'Trk ka Briselu': Studenti maratonci kroz Austriju na putu do sedišta Evropske unije

Tri miliona i osamsto hiljada koraka potrebno je da se pređe put od Novog Sada do Brisela.

Pod uslovom da ste ikada pomislili da prepešačite pola Evrope, ova dva grada su udaljena oko 1.900 kilometara.

Studenti iz Srbije, nezadovoljni odgovorom vlasti na njihove šestomesečne proteste, rešili su da taj put pretrče - na smenu - kako bi stigli do sedišta Evropske unije.

U ovaj pohod iz Novog Sada 25. aprila krenulo ih je 21 sa svih univerziteta u Srbiji, i plan je da za 18 dana stignu na zasedanje Evropskog parlamenta.

Do glavnog grada Belgije trče štafetno - jedna grupa pređe pet do 15 kilometara, pa odmara, a rutu preuzima druga.

Spremni su da pregaze maratonske udaljenosti da bi upoznali evroposlanike sa društveno-političkom situacijom u zemlji.

„Želimo da otvorimo oči Evropi i svetu, hoćemo da ih uputimo u to šta se dešava u Srbiji i nadamo se njihovoj podršci", kaže Marko Stanković, jedan od studenata trkača, za BBC na srpskom.

Dosad su prošli Hrvatsku i Sloveniju i stigli u Austriju 28. aprila uveče.

• 'Evropo, podrži nas': Studenti vozili bicikle više od 1.300 kilometara do Strazbura
• Kako sam prvi put istrčala maraton: „Noge su bolele, ali glava je izgleda bila spremna"
• Geopolitički osvrt: Zašto su Evropa i svet tihi po pitanju studentskih protesta u Srbiji

Studenti mesecima predvode proteste, koji su postali masovni antivladini skupovi širom zemlje gde se traže korenite društvene reforme.

Okidač je bio pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi.

Evropska unija se od početka protesta nekoliko puta oglasila, ali uglavnom šturo i diplomatski, uz pominjanje prava na slobodu okupljanja i pozive na dijalog.

Srdačan doček u Hrvatskoj

Međunacionalne tenzije između zvaničnog Zagreba i Beograda postoje još od krvavog raspada Jugoslavije, a intenzivirane su i poslednjih meseci kada je tokom protesta Srbija proterala više hrvatskih državljana.

Međutim, maratoncima iz Srbije je svuda priređen srdačan doček.

U tri hrvatska grada su pravili pauze za odmor i prenoćište.

Prve večeri su spavali u Osijeku, druge u Virovitici gde su ih dočekali uz transparent 'Jedan svijet - jedna borba'.

Među okupljenima bila je i hrvatska pevačica Severina.

I u Varaždinu, na severu zemlje, treće veče, sačekali su ih kolege studenti i meštani, a gradske vlasti su im obezbedile smeštaj u sportskoj hali i večeru.

Dočekao ih je i gradonačelnik uz poruku da je potrebno „okrenuti se budućnosti, a ne prošlosti i da studenti samo žele bolju budućnost".

Na glavnom gradskom trgu gostima iz Srbije je servirana hrana i piće, a mogli su se videti i transparenti na latinici i ćirilici, poput poruke „Hvala vam što ste nam vratili nadu!".

Među 17 gradova u kojima noćas je i Grac.

16 sveća i isto toliko patika u znak sećanja na žrtve

U austrijskom gradu Gracu, dočekao ih je hor, crveni tepih i veliki broj ljudi koji je poskakivao u ritmu bubnjeva.

Na jednoj od klupa na glavnom trgu Tumel bile su i patike, a na svakoj ispisana imena i prezimena žrtva novosadske tragedije i 16 belih ruža.

Isto toliko gorelo je sveća.

Trgom su odjekivale reči pesme „Ovo je Srbija", dok je hor izvodio „Vostani, Serbie".

Tamošnje kolege su im poklonile cveće i bedževe.

Studenti trkači će 29. aprila krenuti ka glavnom gradu Austrije - Beču.

Pogledajte video s početka studentskog ultramaratona do Brisela

Trčanje nije prvi evropski pohod srpskih studenata.

Početkom aprila, 80 omladinaca je biciklima prešlo više od 1.300 kilometara do Strazbura, gde je sedište nekih evropskih institucija.

I tada su zatražili podršku Evrope, da bi, poručili su, ostali u zemlji koju vole i za koju se bore.

Prethodili su im brojni masovni i manji skupovi širom zemlje, a već skoro pola godine, studenti blokiraju fakultete u Srbiji tražeći pre svega utvrđivanje krivične odgovornosti za novosadsku tragediju.

Vlasti u Srbiji ponavljaju da su im svi zahtevi ispunjeni, ali studenti te tvrdnje negiraju.

Početak maratona: 'Da i ostatak Evrope čuje za nas'

Studenti će do Belgije trčati, pored Hrvatske i Austrije i kroz Nemačku, Francusku i Luksemburg.

„Prošli smo kroz celu Srbiju, probudili ljude, vreme je da i Evropa čuje za nas", kaže Dunja Stanojković, studentkinja Veterinarskog fakulteta, za BBC na srpskom.

Dva dana uoči polaska roditelji su joj napravili ispraćaj u dvorištu porodične kuće u Pančevu, 20 kilometara od Beograda.

„Imala sam utisak da mi prave ispraćaj u vojsku, a ne da me prate na put", kaže sa osmehom.

U njenom prtljagu su rezervne patike, ali i sva neophodna garderoba za trčanje: nekoliko helanki, rezervne majice, čarape, duksevi.

Spakovan je i plišani medved, poklon od dečka, a oko vrata joj je ogrlica, sestrin dar.

Na ruci narukvica sa izgraviranom reči - studenti.

Pred poduhvat, oko vrata studenta Uroša Obradovića zapazila sam zlatni krstić.

„Amajlija. Ne odvajam se od nje", rekao je, uhvativši mi pogled.

Poput ostalih, i Obradović kaže da je svestan da ih očekuje veliki napor i izazov, ali i da je mnogo važnije da postignu cilj - da ih Evropa čuje.

„Idemo kao tim, bodrićemo se, svesni smo u šta se upuštamo", kaže on za BBC na srpskom.

U redak poduhvat grupa studenata krenula je iz centra Beograda kombijem do Novog Sada.

'Niko nije umoran, trčimo do Brisela', uzvikivali su, a okupljeni ispred glavne zgrade Radio-televizije Srbije, gde danima traje studentska blokada, napravili su im špalir i bodrili ih.

'Idemo po slobodu', dobacila je jedna od studentkinja maratonki novinarima.

U Novom Sadu održana je 16-minutna pošte žrtvama novosadske tragedije u blizini mesta nesreće, a zatim su studenti trkači krenuli u trk ka Briselu.

„Ne želimo da trpimo nepravdu i nepotizam.

„Očekujem da se naš glas čuje, da na tom zasedanju bude više priče o dešavanjima u Srbiji i da bude reakcija iz Evrope", rekao je student Medicinskog fakulteta Aleksa Dimitrijević uoči puta za BBC.

Pogledajte fotografije iz Novog Sada

Šta je štafetno trčanje?

Svako trči određeni deo rute, uglavnom u manjoj grupi.

Kada jedna završi deonicu, ostala grupa nastavlja, objašnjava Ivan Radenković koji 15 godina trenira trkače.

Poduhvat studenata je težak, ali izvodljiv, dodaje.

„Organizam, pogotovo mladi, može da podnese napor.

„Ali ako se trči dan za danom, telo ne stiže da se odmori i to jedan od glavnih izazova pred studentima", objašnjava za BBC na srpskom.

Da bi ostali u kondiciji i predupredili ili ublažili upale mišića treba da unose dovoljno ugljenih-hidrata i proteina, ali i svežeg voća i povrća bogatih enzimima i mineralima.

Za opuštanje mišića važne su i vežbe istezanja, ali i tuširanje hladnom vodom.

Trener ukazuje i da stopala uvek treba da budu suva, a patike bi trebalo menjati svakog drugog dana.

Do Brisela studenti trče po betonu, što ima prednosti i mane, kaže Radenković.

Pošto je podloga ravna i tvrda, po njoj se mnogo lakše trči nego po zemlji, travi ili pesku.

Ali trčanje po betonu stvara veći pritisak na zglobove, što može da se ublaži odgovarajućim patikama, objašnjava.

Moderni glasnici

Štafetno trčanje ima dugu istoriju - glasnici su ovako saopštavali vesti pre telefona i interneta.

„U antičkom i srednjem veku poruke su se prenosile upravo tako.

„Trkač-poštar trči jednu deonicu, preda pismo drugom i tako sve do cilja", zaključuje Radenković.

Pogledajte biciklistički pohod studenata do Strazbura

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.28.2025)