Prvi korak Grenlanda ka nezavisnosti od Danske

Grenlandska opozicija desnog centra pobedila je na opštim izborima, pokazuju skoro potpuni rezultati, na glasanju koje je bilo u senci ideje američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme autonomnu teritoriju Danske.

Sa više od 90 odsto prebrojanih glasačkih listića, partija Demokratit, koja se zalaže za postepen pristup nezavisnosti, osvojila je skoro 30 odsto glasova, kažu izborni zvaničnici.

Nalerak, još jedna opoziciona stranka koja želi da odmah pokrene razdvajanje od Danske i ima bliže veze sa SAD, druga je sa oko 25 odsto.

Inuit Atakatigit (IA) premijera Mutea Egedea, još jedna stranka koja se zalaže za nezavisnost, na trećem je mestu sa više od 21 odsto glasova.

Tramp je više puta ponovio da želi da pripoji Grenland čime je u središte svetske pažnje stavio staru debatu o tome kakve će ubuduće biti veze ovog ostrva sa Kopenhagenom.

„Nikad ranije Grenland nije bio ovoliko u centru pažnje", rekla je za BBC Nadža Bjanko, dansko-grenlandska stručnjakinja za politiku na Arktiku.

• Zašto Tramp želi Grenland i šta o tome misle Grenlanđani
• Šta se krije ispod leda Grenlanda
• Danska i Grenland najavljuju veća ulaganja u odbranu posle pretnji Trampa

Grenland, najveće ostrvo na svetu, Arktika i Atlantskog okeana, već oko 300 godina je pod upravom skoro 3.000 kilometara udaljene Danske.

O unutrašnjim pitanjima sami odlučuju, ali se odluke o spoljnoj politici i odbrani donose u Kopenhagenu, glavnom gradu Danske.

Oko 44.000 Grenlanđana od 57.000 stanovnika imalo je pravo da glasa za 31 poslanika, kao i za lokalnu vladu.

Pet od šest partija koje su učestvovale na izborima zalažu za nezavisnost Grenlanda od Danske, a razlikuju se samo po tome koliko brzo taj razlaz treba da se desi.

Stranka Siumut, Egedeov partner u trenutnoj levičarskoj vladajućoj koaliciji, nalazi se na četvrtom mestu sa skoro 15 odsto glasova.

Druge dve stranke su daleko iza - Atasut sa sedam odsto osvojenih glasova i Kulek koji je dobio tek nešto više od procenta.

Glasalo se na 72 biračka mesta raspoređenih širom ogromnog ostrva.

Polemika o nezavisnosti je „zbog Trampa na steroidima", rekla je uoči izbora Masana Egede, urednica grenlandskih novina Sermitsiak, za BBC.

Strateška pozicija ostrva i neiskorišćena mineralna bogatstva zapala su za oko američkom predsedniku.

Ideju o kupovini Grenlanda koja je mnoge iznenadila prvi put je izneo tokom prethodnog predsedničkog mandata 2019.

Otkako se u januaru vratio u Belu kuću, ponovio je da namerava da pripoji ovu teritoriju.

Lideri Grenlanda i Danske su više puta odbili njegove ideje.

U obraćanju Kongresu prošle nedelje, Tramp je ponovio ideju o preuzimanju Grenalnda.

„Grenland nam je potreban zbog nacionalne bezbednosti, ovako ili onako dobićemo ga", rekao je, propraćen aplauzom i osmesima brojnih političara, poput potpredsednika Džej Di Vensa.

Njegove reči su pogodile u nerv političare u Nuku, glavnom gradu, koji su požurili da ih osude.

„Zaslužujemo da se prema nama ophode sa poštovanjem, a mislim da to američki predsednik nije nijednom učinio otkako je preuzeo dužnost", rekao je premijer Mute Egede.

Ipak, interes Amerike je podstakao pozive Grenlandu da se odvoji od Danske, pri čemu je suština debate u tome kada - a ne da li - treba da počne proces sticanja nezavisnosti.

Pogledajte video sa naše Instagram stranice: U čemu je fora sa Trampom i Grenlandom

https://www.instagram.com/p/DEqLZ4bMJoB/

Cilj Grenlanda da bude nezavisan nije nov, traje več decenijama, kaže Nadža Bjanko.

„Serija otkrića da su Inuiti bili izloženi maltretiranju Danaca umnogome je odredilo odnos Grenlanda prema Danskoj.

Pogledajte video: „Osećam da su mi kolonizovali telo" - grenlandski skandal oko tajne kontrole rađanja

Početkom godine, premijer Egede je rekao da teritorija treba da se oslobodi „okova kolonijalizma".

Ali sada je prvi put ova tema zauzela centralno mesto na izborima.

Stranka premijera Egedea zalaže se za postepeno sticanje nezavisnosti.

„Građani moraju da se osećaju bezbedno", rekao je za lokalne medije.

Martin Breum, stručnjak za Arktik, rekao je uoči izbora da bi rešenje na Trampov izazov i jaka retorika prema Danskoj zbog kolonijalne prošlosti Edegeu moglo da „obezbedi mnogo glasova".

Opoziciona stranka Nalerak želi da odmah pokrene brakorazvodnu parnicu sa Kopenhagenom i da ima bliže odbrambene odnose sa Vašingtonom.

Partijski lider Pele Broberg rekao je da bi Grenland, nalik Bregzitu (izlasku Velike Britanije iz Evropske unije), mogao da ode „iz Danskog kraljevstva za tri godine".

Nalerak je dobio značajnu podršku otkako je zajahao na talasu nezadovoljstva Danskom.

„I Nalerak će postati značajniji faktor u parlamentu", ocenio je Breum.

Stranka desnog centra Demokratit, koja je osvojila najviše glasova na izborima, smatra da je prerano zalagati se za nezavisnost.

„Ekonomija će morati da bude mnogo jača nego danas", rekao je predstavnik stranke Justus Hansen za Rojters.

Privreda Grenlanda se zasniva na ribolovu, a državni budžet se oslanja na godišnje subvencije iz Danske.

Polemika o Trampu i nezavisnosti bacila je u senku druga važna pitanja za birače, kaže urednik lista Masana Egede.

„Na izborima je trebalo da govorimo o zdravstvu, brizi o starima i socijalnim problemima. A gotovo isključivo se pričalo o nezavisnosti".

Prema nedavnim anketama, skoro 80 odsto Grenlanđana se zalaže za to da steknu državnost.

Iako se većina Grenlanđana zalaže za nezavisnost, istraživanje je pokazalo da bi polovina bila manje oduševljena nezavisnošću ako bi to značilo niži životni standard.

Jedna anketa je pokazala da 85 odsto Grenlanđana ne želi da postane deo Sjedinjenih Država, a skoro polovina Trampovu nameru vidi kao pretnju.

Iako je pravo Grenlanda na samoopredeljenje sadržano u Zakonu o samoupravi iz 2009. godine, potrebno je preduzeti nekoliko koraka pre nego što se teritorija otcepi od Danske, među kojima je i održavanje referenduma.

To znači da je za postizanje pune nezavisnosti potrebno „oko 10 do 15 godina", kaže Kaj Klajst, veteran politike na Grenlandu i državni službenik koji je pripremio Zakon o samoupravi.

„Postoji mnogo priprema i pregovora sa danskom vladom pre nego što to može da bude ostvareno", dodaje on.

• Tramp želi da preuzme Grenland: Četiri moguća raspleta ove sage
• Grenland ponovo poručio Trampu: Nismo na prodaju
• Zašto Tramp preti Panami, Grenlandu i Kanadi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.12.2025)