Kako se strane zemlje mešaju u Siriji

Privremeni predsednik Sirije Ahmed al-Šara pokušava da uspostavi kontrolu u zemlji da bi je ujedinio posle 13-godišnjeg građanskog rata.

U međuvremenu, mora da se nosi i sa političkim pritiscima zemalja, poput Turske i Sjedinjenih Američkih Država, koje u Siriji slede sopstvene interese.

• Sirijski vođa poziva na mir posle ubistva stotina civila
• Ekstremisti koje je svet prihvatio kao državnike
• Novi sirijski vođa je politički verziran, ali hoće li uspeti da održi obećanja - analiza BBC urednika

Kako je Sirija trenutno podeljena?

U decembru 2024. godine, islamistička oružana grupa Hajat Tahrir al-Šam (HTS) i njeni saveznici zauzeli su glavni grad Sirije, Damask, zbog čega je bivši predsednik Bašar al-Asad pobegao u Rusiju.

Lider HTS-a Ahmed al-Šara postao je privremeni predsednik zemlje.

Međutim, HTS još nije uspeo da uspostavi vlast na čitavoj teritoriji zemlje.

„HTS kontroliše pojas na zapadu Sirije, od Idliba južno do Damaska", kaže dr Pol Salem iz Instituta za Bliski istok, istraživačkog centra sa sedištem u Vašingtonu.

„Postoje veliki delovi zemlje u kojima HTS nema potpunu kontrolu".

Procenjuje se da Turska u Siriji ima oko 10.000 vojnika, koji su uglavnom raspoređeni u pograničnim oblastima između dve zemlje.

Turska takođe dostavlja oružje i pruža vojnu i političku podršku milicijama na severu Sirije, od kojih većina deluje pod zastavom takozvane Sirijske nacionalne armije (SNA).

Ove milicije su bile protivnici Asadove vlade dok je on bio na vlasti.

Prema nekim procenama, SNA ima između 70.000 i 90.000 boraca.

Sjedinjene Američke Države (SAD) imaju oko 900 vojnika u Siriji i podržavaju Sirijske demokratske snage (SDF) koje predvode Kurdi i koje kontrolišu severoistok i istok zemlje.

Ovoj grupi pripadaju i kurdske Jedinice narodne zaštite (YPG).

Prema nekim izvorima, SDF ima između 40.000 i 60.000 boraca, od kojih su između 20.000 i 30.000 pripadnici YPG-a.

Oblasti južne Sirije, u kojima živi brojna zajednica Druza, kontrolišu milicije kao što su Južni front i Južni operativni štab.

Međutim, dr Salem napominje: „Sela Druza su uglavnom prihvatila vlast HTS-a".

• Lider HTS-a nije jedini igrač u budućnosti Sirije koja se ubrzano menja
• Sirija nije pretnja svetu, kaže vođa pobunjenika Ahmed al-Šara za BBC
• Ko je vođa sirijskih pobunjenika Abu Muhamed al-Džavlani

Šta Turska želi u Siriji?

Turska je podržavala HTS dok je upravljao pokrajinom Idlibom, pružajući području usluge poput električne energije i telekomunikacija.

Bila je prva zemlja koja je poslala predstavnike u Damask nakon što je HTS uspostavio kontrolu, među kojima je bio i šef turske obaveštajne službe Ibrahim Kalin.

Turska ima dva cilja u Siriji, kaže dr Nanara Havač iz Međunarodne krizne grupe, analitičkog centra sa sedištem u Briselu.

„Želi da Sirija bude dovoljno stabilna da bi tri miliona sirijskih izbeglica, koje su trenutno u Turskoj, mogle da se vrate u njihovu zemlju", kaže on.

„Takođe želi da kurdske oružane grupe u Siriji potisne sa njenih granica, jer veruje da one sarađuju sa njenim neprijateljem Radničkom partijom Kurdistana (PKK).

„Turska želi da Sirija integriše sve borce SDF-a u njenu regularnu vojsku i da uskrati Kurdima sopstvenu autonomnu oblast.

„To želi i Šara", kaže dr Salem.

Šta SAD žele u Siriji?

Glavni cilj SAD-a u Siriji je da se uguše džihadističke oružane grupe Islamske države (ID).

Vojno su se sukobile sa ID-om u Siriji 2014. godine, i Vašington podržava kurdske oružane grupe koje se protive ID-u.

Jedan od razloga američke podrške je to što kurdske milicije čuvaju zatvore na severoistoku Sirije u kojima se nalazi hiljade ljudi optuženih da su borci ID-a.

„To su iskusni i ideološki motivisani borci koji bi mogli da destabilizuju Siriju u slučaju da budu pušteni na slobodu", kaže dr Havač.

SAD su uvele oštre sankcije Siriji dok je Asad bio na vlasti zbog kršenja ljudskih prava njegovog režima.

Te sankcije su i dalje na snazi.

„Ono što Sirija najviše želi od SAD-a je da ukinu sankcije kako bi međunarodna zajednica mogla da počne da ulaže u zemlju", dodaje on.

Šta zemlje Persijskog zaliva žele u Siriji?

Prva zemlja koju je Šara posetio kao privremeni predsednik bila je Saudijska Arabija.

„Države zaliva kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) skeptične su prema Šari i HTS-u zbog njihove džihadističke prošlosti", objašnjava dr H. A. Heljer iz londonskog analitičkog centra Royal United Services Institute.

„Međutim, jasno kažu da žele da se Sirija obnovi.

„Žele da bude reintegrisana u arapski region i da više ne bude zastupnik Iranа", kaže on.

„Turska je ponudila pomoć za obnovu Sirije posle građanskog rata, ali države zaliva imaju mnogo više novca".

Šta Rusija želi od Sirije?

Rusija je 2015. godine podržala Asadov režim i zauzvrat je dobila vojne baze u Siriji.

Pomorska baza Rusije u Tartusu joj je omogućila prisustvo u Sredozemnom moru, dok je vazduhoplovna baza u Hmejmimu bila odskočna daska za operacije „Afričkog korpusa" - ruske ekspedicione snage koje pružaju usluge bezbednosti u nekoliko afričkih zemalja.

Rusija je povukla njene strateške resurse iz Sirije, kao što su brodovi i avioni, ali sada pregovara sa HTS-om o korišćenju baza u budućnosti.

„Sirija ne može sebi da priušti da ima neprijateljske odnose sa Rusijom", smatra dr Havač.

„U suprotnom, to bi moglo da izazove probleme - možda podsticanjem napetosti između različitih etničkih grupa".

• Rusija nije poražena u Siriji, pobeda u Ukrajini sve bliža, tvrdi Putin
• Dečije igračke i smrtonosno oružje: Kako su Iran i Rusija sarađivali na isporukama oružja preko Sirije
• Amerika ukinula nagradu za hapšenje vođe sirijskih pobunjenika

Mogu li strane zemlje da izazovu probleme Siriji?

„Ono što ide na ruku Šari je da većina zemalja želi da Sirija bude stabilna i da većina frakcija u zemlji podržava privremenu vladu", objašnjava dr Salem.

Međutim, Sirijska nacionalna armija (SNA), koju podržava Turska, se na istoku provincije Alepa sukobljava sa Sirijskim demokratskim snagama (SDF) koje predvode Kurdi, kaže američki istraživački centar Institut za proučavanje rata.

Dr Salem smatra da u slučaju da SDF odbije da se raspusti, Turska bi mogla da podstakne SNA da pojača napade na ove snage.

„To ne bi bila prva opcija za Tursku, ali jeste jedna od mogućnosti", kaže on.

„Do sada su SAD sprečavale veće turske akcije protiv Kurda", dodaje dr Havač.

Međutim, još uvek nije jasno da li će predsednik Donald Tramp odlučiti da zadrži američke vojnike u Siriji.

U decembru je izjavio da situacija tamo „nije naša borba".

Izrael je takođe vojno prisutan u Siriji.

Neposredno nakon pada Asadovog režima, Izrael je premestio trupe na Golanskoj visoravni dublje ka Siriji, zauzevši tampon zonu koja je ranije razdvajala sirijske i izraelske snage.

Izrael je takođe rasporedio trupe neposredno uz tampon zonu i izveo skoro 500 vazdušnih napada na baze sirijskih oružanih snaga i naneo im veliku štetu.

Postoji i strah od mešanja Irana u dešavanja u Siriji.

Iran je saveznik Sirije još od Islamske revolucije 1979. godine i smatra se da je uložio velike napore da podrži Asadovu vlast tokom građanskog rata.

„Pad Asada je težak udarac za Iran, jer je koristio Siriju kao koridor za snabdevanje oružjem njegovog saveznika Hezbolaha u Libanu", kaže dr Salem.

„Trenutno, Iran ne može da povrati uticaj u Siriji, ali ako privremena vlada ne uspe i frakcije u zemlji ponovo počnu da se sukobljavaju, Iran bi mogao da pronađe način da se umeša podržavajući neke naoružane grupe protiv drugih.

„Iran voli propale države", zaključuje dr Salem.

• Bašar al-Asad: Od oftalmologa u Londonu do autoritarnog predsednika Sirije
• Očajne porodice u Siriji traže odgovore o deci nestaloj u vreme bivšeg režima
• Ćelije, mine i tajni dosijei: BBC unutar prostorija sirijskih obaveštajnih službi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.10.2025)