Prvomajski protest završen porukom: Studenti uz radnike, radnici uz studente do ispunjenja zahteva

 

 

 

Studenti i sindikati ispred Vlade: Borba protiv korupcije i na blokadama i na radnim mestima

 

 

 Studenti u blokadi i sindikalne organizacije u Srbiji ocenile su danas, na prvomajskom protestu ispred Vlade Srbije, da se borba protiv korupcije ne može voditi samo na blokadama, već i na radnim mestima, zbog čega su potrebne izmene Zakona o radu i Zakona o štrajku koje su predali Vladi.

 

Studenti u blokadi poručili su sa bine postavljene ispred Vlade Srbije da će izmene tih zakona vratiti dostojanstvo svim radnicima, i da zbog toga stoje solidarno sa sidnikatima i podržavaju tu njihovu inicijativu.

"Danas stojimo zajedno, ujedinjeni za pravdu i slobodu, za dostojanstven rad, za adekvatan rad institucija, za ispunjenje studentskih i radničkih zahteva. Rad treba da čini čoveka, a ne da ga degradira. Rad treba da pripada radnicima, treba da bude dostojanstven", poručili su studenti. {video1}

Dodali su da je borba protiv korupcije ono što je započelo studentske blokade, da su revoltirani što za to niko nije odgovarao i podsetili institucije da njihovi zahtevi nisu ispunjeni i da ne odustaju dok ne dođe do njihovog ispunjenja.

"Našu borbu protiv korupcije nastavljamo i na ovaj način - mora se voditi ne samo na blokadama, već i na radnim mestima", rekli su studenti.

Objašnjavajući koje sve izmene zakona traže, naveli su da se često postavlja pitanje zašto radnici ne stupaju u masovne štrajkove, kao i da je to zbog toga što im Zakon o štrajku "to pravo sistematski oduzima".

"Zakon o štrajku koji bi trebalo da štiti radnike i da im to pravo garantuje, donet je 1996. godine. Tri puta se menjalo državno uređenje, ali je zakon prošao kroz minimalne promene, a suština je ostala ista. Zakon je prevaziđen i štetan. Imati isti zakon 30 godina, govori o političkoj nameri da se pravo na štrajk obesmisli", kazali su studenti

Najveći problem tog zakona je, prema njihovim rečima, minimalni proces rada, zbog kog mnogi nemaju mogućnost da pritiskom izvrše ostvarivanje svojih zahteva.

Dodali su da nijedna struka čiji štrajk ne ugrožava ljudske živote ili zdravlje, ne sme imati minimalan proces rada, zbog čega su svi ostali na udaru te diskriminatorne mere.

"Tražeći ovo, mi tražimo od države da ispuni sopstvenu reč, jer su ove prakse suprotne međunarodnim ugovorima na koje nas je država sama obavezala. Društvo koje to pravo sistematski krši, ujedno krši i same temelje svoje demokratičnosti", kazali su.

Po obraćanju studenata, više hiljada okupljenih skandiralo je "generalni štrajk". Predsednica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Čedanka Andrić kazala je da sa današnjeg skupa žele da pošalju poruku da je radno zakonodavstvo, odnosno pre svega izemene dva zakona, prioritet za koji će se zajedno zalagati.

"Zajedno, verujemo, sindikati i studenti mogu da ostvare ovaj cilj", kazala je Andrić

Navela je da imaju kapacitete da predlože najbolja rešenja za ta dva sistemska zakona, a da Vlada i resorno ministarstvo moraju u najkraćem roku da reaguju na njihove predloge

"Neće se ovi zakoni promeniti preko noći, ali neće ni naše strpljenje biti beskonačno", dodala je Andrić.

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović kazao je da su sindikati definisali izmene zakona o radu i štrajku, ali da je to samo početak.

"Očekujemo brz odgovor Vlade po izmenama zakona i očekujemo da što pre krenemo u jedan socijalni dijalog. Nova je Vlada, novi su ministri, pa neka se pokažu", kazao je Cvetanović.

Naveo je da je nakon toga potrebno i definisanje zakona za frilensere, za starije radnike, kao i ukidanje Zakona o agencijskom zapošljavanju jer je fleksibilna oblast zapošljavanja "pošast u Srbiji i Evropi".

Dodao je i da njegov sindikat pokreće inicijativu za četvorodnevnu radnu nedelju.

"Moji roditelji su radili i subotom, pa se to smanjilo na pet. Hajde da mi idemo na četiri, jer više nemamo vremena za porodicu, ne znamo kada je dan, a kada je noć. Vreme je i da se ponovo borimo za osam sati rada, osam sati spavanja i osam sati kulturnog uzdizanja, jer se i to poremetilo. Poslodavci drže zaposlene po 12 i 14 sati bez plaćenog prekovremenog", kazao je Cvetanović.

Zoran Marković iz Samostalnog sindikata Srbije kazao je da radnike i sindikalce politika ne zanimaju, već da ih zanimaju radnička prava, dodajući da žele zaradu sa kojom mogu dostojanstveno da žive, a ne minimalac.

"Danas smo ispred Vlade, sutra idemo na onu drugu, za sledeći Prvi maj - kaže Narodna skupština, ali nema naroda... Ko donosi ovakve zakone? Svi tražimo neka prava, a gde je tu zakonodavstvo, gde je tu Zakon o štrajku iz 1996. godine? Da li je normalno da kada mi štrajkujemo, oni dovode nove radnike umesto nas? Da li je normalno sve to? Nije!", rekao je Marković.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović kazao je da studenti nikada nisu bili na jednoj bini kao danas i zahvalio studentima što su to omogućili, dodajući da moraju da slušaju i prate mladost.

"Pre 140 godina su se neki ljudi borili i izborili da imamo kakva-takva prava, danas neoliberalni kapitalizam širom sveta gazi prava radnika i ljudi. Kapital je na prvom mestu, čovek ne postoji. Vi, mladi ljudi, sigurno nećete dozvoliti da vas neko tera da nosite pelene u nekoj fabrici. Mi se protiv toga borimo godinama, ali institucije ne reaguju na to", kazao je Veselinović.

Dodao je da sindikati nisu idealni, ali ako su studenti uspeli da ustanu i naprave jednu bolju zemlju, onda to jednog dana mogu i radnici.

"Svi mi sada moramo da nateramo radnike da ustanu i da se bore za svoja prava", rekao je Veselinović. {image3}

Predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kazala je da njihovi zajednički zahtevi i dostavljeni predlog Vladi za izmene zakona moraju da budu početak neprestane borbe za pristojne zarade, poštovanje radnih prava, sprečavanje mobinga, sigurnost radnog mesta i dostojanstvo rada i radnika.

Navela je da zahtevaju hitne strukturne promene u društvu koje će omogućiti efikasno funkcionisanje institucija, profesionalan i odgovoran rad države, od njenog vrha, do poslednjeg službenika, efikasno i nepristrasno sudstvo, socijalnu pravdu i pravnu i ličnu sigurnost za svakog radnika i građanina.

"Ultimativno tražimo preraspodelu stvorenog bogatstva sa prebogate države, korporacija i banaka, na radnike i narod, isplatu minimalne cene rada po radnom satu, toplog obroka i regresa u javnom sektoru, da nedelja bude neradan dan za trgovce, da se ondam promene katastrofalni po radnike zakoni o radu i štrajku i da radnici postanu tema za ovu Vladu i ovo društvo", kazala je Savić.

Dodala je da se svim snagama moraju boriti protiv ukidanja sigurnosti radnog mesta i nesigurnog rada, sveprisutnog mobinga zaposlenih, malih zarada, otvorenih i prikrivenih pokušaja da se ukinu ili marginalizuju sindikati i svih drugih brojnih nepravdi, nezakonitosti i to svim pravnim, sindikalnim i građanskim sredstvima

"Naša je obaveza odgovornost, ali i nasušna potreba, da kao najveća društvena snaga i nezaobilazni društveni faktor, ostavimo po strani sve različitosti i sporenja, i kao danas pokažemo zrelost i odgovornost prema svim našim članovima, radnicima i građanima Srbije - i to tako što ćemo nastaviti da zajedno i udruženo manifestujemo snagu sindikata, radnika i studenata", kazala je Savić.