Ljubomir Živkov: Saga o bećarcu
RTV 10.04.2016 | RTV | Foto: RTV
FARKAŽDIN - Otac mi je rođen u vreme kad su država i crkva bile neodvojene, bezmalo kao i sad što su, te je budući muzikalan poveren Zlati Šušakovom da uči za pojca, Zlata je tako davao časove i svom sinu Stevanu i mome ocu, uglavnom navrati Pišta (Stevan) kod nas, sad bivši pitomci crkvene akademije imaju blizu osamdeset godina, i priča mom ocu kako mu se sve češće vraćaju antifoni i jektenija iz detinjstva: „Baš se raspevam naveliko, 'Iže heruvimi' pevam kao što bi neko pevao
Ipak, bećarac je sve dok nismo kupili radio lebdeo nad Vojvodinom, kao što će citra Antona Karasa bezmalo sama odzvanjati ulicama Beča u „Trećem čoveku", zovu u svatove – bećarac! Na samoj svadbi posed lopte je pedeset dva posto bećarac, četrdeset osam procenata sve ostale pesme, valceri, romanse i madžarac. Mi koji nismo rod i koji smo samo išli kod svatova čućemo izdaleka bećarac još jedared: ponedeljak je, naši su, čim je