Zašto su Saudijska Arabija i Katar posrednici u toliko mnogo mirovnih sporazuma

U utorak će se američki i ukrajinski zvaničnici sastati u Saudijskoj Arabiji zbog pregovora koji bi mogli da dovedu do mirovnog sporazuma sa Rusijom.

Ova zemlja je odabrana zbog čvrstih odnosa koje njen de fakto vladar prestolonaslednik Muhamed bin Salman ima i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Saudijska vlada kaže da će voditi aktivnu ulogu kao posrednik između zaraćenih strana.

Mali sused Saudijske Arabije Katar takođe je postao svetski poznati mirotvorac u poslednje dve decenije.

Odigrao je ključnu ulogu u posredovanju u aktuelnom primirju u Gazi između Izraela i Hamasa, i pomogao da dođe do brojnih drugih prekida vatre pre toga.

Zbog čega se onda ove arapske zemlje, koje se graniče, odlučuju da budu međunarodni mirovni posrednici i da li je to dovelo do bilo kakve zle krvi između njih?

• Zašto je Tramp predložio sastanak sa Putinom u Saudijskoj Arabiji
• Saudijska Arabija mesto pomirenja Trampa i Zelenskog
• Rusija ne želi NATO mirovnjake u Ukrajini, Zelenski sastanak u Rijadu nazvao 'zloglasnim'

Zašto Saudijska Arabija želi da sklapa mirovne sporazume?

Saudijska Arabija je preuzela ulogu mirovnog posrednika nakon nekoliko godina koje je karakterisao agresivniji pristup.

Ona je, naime, 2015. godine intervenisala u jemenskom građanskom ratu da bi podržala vladu, vršeći vazdušne udare i artiljerijske napade na pobunjene Hute.

Godine 2017, libanska vlada je optužila Saudijsku Arabiju za zadržavanje libanskog premijera Saida al-Haririja u pokušaju da ga natera da podnese ostavku.

Vladini agenti ubili su 2018. godine novinara Džamala Kašogija, istaknutog kritičara saudijskih vlasti, u ambasadi Saudijske Arabije u Istanbulu.

„Rano liderstvo Muhameda bin Salmana donelo je konfrontaciju", kaže doktor Pol Sejlem sa Bliskoistočnog instituta u Vašingtonu, u SAD.

„Međutim, vođstvo je shvatilo da može da prođe bolje ako posreduje u mirovnim pregovorima umesto da eskalira sukobe", rekao je on za BBC.

Saudijska Arabija posreduje u mirovnim pregovorima uglavnom da bi učvrstila stabilnost na Bliskom istoku, kaže Elizabet Dent iz Vašingtonskog instituta, američke ekspertske grupe specijalizovane za bliskoistočna pitanja.

„To je važan deo njene strategije - da okonča zavisnost od izvoza nafte i da privuče strane kompanije kako bi došle i pomogle u razvoju novih ekonomskih sektora", rekla je ona za BBC.

Pogledajte video: Verbalni sukob Trampa i Zelenskog u Beloj kući

Kakve je uspehe Saudijska Arabija ostvarila u postizanju mirovnih sporazuma?

Istorijat Saudijske Arabije kao mirotvorca na Bliskom istoku seže unazad nekoliko decenija.

Godine 1989, ona je posredovala u pregovorima između zaraćenih strana u Libanu, što je dovelo do Taifskog sporazuma i prekida vatre 1990. godine.

Time je okončan građanski rat, koji je trajao 15 godina u ovoj zemlji zemlji.

Godine 2007, Saudijska Arabija je posredovala u Sporazumu u Meki, kojim su okončana neprijateljstva između palestinskih grupa Hamas i Fatah.

Nedavno je, sa prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom kao vladarom, Saudijska Arabija ponovo preuzela ulogu mirotvorca.

Od 2022. godine, počela je da održava pregovore sa Hutima u Jemenu da bi pokušala da postigne primirje tamo.

Bila je i domaćin dugogodišnjih pregovora između dve strane u sudanskom sukobu - vojnih vođa zemlje, Sudanskih oružanih snaga, i pobunjeničke paravojne grupe Rapidne snage podrške.

Saudijska Arabija je takođe izdejstvovala sporazum iz 2022. Rusije i Ukrajine prema kojem je više od 250 ratnih zarobljenika zatočenih u sukobu dve zemlje bilo vraćeno njihovim stranama.

• Moć, nafta i slika vredna 450 miliona dolara: Insajderi o usponu saudijskog princa
• Saudijski princ odobrio ubistvo novinara Kašogija - tvrde američke službe

Koje mirovne sporazume je postigao Katar?

Katar je bio ključni posrednik u timu nacija, zajedno sa Egiptom i SAD, koji je uspeo da posreduje u postizanju primirja između Izraela i Hamasa u januaru 2025. godine.

Katar je 2020. posredovao u mirovnom sporazumu između talibana i SAD radi okončanja 18-godišnjeg rata u Avganistanu, kada su SAD i njihovi saveznici povukli snage, a talibani preuzeli kontrolu nad zemljom.

Ova zemlja je 2010. godine posedovala u primirju između vlade i Huta u Jemenu (koje je u međuvremenu propalo).

Takođe je posredovala u mirovnim sporazumima u Africi.

Jedan od njih je bio prekid vatre 2022. godine između vlade Čada i desetine opozicionih grupa.

Drugi je bio mirovni sporazum iz 2010. godine između sudanske vlade i oružanih grupa u zapadnoj pokrajini Darfur.

Godine 2008, posredovao je u sporazumu između rivalskih frakcija u Libanu, kada su neprijateljstva između njih pretila da se rasplamsaju u novi građanski rat.

• Kako glasi sporazum o primirju u Gazi i može li da potraje
• Primirje u Gazi: Otvorena pitanja o sporazumu
• Primirje u Gazi će zaustaviti ubijanje, ali neće okončati sukob

Zašto Katar želi da bude mirovni posrednik?

Katar je počeo da traži istaknutu ulogu kao mirovni posrednik pod Hamadom bin Kalifom al-Tanijem, koji je postao emir ove zemlje 1995. godine (i bio na vlasti do 2013. godine).

Ključni razlog za ovo je da je Katar želeo da razvije rezerve gasa u Zalivu zvane polje Severni Dome i Južni Pars, otkriveno 1990. godine.

Zato što se polje širilo teritorijalnim vodama Katara i Irana, Kataru je bilo potrebno da sarađuje sa Iranom da bi to postigao, iako je Iran u to vreme bio neprijatelj Saudijske Arabije, kaže doktor H.A. Helijer iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi u Londonu, u Velikoj Britaniji.

„Kad je Katar otkrio vlastito polje gasa, shvatio je da mora da utre stazu sebi", kaže on za BBC.

Odlučio se za ulogu mirovnog posrednika, kaže on, zato što „kad imate široko rasprostranjene pozitivne odnose sa mnogim zemljama to stvara mrežu zemalja koje mogu da vam pomognu i podrže vas."

Uloga Katara kao mirovnog posrednika upisana je u ustav usvojen 2004. godine.

„Katar je izabrao međunarodno posredovanje kao jedan od nacionalnih brendova i identifikovao se kao zemlja koju drugi mogu da koriste", kaže doktor Sejlem.

Po čemu se Saudijska Arabija i Katar razlikuju kao mirovni posrednici?

Katar je često biran kao zemlja za posredovanje u mirovnim sporazumima zato što održava veze sa grupama sa kojima Saudijska Arabija i drugi ne žele da imaju posla.

„Katar nema istu duboku antipatiju prema islamističkim grupama, kao što su Muslimansko bratstvo, Hamas i talibani, kao što Saudijci imaju", kaže doktor Sejlem.

On kaže da su veze koje je Katar gajio sa talibanima pomogle da se premosti jaz između njih i SAD, a veze koje je gajio i sa Hamasom i sa Izraelom pomogle su da posreduje u skorašnjem primirju između te dve strane.

„Saudijska Arabija radi sa ortodoksnim slučajevima i igračima, Katar sa neortodoksnim", kaže Dent.

Međutim, Katar je ugrozio odnose sa Saudijskom Arabijom podržavši grupe kao što je Muslimansko bratstvo, koje saudijska vlada doživljava kao pretnju po vlastitu vladavinu.

„U Arapskom proleću iz 2010. i 2011. godine, Katar je pružio nedvosmislenu podršku opozicionim grupama u zemljama kao što su Sirija i Libija", kaže Dent.

„Jasno je stavio do znanja vlastiti stav."

To je dovelo do „zalivskog raskola" iz 2017. godine, kad su Saudijska Arabija i druge bliskoistočne države prekinule sve odnose sa Katarom.

„Posle raskola, Katar se nije previše isticao u kontaktima sa ekstremističkim grupama, a da prethodno ne pita susede za dozvolu", kaže Dent.

„Sada je neutralniji kao posrednik."

I Katar i Saudijska Arabija se ne sukobljavaju oko toga ko će posredovati u mirovnim sporazumima, kaže doktor Heljer.

„Katar danas ne želi da se nadmeće sa Saudijskom Arabijom, a Saudijska Arabija ne želi da preuzme nijedan od Katarovih ranijih slučajeva", kaže on.

„Nažalost, još uvek ima sasvim dovoljno sukoba u svetu da i jedan i drugi imaju pune ruke posla."

• Hamas vratio telo majke dvojice dečaka, u Izraelu tuga i gnev
• Ko je vlasnik Pojasa Gaze
• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o dugogodišnjem sukobu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.11.2025)