Alarm: Više od 50 odsto odraslih u svetu do 2050. biće gojazno ili prekomerne težine

Više od polovine svih odraslih i trećina dece, tinejdžera i mlađih odraslih širom sveta, predviđa se, biće prekomerne težine ili gojazno do 2050. godine.

Ovi nalazi pojavili su se u novoj studiji svetskih podataka objavljenoj u časopisu Lanset, koja pokriva više od 200 zemalja.

Istraživači upozoravaju kako se predviđa da će se rast nivoa gojaznosti naglo ubrzati u drugom delu ove decenije, naročito u zemljama sa niskim primanjima.

Međutim, stručnjaci kažu da ako vlade preduzmu hitne mere sada, ova „duboka tragedija", još može da bude sprečeno.

Tokom 2021. godine, skoro polovina odraslog svetskog stanovništva - milijarda muškaraca i 1,11 milijarda žena starijih od 25 godina - bilo je prekomerne težine ili gojazno.

Procenat i muškaraca i žena koji žive sa ovim stanjima udvostručio se od 1990. godine.

Ako se ovi trendovi nastave, svetska stopa preteških i gojaznih odraslih skočiće za oko 57,4 odsto u slučaju muškaraca, i 60,3 odsto u slučaju žena pre 2050. godine.

• Može li Srbija dobiti bitku sa gojaznošću dece
• Da li je gojaznost pogrešno medicinski definisana
• Kako vaša porodica oblikuje izgled vašeg tela

Što se tiče brojki, Kina (627 miliona), Indija (450 miliona) i SAD (214 miliona) biće zemlje sa najvećim brojem stanovništva preteških ili gojaznih 2050. godine.

Međutim, rast stanovništva znači da se predviđa da će broj u podsaharskoj Africi porasti za više od 250 odsto na 522 miliona.

Tu se posebno ističe Nigerija, sa predviđenim brojem projektovanim da se više nego utrostruči - sa 36,6 miliona iz 2021. godine na 141 milion iz 2050. godine.

To bi je činilo zemljom sa četvrtim najvećim brojem odraslih koji su preteški ili gojazni.

Autori priznaju da studija ne uračunava uticaj koji bi mogli da imaju novi lekovi za mršavljenje, a oni bi mogli da odigraju značajnu ulogu u budućnosti.

Ako vlade budu preduzele hitne mere sada, još ima vremena da se spreči katastrofa po krhke zdravstvene sisteme, kažu stručnjaci.

Istraživanje je predvodila profesorka Emanuela Gakidu, sa Instituta za metriku i procenu zdravlja (IHME), sa Univerziteta u Vašingtonu.

„Vlade mogu da iskoriste naše procene za konkretne zemlje za faze, tajming i brzinu aktuelne i predviđene promene u težini kako bi identifikovale prioritetna stanovništva koja trpe najveći teret gojaznosti i zahtevaju momentalne intervencije i lečenje, i ona koja ostaju prevashodno preteška i primarno bi trebalo da budu tretirana strategijama prevencije.

„Neprikosnovena globalna epidemija prekomerne težine i gojaznosti je duboka tragedija i monumentalni društveni propust", rekla je ona.

• Lekovi za mršavljenje izazivaju samoubilačke misli, pokazalo evropsko istraživanje
• „Kilaža se menja, ali zli ljudi ostaju zli": Bivša teniserka Jelena Dokić na meti uvreda zbog kilograma
• Debela si - mršava si: Kako da izbegnemo uvrede kad pričamo o tuđem izgledu

Skokovi u procentima gojaznosti dešavaju se upravo sada, naročito među mladim ljudima.

Stope gojaznosti kod dece i mlađih tinejdžera (sa 8,8 odsto na 18,1 odsto) i mlađih odraslih (mlađi od 25 godina - sa 9,9 odsto na 20,3) više su se nego udvostručile između 1990. i 2021. godine.

Međutim, do 2050. godine biće pogođen svaki treći mladi čovek.

Glavna koautorka izveštaja, doktorka Džesika Ker iz Mardokovog istraživačkog centra za decu u Australiji, kaže da će narednih godina ove cifre predstavljati pravi izazov za zdravstveni sistem.

„Ali ako budemo reagovali sada, sprečavanje potpune tranzicije na svetsku gojaznost za decu i adolescente još uvek je moguće", rekla je ona.

„Naše procene identifikuju decu i adolescente u većini Evrope u južne Azije koja žive sa prekomernom težinom i koje treba izložiti strategijama prevencije gojaznosti"

„Identifikovali smo takođe velike populacije, naročito adolescentkinja, u Severnoj Americi, Australiji, Okeaniji, Severnoj Africi, na Bliskom istoku i u Latinskoj Americi, od kojih se očekuje da pređu u gojaznost i traže hitnu, višeslojnu intervenciju i lečenje.

„Ovo je ključno da bi se izbegla međugeneracijska transmisija gojaznosti i sprečio talas ozbiljnih zdravstvenih stanja i visoke finansijske i društvene cene za buduće generacije", dodala je.

• Koliko se ljudi u Srbiji bori sa viškom kilograma
• Kolonijalizam i gojaznost: kako je politika uticala na mit o savršenom telu
• Žene koje se bore protiv „debelofobije“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.30.2025)