu kontrolu nad snabdevanjem litijumom i drugim kritičnim mineralima, lišivši Ameriku pristupa.

Ovo postaje sve važnije, zato što je potražnja za litijumom u ubrzanom porastu.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, svetu će biti potrebno oko osam puta više litijuma 2040. nego što mu je trebalo 2023. godine.

Američka vlada pokušava da podstakne rudarske firme da proizvode više litijuma kod kuće odobravajući im kredite preko Zakona o smanjenju inflacije, usvojenog dok je još Džozef Bajden bio američki predsednik.

Američko Ministarstvo odbrane pristalo je da pozajmi Albemarleu novac za ponovno otvaranje rudnika na Kings Mauntinu u Severnoj Karolini, kako bi snabdevao litijumom pravljenje baterija za oružane snage.

„Na osnovu razgovara sa ljudima u SAD, očigledno je da oni žele kritičke minerale za vojnu proizvodnju, više nego bilo šta drugo", kaže profesor Anderson.

Međutim, on kaže: „Čini se da Trampa najviše zanimaju ukrajinska ležišta retkih zemljanih elemenata."

Novo izvorište litijuma, koje se procenjuje na 36 miliona tona, nedavno je otkriveno u Nevadi, a rudnik bi trebalo da se tamo otvori 2026. godine.

Pogledajte video sa Jutjub kanala BBC na srpskom: Sve o litijumu

https://www.youtube.com/watch?v=NtGPCivX8-E

Hoće li ukrajinsko ležište litijuma biti korisno za Ameriku?

Tramp želi da Ukrajina preda vlastiti deo mineralnog bogatstva kao otplatu za američku podršku tokom njenog rata protiv Rusije.

Međutim, ne zna se koliko će litijum i drugi minerali vredeti jednom kad se uračunaju troškovi njihovog rudarenja, kaže profesor Anderson.

„Ne znamo kvalitet tih ležišta", kaže on.

„Čak i ako su ekonomski održiva, može da potraje deceniju ili više dok ne postanu funkcionalna i biće potrebne ogromne količine ulaganja i kapitala.

„Otvoriti rudnike u Ukrajini posebno je veliki izazov, imajući u vidu rat i štetu koju je naneo", kaže doktor Harper.

U izveštaju dnjeparskog Univerziteta tehnologije piše da zato što se litijum u Ukrajini nalazi u stenama, relativno je teško i skupo iskopavati ga.

Poređenja radi, u zemljama kao što su Australija i Čile, litijum se izvlači lakše iz slane vode ispumpavanjem ispod slojeva solana.

Iz tog razloga, kaže se u izveštaju, nije najjasnije da li bi se isplatilo izvlačiti litijum iz ukrajinskih ležišta.

Još jedan razlog zašto bi firme mogle oklevati sa ulaganjem u rudarenje litijuma u ovom trenutku je taj što je cena ovog proizvoda opala u protekloj godini, i 80 odsto je niža nego što je bila 2022. godine.

To je zbog prezasićenosti u njegovom snabdevanju.

To bi moglo smanjiti apetit firmi za otvaranjem novih rudnika u Ukrajini ili ostatku sveta.

„Posle pada cene, rudari će možda poželeti da sačekaju još nekoliko godina", upozorava profesor Anderson.

• Hoće li se u Srbiji ipak kopati litijum
• Rio Tinto u Srbiji: „Podržala bih isti projekat i u mojoj zemlji“, kaže nemačka državna sekretarka za BBC
• Sve što treba da znate o boru, pratiocu litijuma u dolini Jadra

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.28.2025)