BlaBla kar: Da li je deljenje prevoza zakonito u Srbiji

Čekanje na peronima autobuskih i železničkih stanica pojedini putnici u Srbiji zamenili su klikovima na telefonu.

Koristeći BlaBla kar platformu, koja postoji u 21 državi sveta, oni pronalaze vozače automobila koji putuju do njihovog odredišta i tako dele troškove puta.

Dok pojedini autobuski prevoznici traže ukidanje Blabla kara jer kažu da ga vozači koriste za nezakonito taksiranje, iz francuske kompanije ističu da je platforma namenjena isključivo nekomercijalnom deljenju troškova prevoza.

„Deljenje prevoza je moguće samo na neprofitnoj, nekomercijalnoj osnovi.

„Putnici ne plaćaju naknadu za prevoz već delom doprinose troškovima puta", kažu u ovoj kompaniji.

Ipak, jednog od vozača Blabla kara iz Šapca saobraćajna inspekcija je kaznila i oduzela mu vozilo na 90 dana, prenela je televizija N1.

• Može li javni gradski prevoz u Beogradu da bude besplatan
• Niška autobuska stanica: Trag u vremenu, crvena boja i gužve
• Nova glavna autobuska stanica u Beogradu: Šta treba da znate

„Vozači koji se oglašavaju preko BlaBla kara i prevoze putnike uz naknadu, po ustaljenim rutama i bez licence, krše srpske zakone", tvrdi Goran Aleksić, direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport.

„Kako aplikacija BlaBla kar služi isključivo za oglašavanje nelegalne delatnosti, tražili smo od Ministarstva trgovine da blokira njen rad", kaže Aleksić za BBC na srpskom.

Zahtev je upućen različitim ministarstvima i Vladi, zbog navodnog milionskog gubitka koji se tako pravi budžetu.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u okviru koga radi saobraćajna inspekcija, nije odgovorilo na pitanja BBC na srpskom o radu BlaBla kar platforme u Srbiji.

BlaBla kar je u poslednje dve decenije stekao 26 miliona korisnika, pre svega u Evropi.

Kako bi sprečili komercijalni prevoz putnika koji nije dozvoljen na BlaBla karu, uvedeno je nekoliko mera, ukazuju u pisanim odgovorima za BBC na srpskom.

Među njima su ograničavanje cene troškova koju vozači postavljaju na osnovu kilometraže.

Profili korisnika se prate i proveravaju kako bi se umanjila mogućnost kršenja pravila aplikacije, dodaju.

Da li i kada vozači Blabla kara krše domaće propise, treba sagledati od slučaja do slučaja, objašnjava advokat Milinko Mijatović, čija kancelarija se bavi pravom u transportu.

Najvažnije je pitanje da li vozači zarađuju od ovakvog prevoza, jer bi to bilo nezakonito, kaže za BBC na srpskom.

Autobuske linije su najčešće korišćen javni prevoz u Srbiji, ali je ovaj sektor opterećen brojnim problemima, pokazale su analize prethodnih godina.

Cene karata po kilometru na međugradskim linijama bile su približno dvostruko veće od prosečne cene u zemljama EU 2019, piše u analizi Svetske banke objavljenoj 2021.

Na dve trećine svih autobuskih linija u Srbiji saobraća samo po jedan prevoznik, ukazuje se u ovoj analizi.

Šta kažu korisnici?

Sandra iz Vrnjačke Banje više puta nedeljno putuje iz rodnog mesta do Beograda zbog posla.

Da bi pokrila troškove 200 kilometara dugog puta koristi Blabla kar aplikaciju i kao vozačica i kao putnica.

Odabere datum koji joj odgovara, a pritom vidi i prethodne ocene korisnika, da bi znala s kim seda u kola.

„Meni je mnogo udobnije i jeftinije da idem BlaBla karom nego da plaćam autobus", kaže za BBC na srpskom.

Najjeftinija autobuska karta u jednom pravcu od Beograda do Vrnjačke Banje je 1.880 dinara sa staničnom uslugom, a najskuplja 2.850, podaci su sa sajta Beogradske autobuske stanice od 26. februara.

Istog dana na platformi Blabla kar nuđene su vožnje od 1.350 do 1.500 dinara.

Vozači ne mogu sami da izaberu cenu, već postoji limit koji određuje aplikacija.

U vozilo mogu da prime do četvoro putnika.

„I kao vozaču, meni ta podela troškova dobro dođe, a od vožnje ne zarađujem", kaže Sandra.

Za Vrnjačku Banju ne postoji dovoljno autobuskih linija, otkriva Sandra još jedan razlog zbog kog se oslanja na ovu platformu.

Nije ni zadovoljna uslugom koju prevoznici pružaju, zbog čega bi, da nema Blabla kara, tražila drugi način da stigne do Beograda.

Skupe karte i mala konkurencija

Da u Srbiji posluje malo autobuskih prevoznika, zbog čega, između ostalog, i putnici plaćaju skuplje karte, piše i u Analizi tržišta međumesnog autobuskog prevoza u Republici Srbiji.

„Korisnici usluga bi mogli da uštede 20 miliona dolara godišnje u izdacima na autobuske karte i stanične usluge kada bi konkurencija bila intenzivnija", navodi se u dokumentu Svetske banke.

Stanična usluga je skuplja u Srbiji nego u zemljama EU, tako da su „tipične cene koje autobuske stanice naplaćuju za ukrcavanje i iskrcavanje putnika više u Srbiji za bar 35 odsto nego u Nemačkoj ili Poljskoj".

Mali broj prevoznika na republičkom nivou, uz dominaciju pojedinih po regionima, još jedna je osobenost srpskog tržišta.

„Autoprevoznici su vlasnici većine autobuskih stanica, a svaki grad najčešće ima samo po jednu autobusku stanicu, čime se dodatno učvršćuje lokalna dominacija prevoznika", piše u ovoj analizi.

Šta kažu autobuski prevoznici?

Već nekoliko nedelja, autobuski prevoznici traže ukidanje BlaBla kar platforme u Srbiji, tvrdeći da veliki broj vozača koristi aplikaciju da bi zarađivali.

„Postoje vozači koji dnevno prave pet krugova na liniji između Beograda i Šapca", dugoj oko 85 kilometara, tvrdi Goran Aleksić, navodno u isto vreme, po istoj, unapred određenoj ceni.

BBC nije mogao da proveri njegove tvrdnje.

„Oni nisu profesionalni vozači, nemaju sertifikate, nisu osigurali putnike u vozilu, ne plaćaju poreze i doprinose", nabraja Aleksić, saobraćajni inženjer.

Troškovi putovanja - gorivo i amortizacija - za vozača su isti, bez obzira na broj putnika, kaže.

Ako vozi jednog, on će verovatno podeliti troškove, ali ako ima četvoro putnika, vozač će zaraditi, ukazuje Aleksić.

Pojedini vozači sa kojima je BBC na srpskom razgovarao kažu da se retko dešava da imaju puna kola, i da češće nađu jednog ili dva putnika.

Šta kaže BlaBla kar?

Namena Blabla kar platforme je da se vozači i putnici povežu i da između njih ne postoji „komercijalna aktivnost", navode iz ove kompanije.

Ne postoje redovi vožnje i rute, kažu.

Vozač planira putovanje ne znajući da li će imati putnike. Njegova je lična odluka kada i gde će putovati, dodaju iz kompanije.

Oni primaju uplate koje nisu veće od odobrenih naknada po kilometraži koje propisuje Uprava prihoda i carina, pa se tako nikakva dobit ne ostvaruje, piše na sajtu kompanije.

„Kada vozači samo pokrivaju operativne troškove, i ne voze više od 10.000 milja godišnje, oni ne ostvaruju nikakvu oporezivu dobit."

BlaBla kar je pokrenut 2006. u Francuskoj, a naredne godine je aplikacija zabeležila veliki rast tokom štrajka železnice u toj zemlji, jer su putnici tražili alternativu za svakodnevno putovanje.

U međuvremenu platforma je pokrenuta i u drugim državama, a u mnogima od njih su definicija i promovisanje deljenja prevoza uključeni u zakone o transportu, kažu u kompaniji.

Više od 1.500 naseljenih mesta je povezano preko platforme prošle godine u Srbiji, podaci su kompanije.

Šta kažu pravnici?

Iako deluje kao siva zona u određenim slučajevima, ne može se sa sigurnošću reći da korisnici Bla bla kara krše zakone.

„Nijedan propis ne može da spreči ljudi da samostalno odluče da putuju negde zajedno i podele troškove puta", objašnjava advokat Milinko Mijatović.

Grupa prijatelja može da ode zajedno na more, deleći troškove putovanja, kaže on kao primer.

„To ne može nijedan zakon da zabrani jer se radi o pravima i slobodama građana da odlučuju na koji će se način prevesti od tačke A do tačke B."

Ako vožnja putem BlaBla kar aplikacije podrazumeva takav model samoorganizovanog prevoza on je, prema važećim propisima u Srbiji, zakonit, ukazuje advokat.

„Problem nastaje ako vozači počnu da ostvaruju profit" - ako vozač od putnika ukupno dobije iznos veći od stvarnih troškova puta.

Onda se radi o „nezakonitom javnom prevozu" koji se kažnjava novčano i oduzimanjem vozila, kaže Mijatović.

„U Srbiji je zakonodavstvo još uglavnom usmereno na tradicionalne oblike prevoza, kao što su taksi i javni prevoz."

S obzirom na razvoj novih modela prevoza, poput deljenja troškova, potrebno je izmeniti postojeće zakone, smatra on.

• Električni automobili: Gde je Balkan u odnosu na Evropu
• Jovan Bulj, saobraćajac koji je doneo umetnost pokreta na beogradske ulice
• Koja je tajna tastera za semafore u Beogradu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.04.2025)