'Neubedljivo i već viđeno': Da li je ceremoniji dodele Oskara potreban remont

Na nedavno održanoj ceremoniji dodele nagrade Oskar mogli smo videti bizarnu posvetu Džejmsu Bondu – ali ne i ukazivanje počasti Dejvidu Linču, preminulom filmskom vizionaru.

Upravo taj izbor ukazuje na duboku krizu identiteta slavnog događaja.

U nedelju, u ranim jutarnjim časovima, tokom prenosa dodele Oskara, koji je trajao nešto više od tri i po sata, jedan segment je bio posvećen franšizi o Džejmsu Bondu.

Najpre je Margaret Kvoli izvela klasičan izlazak na podijum u brodvejskom maniru, a zatim su pevačice i kantautorke Liza, Dodža Ket i Rej otpevale tri klasične teme iz franšize.

Delovalo je čudno, ne samo zato što u poslednje tri godine nije objavljen nijedan film o slavnom tajnom agentu, već zato što su Majkl Džej Vilson i Barbara Brokoli, dugogodišnji vlasnici prava na serijal, nedavno preneli kompaniji Amazon kontrolu nad porodičnim poslom.

S obzirom na to da je mnogo govornika te večeri hvalilo bioskop i iskustvo odlaska u bioskop, nelagodu kod gledaoca izazivala činjenica da se posveta vremenski podudarila sa prodajom jednog od najspektakularnijih kinematografskih dobara servisu za striming.

Zar ne bi bilo prikladnije da su deo programa posvetili pokojnom Dejvidu Linču?

• Pet Oskara za 'Anoru', najbolji glumac Ejdrijen Brodi, glumica Majki Medison
• Oskari 2025: 17 činjenica koje treba da znate pre dodele
• Pamela Anderson o Oskaru, Čuvarima plaže i razlogu zbog kojeg se više ne šminka

Američki reditelj, koji je preminuo u januaru, smatra se jednim od najoriginalnijih vizionara modernog američkog filma.

Pritom, četiri puta je bio nominovan za Oskara, a dobio je počasno priznanje.

Ipak, zaslužio je samo nekoliko sekundi montažne sekvence u odeljku In Memoriam.

Kasnije, tokom ceremonije, bilo je vremena za odavanje počasti pokojnom Kvinsiju Džounsu, nesporno legendarnom umetniku, ali više u muzičkom nego filmskom domenu.

U ovom odeljku pevačica Kvin Larifa je otpevala temu Ease on Down the Road iz mjuzikla Čarobnjak (1978).

Pritom, Džouns nije autor te pesme, već producent verzije za film.

Uz dužno poštovanje, da li postoji ljubitelj filma koji smatra da Čarobnjak zaslužuje više pažnje od Linčovih remek-dela, među kojima su: Čovek slon, Plavi somot i Bulevar zvezda?

U suštini, bilo je to još jedno veče tokom kog je mrzovoljni čovek s leptir mašnom olako prozivao filmove koji možda to nisu zaslužili

Međutim, izgleda da upravo tako razmišljaju producenti manifestacije – i to bi mogao biti razlog zašto ona proživljava duboku krizu identiteta.

Letimičan pregled na popis dobitnika odaje utisak da je reč o možda najradikalnijem slavljenju inovativne, niskobudžetne kinematografije u istoriji nagrade Oskar.

Pa ipak, jeftina i već viđena ceremonija decenijama kasni za ukusom onih koji glasaju.

Najveći ovogodišnji pobednici su Anora i Brutalista, nezavisni filmovi dvojice autora s velikim idejama i malim budžetima.

(Ako je prošlogodišnja dodela protekla u znaku Barbenhajmera, onda je ova bila u znaku Brutanore ili Anoralista? Možda, ipak, da ne pokušavam.)

Borbeno ozbiljna drama Brutalista Brejdija Korbeta, osvojila je nagrade u kategorijama za muziku, film i glavnog glumca (po uzoru na film, i nepovezani govor Ejdrijena Brodija je trebalo da ima pauzu).

Anora je bio favorit glasača.

Potresna tragikomedija Šona Bejkera osvojila je nagrade za najbolji film, režiju, originalni scenario i montažu – popriličan uspeh za reditelja niskobudžetnih filmova koji pomera granice i koji potpisuje i režiju i scenario i montažu filma.

Zvezda Anore Majki Medison osvojila je i nagradu za najbolju glumicu, zbog čega se dogodio istorijski presedan na dodeli - tokom dva različita govora odala je počast zajednici seksualnih radnica.

Ova dvadesetpetogodišnjakinja nesporno je zaslužila Oskara za izvedbu, jednako eksplozivnu i dinamičnu, koliko i osetljivu.

S obzirom na to da se može smatrati novajlijom, gledaocu je bilo teško ne sažaliti se nad Demi Mur, njenim najvećim takmacem te večeri.

Mur u Supstanci glumi sredovečnu holivudsku glumicu koju je zaposela njena mlađa dvojnica svežeg lica, pa kad je Medison izašla na pozornicu da primi nagradu, a Mur ostala na svom mestu, izgledalo je kao da se radnja Supstance odigrava u stvarnom životu.

Ipak, film Supstanca je pobedio u konkurenciji za šminku i frizuru – nije loše ako se ima u vidu da je reč o mahnitom body-horror filmu francuske rediteljke.

Mjuzikl Emilija Perez Žaka Odijara o kriminalcu koji menja pol, osvojio je nagradu za najbolju sporednu žensku ulogu (Zoi Saldanja) i za najbolju pesmu.

A politička, ali i lična brazilska drama Još sam tu Valtera Saleša osvojio je nagradu za najbolji međunarodni film.

Nagradu za vizuelne efekte dobio je film Dina: Drugi deo, za kostim Zlica, za adaptirani scenario Konklava, ali kad je reč o većini prestižnijih kategorija kategorija, može se reći da su ovu ceremoniju dodele obeležili autsajderi.

Bilo je to veče kada su levičarski orijentisani umetnici poput Bejkera osvojili nagrade, a zatim govorili o vrednosti nezavisnog snimanja filmova i gledanja filmova u bioskopima.

Kiran Kalkin je osvojio priznanje za najbolju sporednu mušku ulogu za ostvarenje u filmu Istinski bol, kao što se i očekivalo, kao što se očekivalo i da će psovati tokom njegovog obraćanja.

Letonski film Bujica, snimljen pomoću 'open-source' koda dobio je Oskara za najbolji dugometražni animirani film.

A priznanje za najbolji dokumentarni film pripalo je filmu Nema druge zemlje, čija je radnja smeštena na okupiranoj Zapadnoj obali.

Film potpisuje izraelsko-palestinski kolektiv i nema američkog distributera.

Do pre nekoliko godina, filmovi poput Bujice nikada ne bi mogli da pariraju popularnim ostvarenjima poput U mojoj glavi 2, ali nastojanje Akademije da pridobije mlađu, raznolikiju grupu glasača očigledno je urodila plodom.

Da je barem i šou bio na visokom nivou.

Ovako, ni po čemu se nije razlikovao od tipične televizijske estradne emisije iz sedamdesetih godina prošlog veka.

Domaćin je bio Konan O'Brajen, dve godine nakon što je ceremoniju predvodio Džimi Kimel.

Dakle, ovo je treća godina zaredom da događajem preovlađuje samozadovoljni glas voditelja kasnovečernjih 'talk-show' emisija koji sipa dosetke.

Istina, O'Brajen nije neduhovit, i izneo je uvrnut i oštar politički komentar, ali, u celini gledano, bilo je to još jedno veče tokom kog je mrzovoljni čovek s leptir-mašnom zajedljivo prozivao filmove koji to možda i nisu zaslužili.

Dodela Oskara je očigledno ušla u eru „sigurnog para ruku", pošto su, nakon čuvene scene sa pogrešnom kovertom u slučaju filmova La La Lend/Mesečina, i šamara koji je Vil Smit lupio Krisu Roku, producenti učinili sve što je u njihovoj moći da događaj učine osrednjim i predvidivim.

Dodela je bila dovoljno uglađena i šljašteća, bez ičega stvarno sablažnjivog, osim uvredljive prakse prekidanja govora pobednika da bi ostalo vriemena za O'Brajenove skečeve.

Ali format je postao toliko zamoran da više ne odgovara svrsi.

Ne morate meni da verujete.

„Ako još uvijek uživate u predstavi, onda patite od nečeg što se zove Stokholmski sindrom", rekao je O'Brajen, nakon otprilike tri sata od početka predstave.

A ako voditelj emisije zbija šalu o tome koliko je šou koji vodi naporan, onda je neophodno preduzeti generalni remont.

Ceremoniji je sada potrebno makar zrno inovacije, hrabrosti i energija kojima odišu nagrađenim filmovima.

Dobitnici Oskara su se promenili.

Sada je vreme da se promeni i sama manifestacija.

• Zašto će trka za Oskara biti 'jedna od najuzbudljivijih i najneizvesnijih'
• Oskar 2025: Ko ima najviše nominacija
• 'Film se treba baviti sadašnjošću, čak i kad se bavi prošlošću': Nebojša Slijepčević

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.10.2025)