Sreća se igra
Danas 08.04.2016 | Borka Pavićević
Kao gimnazijalka, šezdesetih, gledala sam u Ateljeu 212 "Čekajući Godoa" Semjuela Beketa. Ulazilo se u gledalište tiho, vladala je neka ozbiljna tišina, ili tišina ozbiljnosti, gotovo strahopoštovanja, gotovo mistična težina. Tako je i predstava gledana (nije pogledavana), sa odgovornošću pretenzije razumevanja, bilo je važno biti u gledalištu i razumeti, saznati i osetiti. Na sceni je bilo čuveno drvo Stojana Ćelića. Malo drvo,