Dodik povukao niz moguće neustavnih poteza, preti mu novi sudski proces

„Neustavno delovanje i napad na ustavni poredak".

Ovako pravni stručnjaci iz Bosne i Hercegovine opisuju poslednji potez Milorada Dodika.

Predsednik Republike Srpske, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, potpisao je 5. marta ukaz o proglašenju četiri zakona prethodno usvojena u parlamentu RS.

Ovaj potez je napad na suverenitet BiH i funkcionisanje institucija vlasti u skladu sa Ustavom BiH, ocenjuje Kasim Trnka, stručnjak za ustavno pravno u penziji.

To znači da entitet kao niža administrativo-teritorijalna jedinica „oduzima nadležnosti institucijama vlasti države BiH", kaže Trnka za BBC.

Zakon o visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske, izmene Krivičnog zakona, Zakon o posebnom registru neprofitnih organizacija i Zakon o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH stupaju na snagu 7. marta.

Posebno je sporan poslednji zakon na spisku, jer predviđa odbacivanje pravosudnih institucija na državnom nivou i policijskih agencija i eksplicitno zabranjuje rad Suda BiH, Tužilaštva i Državne agencije za istrage i zaštitu.

Može se tumačiti i kao samovoljno preuzimanje nadležnosti budući da je predviđena procedura za prenos nadležnosti sa nivoa države na niže nivoe glasanjem u državnom parlamentu, objašnjava.

„Ovo je nasilno, jednostrano i protivustavno delovanje", smatra sarajevski profesor.

Zakone je prethodno usvojila Narodna skupština RS pošto je u Sudu BiH izrečena prvostepena osuđujuća presuda Dodiku zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita.

Dodik, kome ne preti neposredna opasnost od hapšenja, rekao je ranije da namerava da ignoriše presudu, koja postaje konačna nakon žalbenog procesa.

• Dodik osuđen na godinu dana zatvora zbog nepoštovanja Visokog predstavnika za BiH
• Milorad Dodik, od reformatora do antizapadnog populiste
• Bosna i Hercegovina: Da li je Dejtonski sporazum kočnica

Posle raspada Jugoslavije i krvavog rata, Dejtonskim sporazumom 1995. godine Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta.

Jedan je Federacija BiH, sa pretežno ljudima bošnjačke i hrvatske nacionalnosti, dok je drugi Republika Srpska, sa većinskim srpskim stanovništvom.

Zapaljiva retorika

Novi akt o neprimenjivanju državnih zakona na teritoriji RS je suprotan Ustavu BiH, smatra Milan Blagojević, doktor pravnih nauka i nekadašnji profesor ustavnog prava iz Banjaluke, administrativnog centra Republike Srpske.

„I njegovo objavljivanje u Službenom glasniku i stupanje na snagu predstavlja kršenje Ustava BiH", kaže Blagojević.

Zakoni će, kako je najavljeno, stupiti na snagu nešto manje od 48 sati pošto ih je Dodik potpisao, što je neuobičajeno jer akti obično stupaju na snagu osmog dana od objave u Službenom glasniku.

„Očigledno se vlastima jako žurilo da iskoriste međunarodni momentum kada su se i velike sile i značajni akteri međunarodnih odnosa pozabavile pitanjem nastanka krize u međunarodnim odnosima", smatra Trnka.

Dalji tok događaja može se pratiti samo sa zabrinutošću imajući u vidu da je Dodik među prvima uveo „iracionalno vođenje politike", a rečnik „prestrojio na populistički način pun vređanja", ocenjuje Asim Mujkić, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, za BBC.

„Zapaljiva retorika koju upotrebljava mogla bi lako da proizvede ili inicira sukob.

„Ali ne možemo govoriti o ozbiljnijem sukobu s obzirom da ni u Republici Srpskoj niti bilo gde u Bosni i Hecergovini postoje grupe ili snage voljne da nešto takvo urade", mišljenja je profesor filozofije.

NATO neće dozvoliti sigurnosni vakum u zemlji, poručio je posle sastanka sa komandantom štaba Kemal Ademović, iz Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

Reakcije

Sjedinjene Američke Države ocenile su da proglašenje zakona predstavlja „smišljenu provokaciju ustavnog poretka Bosne i Hercegovine i direktnu pretnju stabilnosti i bezbednosti BiH i strateškim ciljevima SAD", saopšteno je iz američke ambasade u BiH.

„Svim političkim liderima, naročito onima koji su iza ovih odluka, poručujemo - suzdržite se od angažovanja na daljoj destabilizaciji i zapaljivoj retorici, podržite demokratske institucije BiH i provodite vladavinu zakona", piše u saopštenju.

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Kristijan Šmit pozvao je relevantne institucije da u potpunosti iskoriste dostupne domaće pravne instrumente kako bi se održao i zaštitio ustavni poredak BiH.

„Imam nepokolebljivo poverenje u sposobnost državnih institucija BiH da deluju", rekao je Šmit za sarajevski portal Raport.

Šmit, vrhovni autoritet u zemlji, u skladu sa „bonskim ovlašćenjima" ima mogućnost da zakone proglasi nevažećim.

Ovim zakonima se urušava ustavnopravni poredak, funkcionalnost domaćih institucija i ugrožavaju osnovne slobode kretanja, rekla je Anita Hiper, glavna portparolka za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Evropske unije.

EU poziva rukovodstvo RS da se, kako je navedeno, suzdrži od provokativne retorike i delovanja koje izazivaju podelei dovođenje u pitanje suvereniteta, celovitosti i teritorijalnog integriteta BiH.

Ministar odbrane BiH Zukan Helez u objavi na Fejbuku napisao je kako Dodik planira situaciju dovesti do usijanja, a onda pobeći u susednu Srbiju.

„Dodik mora biti uhapšen. Zbog krize koju je izazvao Dodik mora ležati u zatvoru. Zbog antiustavnog djelovanja i kršenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, Dodiku se ne sme dozvoliti da pobegne iz Bosne i Hercegovine", poručio je Helez.

Tužilaštvo BiH vodi istragu zbog napada na ustavni poredak, izjavio je ministar unutrašnjih poslova entiteta Federacija BiH Ramo Isak.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović je zatražio od zemalja članica Evropske unije da angažuju veći broj vojnika EUFOR-a na teritoriji BiH.

Stav o dešavanjima u Bosni i Hercegovini iznela je i zvanična Ankara.

„Turska pomno i sa zabrinutošću prati dešavanja nakon sudske presude izrečene Dodiku", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Turske.

Dodik se u Beogradu sreo sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji je rekao da Srbija podstiče dijalog u BiH i da će nastojati da sačuva mir u regionu „gotovo po svaku cenu".

Političari u Sarajevu će pokušati da iskoriste Evropu kao „trojanskog konja" za uništenje RS, tvrdi Vučić.

„Jasno je da će Evropa pokušati da se izdvoji kao posebna celina od SAD i da će se oštro suprotstavljati Rusiji.

„Takvoj Evropi je potrebno da negde pokazuje moć i silu, o tome moramo da vodimo računa u RS i u Beogradu", rekao je Vučić.

Najavio je i da će razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a da se Srbija zalaže za mir i da će podsticati dijalog.

Najnovija kriza u Bosni i Hercegovini biće tema sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na predlog Rusije, 7. marta.

Zašto Dodik sve ovo radi?

Usvajanje zakona u Narodnoj skupštini su reakcija na prvostepenu presudu Suda BiH po kojoj je Dodik osuđen na godinu zatvora i šest godina zabrane vršenja funkcija jer nije poštovao odluke visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu.

Dodik je uoči presude najavio niz akcija kojim odbacuje nadležnosti države, nezadovoljan procesom protiv njega.

Potpisivanje zakona je dokaz panike jer Dodik jasno gubi podršku, ocenjuje profesor Mujkić.

Argument pronalazi u činjenici da je na skupu podrške u Banjaluci na dan presude došlo 6.000 ljudi.

„To su jasni signali svakom populističkom vođi da nešto nije u redu."

Stvaranje bezbednosne krize u BiH delimično i plan Srbije u kojoj mesecima raste nezadovoljstvo i bunt građana, smatra on.

„Ovakve teme bi mogle da skrenu pažnju i pomognu režimu Aleksandra Vučića."

Dodikova navika je da u političkim pregovorima nastupa agresivno, smatra Mujkić.

„Zahteva mnogo da privuče pažnju međunarodne zajednice, a onda dobije mnogo manje, ali isključivo vezano za njegov interes.

„Ovaj put Dodik neće dobiti ništa", dodaje Mujkić.

Predstavnici dve državne institucije: Donjeg doma Parlamenta BiH i Predsedništva BiH podneli su apelaciju Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti zakona.

O ovom predmetu odlučivaće se po hitnom postupku, potvrđeno je za medije iz ove najviše sudske istance u državi čije su odluke konačne i obavezujuće.

„Zakon je neustavan i reakcija mora biti hitna", smatra Mujkić.

Šta znači za ljude?

Zakoni koji 7. marta stupaju na snagu unose i pravnu nesigurnost.

Prema važećim zakonima, bankari, notari i trgovci automobilima dužni su finansijskom odelu Državne agencije za istrage i zaštitu prijaviti svaku transakciju iznad 15.000 evra.

U suprotnom im prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma preti kazna.

Istovremeno, prema izmenama Krivičnog zakona Republike Srpske preti im kazna zatvora do pet godina ako se povinuju institucijama koje su od sutra „neustavne" i čije se odluke ne sprovode na teritoriji dela BiH.

Sudeći po objavama na društvenim mrežama, mnogi strahuju od etničkih incidenata.

Ipak, stanovnici Sarajeva kažu da se ne plaše.

Dok s dvojicom drugova šeta pored reke Miljacke, Haris Vrce razgovara o sportu i svakodnevnim aktivnostima.

„Nije me strah", kaže kratko.

Dok sedi na glupi ispod krošnji lipa Safeta Merkez za BBC kaže da veruje u rad institucija.

„Nije me strah. Valjda se tužilaštvo pokazati delotvorno."

Njen sugrađanin Enes, penzioner, smatra da su političari neozbiljni i da se ne bave ključnim problemima „običnog čoveka."

„Ovo je ludilo. Ludilo. Umesto da se bave problemima radnika, oni zveckaju oružjem", kaže Enes za BBC.

Radnici SIPA-e pod lupom

Jedna od agencija koja je direktno na udaru novih zakona je Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA), posebno zaposleni iz Republike Srpske.

Oko 300 njih moglo bi krivično da odgovara ukoliko ostanu na radnim mestima u SIPA-i čije je sedište u Istočnom Sarajevu, svega nekoliko stotina metara od međuentitetske linije.

„Niko neće ići u zatvor jer ide na posao. Ni šest meseci, ni pet godina", poručio je nedavno Nenad Vuković, delegat iz reda Srba u gornjem domu Parlamenta BiH.

Vuković, opozicioni političar iz RS, kaže da se gnuša najava da će imena onih koji ostanu da rade u državnim institucijama biti ispisana na „pločama izdajnika".

Opozione političare koji ne podržavaju poteze vlasti i pozive na otkaze Srđan Amidžić, ministar finansija Bosne i Hercegovine i Dodikov blizak sardnik, opisuje kao „nazovi Srbe".

Dodik je više puta najavio da pripadnici SIPA-e, Suda i Tužilaštva BiH treba da daju otkaze u državnoj agenciji i zatraže posao u entitetskim institucijama.

Zvaničan poziv stigao je u četvrtak od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske.

„Biće odmah preuzeti i postaće pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske zasnivanjem radnog odnosa", saopštila je Mirna Miljanović iz Ministarstva unutrašnjih poslova RS.

Šta dalje?

Na ovo pitanje treba da odgovore političari na vlasti, smatra profesor ustavnog prava Blagojević.

„Oni kao da se gube, kao da lutaju, stvaraju probleme gde ne treba.

„Dovode u opasan položaj Republiku Srpsku koja ne bi trebalo da preduzima ovakve aktivnosti jer je to suprotno Ustavu BiH", upozorava on.

Dok se čeka reakcija Ustavnog suda, Tužilaštvo BiH je pozvalo Milorada Dodika kako bi od njega uzeli izjavu zbog napada na ustavni poredak.

Za ovo delo je po Krivičnom zakonu BiH zaprećena minimalna kazna zatvora od pet godina.

Dodik je objavom na Iksu poručio da se neće odazvati na poziv Tužilaštva.

„Postoje organi gonjenja", kaže Trnka.

Iz Tužilaštva BiH nisu odgovorili na upit BBC-ja koji je sledeći korak ukoliko Dodik odbije da da izjavu.

Tužilaštvo ima pravo da traži prinudno privođenje, a „naredbu provodi Sudska policija BiH, ili SIPA", kaže Blagojević.

Sud BiH može da na zathev tužilaštva odredi pritvor zbog opasnosti od „bekstva ili opasnosti od ponavljanja krivičnog dela", objašnjava.

Ne bi bio prvi put na ovim prostorima da neko na taj način izbegne sudske postupke, ukazuje Mujkić.

„Bez šire zajednice, Evropske unije mislim da se ne može nešto posebno postići u smislu privođenja ili daljeg procesuiranja tog čoveka (Dodika)", upozorava on.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.06.2025)